Međunarodni tim istraživača uz učešće bečkog Univerziteta za prirodne resurse i bionauku (BOKU) istražio je uticaje energije vetra na životnu sredinu, društvo, ekonomiju i pravo, sažeo ih u 14 kategorija i pružio osnovu za političke odluke, navodi se u saopštenju za medije Kancelarije Grada Beča u Beogradu.
Energija vetra jedna je od najefikasnijih oblika proizvodnje obnovljive energije i značajno doprinosi uspehu energetske tranzicije. Međutim, mogući ekološki, društveni i ekonomski uticaji vetrogeneratora su društveno-politički kontroverzni. Zbog toga su 24 međunarodna istraživača i stručnjaka za energiju vetra analizirali 400 studija i sumirali istraživanja. Rezultati su objavljeni u naučnom časopisu „Joule“.
Negativni uticaji na životnu sredinu, životinjski i biljni svet, zbog izgradnje infrastrukture ili poteškoće u recikliranju lopatica rotora i dalje su u fokusu naučnog interesovanja. Potencijalni uticaji energije vetra na ljudsko zdravlje zbog buke ili senke su, s druge strane, duboko ukorenjeni u društvenim debatama. Međutim, emisije buke su zanemarljive u poređenju sa saobraćajem, a pravilno pozicioniranje vetroturbina može efikasno sprečiti buku i senke, tvrde naučnici.
Takođe, uticaji energije vetra na cene nekretnina i turizam su u naučnoj literaturi nejasni. Još jedan razlog zašto vetrogeneratori nisu društveno prihvaćeni odnosi se na estetski uticaj na pejzaž, koji se različito vrednuje u različitim regionima. Da bi se povećala prihvaćenost energije vetra, trenutno su popularne kompenzacije stanovnicima u okolini kako bi se nadoknadili mogući negativni monetarni efekti. S druge strane, brojne studije ističu problem vlasništva nad zemljištem.
„Prihvaćenost u javnosti je generalno visoka, na primer, 60 odsto stanovništva Švajcarske podržava vetrogeneratore u budućem miksu električne energije, ali na lokalnom nivou često postoji otpor. Pokazalo se da prihvaćenost vetroturbina raste kada lokalna zajednica ima koristi, na primer kroz finansijsko učešće u projektu ili kada se otvaraju radna mesta za lokalnu ekonomiju. Ne radi se samo o tehničkim poslovima – vetroparkovi mogu biti i atraktivne turističke destinacije“, objašnjava Russel McKenna, profesor za analizu energetskih sistema na univerzitetu ETH Cirih, a navodi se u saopštenju za medije Kancelarije Grada Beča u Beogradu.
Više informacija o 14 kategorija:
https://bokubox.boku.ac.at/#8ec2a2bdfe910a004d8058fa4a19f336
