Kako do 870 miliona evra investicija i 100.000 radnih mesta u Srbiji? Za brži ekonomski razvoj Srbije neophodno je što pre doneti Zakon o nebankarskim finansijskim institucijama kojim će biti otvorena vrata bržem razvoju mikro, malih i srednjih preduzeća (MMSP) koja predstavljaju glavni motor privrednog razvoja modernih ekonomija, istaknuto je 26. jula na skupu koji je organizovan u okviru USAID Projekta za bolje uslove poslovanja.

Mikro, mala i srednja preduzeća u Srbiji već čine 99,5 odsto od ukupnog broja kompanija, zapošljavaju 65 odsto zaposlenih, ali kreiraju skromnih 32 odsto bruto domaćeg proizvoda.U državama poput Mađarske, Hrvatske i Češkeova preduzeća stvaraju između 50 i 60 odsto BDP-a čime značajno doprinose ekonomskoj stabilnosti i bržem razvoju.

„Usvajanje Zakona o nebankarskim finansijskim institucijama bi u periodu od četiri godine, omogućilo plasiranje oko 870 miliona EUR mikrokredita u našu privredu i doprinelo otvaranju preko 100.000 novih radnih mesta, što je pokazala studija “Procena uticaja uvođenja nedepozitnih nebankarskih institucija na tržište Srbije“, istakla je Sandra Rodić, ekspertkinja za razvoj finansijskog tržišta.

O velikom značaju koji ima omogućavanje pristupa adekvatnim izvorima finansiranja govori i podatak Evropske investicione banke (EIB) koja procenjuje da se na svakih 100 miliona evra uloženih u mikro, mala i srednja preduzeća BDP direktno povećava za 150 miliona.

Šta sputava „mali biznis“ da se brže razvija

U anketi 1000 preduzeća, koju je sproveo USAID BEP, čak 68% učesnika navodi da uopšte ne koristi pozajmice, a 87 odsto ispitanika otkriva da potrebna finansijska sredstva nabavlja isključivo iz sopstvenih izvora. Ovo je u isto vreme i glavni uzrok zbog kog mikro, mala i srednja preduzeća imaju manji udeo u privrednom rastu Srbije nego što je to slučaj u zemljama okruženja. Nemogućnost pristupa adekvatnim i povoljnim finansijskim sredstvima za razvoj poslovanja MMSP tako postaje velika prepreka bržem ekonomskom razvoju Srbije, većim budžetskim prihodima, bržem smanjenju nezaposlenosti i podizanju životnog standarda građana.

Srbija je jedina evropska zemlja u kojoj se privreda finansira gotovo isključivo zaduživanjem kod komercijalnih banaka, koje predstavljaju preko 90% finansijskog sektora kod nas, dok u isto vreme ova stopa u zemljama EU ne prelazi 75 odsto. Istovremeno i razumljivo s poslovnog aspekta, bankarski sektor gotovo da ne prepoznaje čitav niz preduzeća – start-upove, socijalno preduzetništvo, te mikro i mala preduzeća – kao potencijalne klijente i zato izostaju bankarski proizvodi koji su u dovoljnoj meri prilagođeni ovom delu privrede.

Donošenje dva zakona, Zakona o nebankarskim finansijskim institucijama i Zakona o alternativnim investicionim fondovima, neophodni su koraci ka stvaranju regulatornog ambijenta koji će omogućiti postojanje drugih, alternativnih finansijskih instrumenata, pored bankarskih kredita. U te izvore spadaju mikrokreditne institucije, „crowd-funding“ finansiranje, preduzetnički (tzv. „venture“) kapital, kreditne unije i dr.

Podsećamo, Strategija Vlade Srbije za podršku razvoju malih i srednjih preduzeća, preduzetnišva i konkurentnosti za period od 2015. do 2020. godine prepoznaje MMSP kao stožer srpske ekonomije i osnov za povećanje privrednog rasta, povećanja zaposlenosti i životnog standarda u zemlji.

Kako bi javnosti predstavio sve prednosti donošenja Zakona o nebankarskim finansijskim institucijama i potrebu jačanja mikro, malih i srednjih preduzeća u Srbiji, te skrenuo pažnju na nužnost postojanja alternativnih, nebankarskih izvora finansiranja kao glavnog preduslova za brži razvoj MMSP, te posledično povećanja broja radnih mesta, viši standard građana i brži razvoj ekonomije, USAID BEP – Projekat za bolje uslove poslovanja, pokrenuo je kampanju “Investicije za rast“.

Dragana Stanojević, direktorka USAID Projekta za bolje uslove poslovanja:
“USAID Projekat za bolje uslove poslovanja pozdravlja sve aktivnosti koje su Ministarstvo finansija i Narodna banka Srbije preduzele u oblasti razvoja finansijskog sistema. Pritom, posebno pozdravljamo napore koje će Ministarstvo finansija i Narodna banka Srbije preduzeti u budućnosti u cilju proširenja izbora malih i srednjih preduzeća po pitanju izvora finansiranja, jer smatramo da su upravo mala i srednja preduzeća ključ razvoja privrede Srbije u budućnosti.”

Sandra Rodić, ekspertkinja za razvoj finansijskog tržišta: „Usvajanje Zakona o nebankarskim finansijskim institucijama bi u periodu od četiri godine, omogućilo plasiranje oko 870 miliona evra mikrokredita u našu privredu i doprinelo otvaranju preko 100.000 novih radnih mesta, što je pokazala studija “Procena uticaja uvođenja nedepozitnih nebankarskih institucija na tržište Srbije“.

Radojka Nikolić, glavna urednica magazina Biznis i Ekonometar: „Sada je pravi trenutak za donošenje zakona o mikrofinansiranju. Ispunjena su tri važna uslova: makroekonomske prilike su povoljne, Godina preduzetništva 2016. je mnoge ohrabrila da započnu svoj biznis i regionalno povezivanje postaje sve jače. Te tri povoljne okolnosti otvaraju velike šanse novim preduzetnicima. Uz sredstva koja bi dobili kroz mikrofinansiranje, mogli bi da brzo započnu i razviju svoj biznis, a ne da se preduzetništvo svodi na preživljavanje.“

Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta: „Nakon što je ostvaren napredak u uspostavljanju makroekonomske stabilnosti, u prvi plan iskrsavaju pitanja koja su vezana za ubrzanje rasta privrede Srbije. Za razvoj malih i srednjih preduzeća neophodne su mere koje se odnose za celu privredu kao što su vladavina zakona, kompetentna administracija, makroekonomska stabilnost, dobra infrastruktura i dr.

Naše, ali i evropsko iskustvo dokazuje da to nije dovoljno – potrebne su specifične politike koje imaju za cilj podršku razvoju malih i srednjih preduzeća. Jedna od takvih politika je i usvajanje zakonskog osnova za formiranja nebankarskih finansijskih institucija, kako bi se poboljšao pristup malih i srednjih preduzeća izvorima finansiranja.“

Izvori finansiranja koja MMSP koriste u Srbiji i zemljama regiona

Instrument	Banke	Lizing	Tržište korporativnih obveznica	Preduzetnički (venture) kapital	Kreditne unije	REIT1	Crowd-funding	Mikro kreditiranje
Država
Srbija	X	X
Rumunija	X	X	X	X	X	X	X	X
Slovenija	X	X	X	X	X	X	X
Bugarska	X	X		X	X	X		X
Hrvatska	X	X	X		X		X	X
Mađarska	X	X	X	X	X	X	X	X
Češka	X	X	X	X	X	X	X

 

Učešće MMSP u BDP-u u Srbiji i odabranim sličnim zemljama

Država	Učešće MMSP u BDP-u	BDP (USD milijardi)
Srbija	32%	37,16
Bugarska	60%	50,20
Hrvatska	51,6%	48,73
Mađarska	50,2%	121,72
Češka	60%	185,16
Prosek EU-28	58%

 

Strukture finansijskih sistema Srbije i odabranih sličnih zemalja

Država	Učešće aktive banaka u ukupnoj aktivi finansijskog sektora
Srbija2	90,4%
Rumunija	78%
Slovenija	70%
Bugarska	80%
Hrvatska	72,6%
Mađarska	61,79%
Češka	78,5%