Usvajanje Zakona o nebankarskim finansijskim institucijama i Zakona o alternativnim investicionim fondovima korak je ka stvaranju uslova za brži ekonomski razvoj Srbije, zaključak je konferencije „Alternativni/nebankarski izvori finansiranja“, koju je USAID Projekat za bolje uslove poslovanja (USAID BEP) organizovao u saradnji sa Srpskom asocijacijom menadžera u okviru kampanje „Investicije za rast“, 26. oktobra.

Srbija je jedina evropska zemlja u kojoj se privreda gotovo isključivo oslanja na komercijalne banke kao izvor eksternog finansiranja. Prema Zakonu o bankama, komercijalne banke su jedine institucije koje mogu da daju pozajmice, te je jasno zašto one predstavljaju preko 90 odsto finansijskog sektora. Uvođenjem nebankarskih finansijskih institucija finansijski sistem Srbije bi postao raznovrsniji i konkurentniji, što bi vodilo smanjenju troškova zaduživanja, povećanju izbora u pogledu finansiranja novih i razvoja postojećih poslovnih ideja, i posledično bržem privrednom razvoju Srbije.

Konferenciji pod nazivom „Alternativni nebankarski izvori finansiranja“ u okviru kampanje „Investicije za rast“, prisustvovalo je više od 20 predstavnika kompanija iz najrazličitijih industrija. Cilj ovog skupa u organizaciji USAID BEP-a i SAM-a bila je edukacija predstavnika MMSP, te razgovor o neophodnosti da se nebankarskim institucijama u Srbiji omogući rad, a samim tim proširi broj finansijskih izvora za mikro, mala i srednja preduzeća.

U razgovoru su učestvovali Sandra Rodić, ekspert za razvoj finansijskog tržišta USAID Projekta za bolje uslove poslovanja, zatim Katarina Obradović Jovanović, pomoćnica ministra u Sektoru za razvoj MMSP u Ministarstvu privrede, Igor Jović, osnivač i direktor start up kompanije „City Expert”, Vladimir Pavlović, osnivač i partner u društvu za finansijske usluge i konsalting „WM EQUITY PARTNERS“ i Gorana Tanasković, rukovodilac čačanske jedinice Privredne komore Kraljevo i predsednica Udruženja poslovnih žena „Nadežda Petrović“ iz Čačka.

Katarina   Obradović   Jovanović,   pomoćnica   ministra   u   Sektoru  za razvoj MMSP Ministarstva privrede je, govoreći o podršci države ovom delu privrede, rekla je: „Ministarstvo privrede prepoznaje probleme sa kojima se susreću MMSP kada je u pitanju dostupnost izvora finansiranja koji bi podržali njihov dalji razvoj. Mi podržavamo takav pristup koji podrazumeva da za različit tip preduzeća, bilo ono inovativno ili tradicionalno, u različitoj razvojnoj fazi postoje i određeni izvori finansiranja. Podjednako je važna i finansijska edukacija, odnosno razvijanje svesti kod preduzeća o tome koji je vid finansiranja za njih najpovoljniji u konretnoj fazi. Ministarstvo privrede do sada je uradilo dosta na stvaranju različitih mogućnosti finansiranja, ali kada su u pitanju alternativni izvori u tom segmentu potrebno je da se usvoji nova zakonska regulativa, koja je u nadležnosti Narodne banke Srbije i Ministarstva finansija.”

„Donošenje Zakona o nebankarskim finansijskim institucijama i Zakona o alternativnim investicionim fondovima, omogućilo bi uvođenje novih finansijskih proizvoda i učinilo finansijski sistem Srbije raznovrsnijim, a posledično i privredu konkurentnijom. Istraživanja USAID BEP-a pokazuju da bi privreda Srbije, ukoliko bi bile osnovane samo mikrofinansijske institucije, u naredne četiri godine mogla da računa na plasmane u visini od skoro 900 miliona evra i otvaranje 100.000 novih radnih mesta.“ – istakla je Sandra Rodić, ekspert USAID Projekta za bolje uslove poslovanja i dodala: „Pored toga što obezbeđuju finansijska sredstava koja su preduzetnicima neophodna, prednost nebankarskih institucija je i u tome što svojim klijentima nude edukaciju i mentorske programe koji početnicima u biznisu omogućavaju ono što im je možda i najpotrebnije – da na siguran način, stručno i pametno upravljaju pozajmljenim sredstvima.“

Zakonskom regulativom bilo bi omogućeno osnivanje nebankarskih finansijskih institucija, poput mikrofinansijskih institucija, te podstaknuto poslovanje investicionih fondova, poput fondova preduzetničkog (tzv. „venture“) kapitala.

Takođe, daljim reformama u ovoj oblasti finansijsko tržište Srbije bi se otvorilo i za druge nebankarske institucije, poput kreditnih unija, „crowd-funding“ finansiranja, i sličnih izvora.

„Na tržištu Srbije evidentno je sve veće angažovanje profesionalnih equity investitora, koji realizuju sve veći broj transakcija u ranim fazama razvoja kompanija, sa trenutno posebno izraženim fokusom na IT industriju.“, istakao je Vladimir Pavlović, osnivač i partner u društvu za finansijske usluge i konsalting „WM EQUITY PARTNERS“ i dodatno objasnio kako investicioni fondovi posluju u regionu: „Formiranje venture capital i private equity industrije u regionu je suštinski bilo realizovano kroz zajedničko delovanje regionalnih država i međunarodnih finansijskih institucija. Integracija svih relevantnih učesnika dovela je do formiranja jedinstvenog sistema finansiranja privrede, baziranog na tržišnim i transparentnim principima investiranja, kontrole i praćenja učinaka tako plasiranog novca. Rezultati postignuti u Bugarskoj su naročito impresivni, gde je kroz JEREMIE inicijativu angažovano čak 875 miliona EUR za podršku malih i srednjih kompanija kroz različite vidove finansiranja, a što je dovelo do finansiranja čak 9.500 mikro, malih i srednjih preduzeća i zapošljavanja čak 25.500 novih visokokvalifikovanih radnika.“

Igor Jović, osnivač i direktor start-up kompanije „City Expert“ podelio je svoje iskustvo: „Pokrenuli smo firmu pre dve godine, naravno, iz sopstvenih sredstava, a pre samo godinu dana dobili ponudu od investicionog fonda iz Holandije, koju smo i prihvatili. To nas je dovelo ovde gde smo danas. Pored toga što uspešno poslujemo u Srbiji, proširili smo se i na tržište Austrije.“ Pored značajne finansijske podrške, venture capital fond im je u velikoj meri pomogao mentoringom u donošenju značajnih odluka, kao što je pomoć u kadrovskim rešenjima, organizovanju poslovanja i vođenju njegovog izlaska na inostrano tržište.

Prema anketi 1000 preduzeća, koju USAID BEP sprovodi već sedam godina, u 2016. godini je čak 68 odsto ispitanika izjavilo da ne pozajmljuje novac. Zabrinjava činjenica da 87 odsto ukupnog finansiranja preduzeća u Srbiji potiče iz njihovih sopstvenih sredstava. Ovi podaci ukazuju da, između ostalog, finansijski proizvodi koji se nude na našem tržištu ne odgovaraju u potpunosti potrebama privrede, a posebnu prepreku vide u ispunjavanju kriterijuma koji su uslov za dobijanje pozajmica od banke.

Gorana Tanasković, rukovodilac čačanske jedinice Privredne komore Kraljevo i predsednica Udruženja poslovnih žena „Nadežda Petrović“ iz Čačka je dodala:
„Mala preduzeća nemaju izbor kada su u pitanju izvori finansiranja. Nisu dovoljno veliki za banke, a nema drugih institucija kod kojih mogu da se zaduže. I ono malo mogućnosti koje postoje, preduzeća ne koriste usled neinformisanosti i neznanja. Zato smo mi organizovali skupove žena preduzetnica na lokalu i investicionih fondova, te održavali treninge za žene koje nameravaju da pokrenu posao, studentkinje zainteresovane za preduzetništvo, a sve sa ciljem da im uz više informacija i znanja preduzetnički koraci budu lakši i uspešniji.“