Znate ga kao pobednika serijala „Ja imam talenat“ iz 2011. godine, iz spota pesme „Ljubav“ Sergeja Ćetkovića, kao i iz spota za pesmu „Nije ljubav stvar“ Željka Joksimovića. On je Nenad Mahmutović, sjajan momak koji je nagluv, ali ne dozvoljava da mu to pokvari snove.
Nenad Mahmutović
Njegov život bio je drugačiji od odrastanja njegovih vršnjaka. Završio je srednju specijalnu školu za decu sa oštećenim sluhom u Jagodini, i kao većina dece sa nekom vrstom invaliditeta, nije imao mnogo mogućnosti za zaposlenje. Zato je uzeo stvari u svoje ruke. Počeo je da trenira ples sa Milicom Đokić i prijavili su se za takmičenje u serijalu „ Ja imam talenat“. Na početku pobedničkog plesa, rekao je da on i Milica ne čuju muziku, ali je osećaju, osećaju vibracije. Te vibracije su mu promenile život. Zahvaljući nagradi koju je osvojio, rešio je stambeno pitanje. Ipak, te 2011. godine, sa 22 godine, Nenad nije imao posao, ali se zaljubio u ples, aktivno učestvovao u raznim projektima udruženja gluvih i osoba sa invaliditetom, igrao je odbojku. Kao predavač i tumač srpskog znakovnog jezika, prihvatio je da snimi i video spot za pesmu „Nije ljubav stvar“ Željka Joksimovića, s kojom je Srbija nastupia na Evroviziji u Azerbejdžanu 2012. godine.
Nenad je konstantno uključen i u brojne kurseve i predavanja. Sjajna je podrška ljudima koji imaju sličan životni put. Često je menjao poslove i tražio stalni angažman, pa ga je u jednom trenutku sudbina odvela do Strauss Adriatica. Javio se na oglas za posao unapređivača prodaje Donacafé u Paraćinu, gde je tada živeo. Intervju je održan putem Skype-a, a poslodavci su bili oduševljeni njegovom ličnošću, odgovornošću i hrabrošću, pa su mu ponudili posao. I danas ga smatraju sjajnim kolegom, koji je siguran u sebe i ono što radi, uvek spreman za timski rad, svaku novu promenu sa lakoćom usvaja i primenjuje u praksi, što ih navodi da veruju u njegov rad i želju za novim pobedama.
Nenad sa koleginicama
Kolege u Strauss Adriatic-u kažu da Nenada prosto morate zavoleti, jer je on mlad čovek sa neverovantnom energijom i osmehom na usnama, koji ne skida. Njemu je ovo prvi posao koji zahteva konstantnu komunikaciju sa ljudima na terenu, magacinom, poslovođama, trgovcima. Pomoću slušnog aparata je u mogućnosti da se čuje sa kolegama, ali samo dok se ne istroši baterija. Tada mora da se dopisuje. Saradnici svedoče da njegov invaliditet nije uticao na njegovo upoznavanje sa poslom. Jedna od koleginica nam poverava: „Vredan je i brzo uči. U našem poslu je poznato da se sve odvija brzo, pa je Neša imao problema u komunikaciji na terenu. Razgovarali smo svakog dana, savetovala sam mu da mora imati strpljenja, da ljudima prosto treba malo vremena da se naviknu na njega. Tako je i bilo, vremenom se sve sredilo. Njegov rad, trud, požrtvovanost i talenat učinili su da postane odličan unapređivač prodaje.“
Nenad i kolege
Svetski dan osoba sa invaliditetom se obeležava 3. decembra, a u Srbiji (prema podacima Saveza gluvih i nagluvih Srbije) živi oko 70.000 osoba kojima je prvi jezik – srpski znakovni jezik. NOOIS je organizacija koja se bori za jednaka prava osoba sa invaliditetom u svim segmentima društva, pa je tako pokrenula i projekat „Zapošljavanje“, koji je podržan od strane Ministarstva kulture RS, a svrha projekta je da se podstakne pozitivno delovanje šire društvene zajednice prema osobama sa invaliditetom i da se smanje predrasude i stereotipi o osobama sa invaliditetom. Zato je važno da postoje kompanije kao Strauss Adriatic, koje ne gledaju da li je neko osoba sa invaliditetom, već kakva je osoba, da li je vredna i spremna da uči i napreduje. Zato pohvale za Strauss Adriatic, a Nenadu želimo uspeha u ostvarenju svih ciljeva.
