Искусни познавалац науке о живинарству који поседује две фарме живинарских производа, једну у Крћевцу и једну у Наталинцима, истиче да су развијени свет и муслиманске земље највећа тржишта. Промет живинског меса у Србији драстично је опао у односу на 2007. годину, као последица све нижег стандарда становништва

Ретко ко би на овим просторима могао у своју биографију да убележи чак три деценије рада на развоју и унапређењу живинарства у некадашњој СФРЈ и сада у Србији. Наш саговорник, др Мирослав Благојевић из Тополе, рођен пре 56 година, јединствен је у том погледу, па је и то вероватно довољан разлог што је већ дуже време ауторитативни и комуникативни председник Групације за живину при Привредној комори Србије. Власник је две живинарске фарме: „Живинарство“ у Крћевцу и сувласник фарме приплодних јаја и једнодневних пилића у Наталинцима. Засад запошљава седморо људи, са тенденцијом да их са ширењем послова и производних резултата, буде много више.
– Наше фарме „Живинарство“ раде искључиво на развоју до 15.000 матичних јата пилића која представљају основ за производњу бројлерског меса и конзумних јаја за свакодневну употребу, истиче др Мирослав Благојевић за Економетар.

Дугогодишње искуство

Као компетентан стручњак за овај сектор пољопривредне делатности, тврди да је Србија на високом технолошком нивоу, никако нижем него у многим развијеним европским земљама. Нажалост, подсећа наш саговорник, у Србији је последњих година знатно смањена потрошња овог здравог меса, јер је драматично опала куповна моћ грађана.

Опширније у штампаном издању