U porodičnoj firmi „Natural fud“ odlučili su se za ručnu proizvodnju i preradu voća i povrća, a vlasnica Suzana Veljović proglašena je za najbolju preduzetnicu na Danima šljive 2015. u Blacu

Ko zna kakav bi bio profesionalni put inženjerke prehrambene tehnologije Suzane Veljović iz blačkog sela Suvaja, da u proleće 2009. godine nije ostala bez posla. Radila je u firmi „Agroekonomik“, a potom u jednoj hladnjači, ali je kriza učinila svoje i ona se obrela na tržištu rada. Već u oktobru te godine registrovala je zanatsku radnju za preradu voća i povrća „Natural fud“ („Natural food”). Na konkursu Nacionalne službe zapošljavanja dobila je početnih 130.000 dinara i tako krenula, bazirajući svoju proizvodnju na tradiciji i ukusima blačkog kraja. Potom je ostvarila dobru saradnju sa niškom organizacijom ENEKA i dobila pomoć preko programa „Pokreni se za posao“. ENEKA joj je pomogla i da u okviru podrške ženskom preduzetništvu dobije 4.000 evra od Evropske banke za obnovu i razvoj.

– To mi je mnogo značilo. Svake godine dobijala sam „vetar u leđa“, jer bez pomoći ne bih uspela. Sigurno ne bih mogla da obezbedim sajt i internet prodavnicu, jer to mnogo košta, a to mi je finansirala Evropska banka za obnovu i razvoj, u odnosu 65 odsto oni, 35 odsto ja. „Natural fud“ je samostalna zanatska radnja za proizvodnju i preradu voća i povrća. Oko 60 odsto sirovina obezbeđujem sa svojih plantaža na porodičnom imanju. Imamo šljivu, višnju, aroniju, zasade drena i borovnice koji su, doduše, zatajili, pa na jesen planiramo obnovu. Ove godine nabrali smo dve tone aronije. Ima mnogo posla, ali mi pomažu sin Stefan i kćerka Sanja. On je završio poljoprivredu i stekao diplomu inženjera voćarstva i vinogradarstva. Njemu sam poverila logistiku, dovozi repromaterijal i odvozi gotove proizvode. Sanja je student četvrte godine geografije, ona vodi administraciju i šalje pakete sa robom, priča za Ekonometar Suzana.

Napominje da ima mnogo posla i na plantažama i u samoj radnji i da angažuje sezonske radnike. Trenutno u proizvodnji rade četiri žene koje prave pekmez od šljiva bez šećera, jedan od najtraženijih proizvoda ove firme. Od prošle godine kupuju ga i Nemci, a druga tura put te zemlje krenuće ovih dana. Nemci kupuju devet njenih proizvoda. Pored pekmeza od šljiva, dopalo im se slatko od šljiva sa orasima, sok od aronije, paradajz sok sa bosiljkom.

– Tradicija i ukusi ovoga kraja su moto naše male porodične firme. Pre svega proizvodnja, jer je pokrenuta u ekološko čistoj sredini kakva je opština Blace. Domaću sirovinu ručno beremo i pretačemo u tradicionalan ukus svojstven ovom području. Sve pripremamo u domaćem ambijentu, po starim recepturama, isključivo od svežeg voća i povrća, bez dodatka konzervansa, aroma i veštačkih boja. Domaći pekmez od šljiva bez šećera od blačke šljive prvi je u paleti naših proizvoda. Priprema kreće od praćenja šljiva u šljivicima do određene faze tehnološke zrelosti, koja je preduslov za dobijanje kvalitetnog i zdravog proizvoda. Ovo je manufakturna proizvodnja. Ona se razlikuje od industrijske jer, niti želimo, niti možemo da radimo milionske jedinice. Industrijska proizvodnja nije moja ideja. Moja ideja je ručna proizvodnja po domaćim recepturama. Tako je mnogo teže i mnogo skuplje, ali je proizvod mnogo kvalitetniji. I mi se držimo toga. Nije tačno da ne možemo da izađemo u susret kupcima zato što ne proizvodimo industrijski. Bitan je pravovremeni dogovor i dobra organizacija, razmišlja ova poslovna žena, koja je na nedavnoj manifestaciji „Dani šljive“ u Blacu proglašena za najbolju preduzetnicu u oblasti poljoprivrede u 2015. godini.

Reč je samo o još jednom priznanju za nju i njenu kvalitetnu proizvodnju, jer je sa brojnih sajmova donela veliki broj diploma, zahvalnica i nagrada. Njene proizvode videli su i probali posetioci sajma etno hrane i pića u Beogradu, sajma turizma u glavnom gradu, sajma zimnice u Koceljevu, nekoliko etno sajmova u Nišu.

Njene proizvode kupuje petnaestak sindikalnih organizacija iz cele Srbije – Bora, Majdanpeka, Beograda, Sokobanje, Niša. Svake godine, kaže, dopiše po dva-tri nova sindikata koja obezbeđuju zimnicu od „Natural fuda“.

Najavljuje da će iduće godine ova firma biti jedina u ovom delu Srbije koja će imati proizvode od organski proizvedenih sirovina. Na kraju, dodaje da se mnogo radi, da su ulaganja velika, ali da ne izostaju ni finansijski rezultati, a za nju je, kaže, najveći dobitak to što su joj deca zaposlena.

„Bolje je da rade u svojoj firmi, nego kod nekog drugog. To je moj moto, nadam se da ne grešim“, kaže Suzana Veljović.