Кроз центар прошла већина од укупно 550 радника који су отишли из фабрике

Пре годину и по дана, у фабрици “Нитекс” је основан Транзициони центар који је означио нешто ново у пружању помоћи радницима који остају без посла. Пројекат под називом “Промоција запошљавања” покренуло је Министарство за рад, запошљавање и социјалну политику, уз подршку Националне службе запошљавања и локалних институција и органа власти. Пројекат је помогла и консултантска кућа “Ворлдвојд стратеџи” из Америке, која се ових дана повлачи, сматрајући да је успешно завршила своју мисију, па ће комплетну бригу о транзиционим центрима, којих у Србији има тринаест, преузети Министарство за рад, запошљавање и социјалну политику.

Основни циљ је био да се радници који су проглашени технолошким вишком едукују за поновно запошљавање. На самом почетку, као позитивно је оцењено то што се центри оснивају у самим предузећима, тако да су доступни свим радницима. Добро је било и то што су почели да раде пре отпуштања радника, тако да су радници имали времена да одлуче шта ће даље – да иду у пензију, да узму отпремнине или да се оспособе за нови посао, било у свом, било у неком другом предузећу.

Транзициони центри у Србији

У Републици постоји тринаест транзиционих центара – по два у Нишу (у “Нитексу” и МИН-у) и Краљеву (у “Магнохрому” и ЗЦ “Студеница”), као и у Лазаревцу (“Колубара”), Панчеву (“Петрохемија”), Пироту (“Први мај”), Бору (Рударско-топионичарси басен “Бор”), Мајданпеку (Рудник бакра), Крушевцу (ИМК “14. октобар”), Јагодини (“Каблови”), Новом Пазару (ТК “Рашка”) и у ТЦ Бајина Башта.

Каква ће бити судбина центара

По мишљењу Мире Комненовић, досадашња пракса је позитивна и центре не би требало укинути. – И када се оконча поступак приватизације и спроведе социјални програм, потребе за радом ових центара неће престати. Квалификациона и старосна структура сигурно неће одговарати новом власнику, па ће и даље бити потребна преквалификација и обука, као и помоћ онима који ће остати без посла.

Поводом повлачења Американаца из пројекта, али пре свега да бисмо видели каква су досадашња искуства, посетили смо Транзициони центар у “Нитексу”, први који је основан у Србији.

– Кроз центар је прошло око 80 посто од укупно 550 радника који су за годину и по дана отишли из фабрике. Без обзира на то што је био отворен за све, нико није дошао са стране. Или је у питању незаинтересованост или недовољна информисаност, каже Мира Комненовић, руководилац центра.

Екипе центра су направиле анкету са сваким од 550 радника и припремиле досијеа за филијалу Националне службе запошљавања, али немају прецизних података о томе колико њих је нашло ново радно место. Према процени, половина их се снашла. Неки су, након оспособљавања у Транзиционом центру, променили занимање и отпочели нови посао. Један број радника је отишао у пензију, један број се запослио у приватним или друштвеним фирмама, има и оних који су основали своје фирме, у области текстила, али и у трговини и угоститељству.

Тржиште радне снаге

– Сваки запослени мора да схвати да је на тржишту радне снаге и мора да чува радно место усвајајући нове вештине и знања. Нико неће моћи да се једном запосли и да буде миран до пензије. Мора да се избори да остане на свом радном месту, сматра Мира Комненовић, руководилац Транзиционог центра у “Нитексу”.

Антистрес програм

Једна од делатности транзиционих центара јесте и антистрес програм. Разговарајући са радницима, стручне екипе покушавају да им помогну да лакше преболе губитак радног места. Објашњавају им да излаз увек постоји и да не треба све да схватају трагично.

– Према нашим сазнањима, 50 процената је поново нашло посао, што нам је и био основни циљ. Ту рачунамо и раднике са села који више нису били заинтересовани за рад у фабрици, већ су почели да се баве пољопривредом. Они нису ни тражили нашу помоћ. Транзициони центар не пружа услуге само онима који остану без посла, већ и радницима који су остали у фабрици, али им је неопходна преквалификација или додатна обука. Оне који су отишли, највише је занимало како поново да се запосле, а они који су остали показују разна интересовања, највише за рад на рачунару и енглески језик. Ми смо обучили велики број радника у складу са потребама фабрике – за предионичаре, ткаче, завариваче, наводи наша саговорница.

Информатичку обуку успешно је завршило 49 радника, а с обзиром на интересовање, организоване су нове четири групе од по шест радника који ће обуку завршити до краја године. Седам радника тренутно похађа курс енглеског језика, али ће, с обзиром на повећано интересовање, бити основане нове групе. Центар пружа радницима правну помоћ, помаже им у тражењу посла преко интернета, писању CV-а, писама и молби, а ту је и читава лепеза других врста помоћи.

С. Пинтер