NEBOJŠA BJELOTOMIĆ: Jedan IT posao kreira tri do pet drugih biznisa

Najveća prepreka digitalizacije u državnoj upravi je nedostatak kadrova. Činjenica je da fakulteti u Srbiji na godišnjem nivou ne iškoluju ni 2.000 ljudi koji su orijentisani na programiranje. Zbog toga je važno raditi na opštoj IT pismenosti, usmeriti što više ljudi ka tom sektoru i omogućiti ljudima koji bi želeli da se prekvalifikuju da to i učine

Nebojša Bjelotomić

Ukoliko kroz pet godina u potpunosti ne budemo deo četvrte industrijske revolucije – digitalizacije – ponoviće nam se ono što se desilo sa železnicama – da stigne kod nas 70 godina nakon što se u Evropi uveliko koristila. Da bismo realizovali sve što smo započeli u procesu digitalne transformacije, bilo da je reč o državi ili kompanijama, potrebno je tri do pet godina. Za to vreme, ili ćemo uhvatiti taj voz ili nas neće biti, kaže Nebojša Bjelotomić, direktor kompanije Saga, u intervjuu za Magazin Biznis.

• Na kom nivou smo sada, koliko su domaće kompanije deo te revolucije?

– Ako učešće u nekom događaju podelimo na nekoliko nivoa mogli bismo da kažemo da postoje oni koji nikada nisu čuli za njega i ne znaju da se nešto dešava; zatim, druga grupa su oni koji su nešto načuli, ali nije im tačno jasno šta je to; treća grupa bi bili oni koji skupljaju informacije, ali ne rade ništa konkretno; četvrti su počeli nešto da rade, a peti su već uveliko deo određenog dešavanja. Naše kompanije su između drugog i trećeg nivoa. Ne bih smeo da kažem da postoje oni koji nisu čuli za digitalizaciju i nemaju neko svoje viđenje šta ona predstavlja. Od državnih službi, finansijskog sektora do realnog sektora, svi su svesni da postoje novi kanali komunikacije, modeli upravljanja biznisom i rada na tržištu. Mislim da još uvek ne postoji primer kompanije koja je uradila punu transformaciju svog biznisa. S druge strane, postoji mnogo kompanija koje su određene procese digitalizovale i na novi način pristupile korisniku.

Srbija je u svetskom proseku. Interesantno je da se digitalizacija mnogo brže dešava na Dalekom istoku u odnosu na zapadna tržišta.

• Koji sektori prednjače, budući da radite sa mnogim sektorima?

– Na srpskom tržištu država, finansijski i telekomunikacioni sektori raspolažu sa najviše sredstava, kako finansijskih tako i u pogledu tehnoloških resursa, dostupne radne snage i potrebnog vremena da implementiraju nova rešenja.

Opširnije u štampanom izdanju


U ovom broju još i …

  • REZULTATI PROGRAMA „ENERGIJA ZNANJA“ NAFTNE INDUSTRIJE SRBIJE: Spojili fakultetsko znanje i kompanijsko iskustvo
  • ANALIZA MMF-A O STANJU I IZGRADNJI INFRASTRUKTURE U NAŠEM DELU EVROPE: Zapadni Balkan najsporije sustiže nivo razvoja EU
  • TV SLIKE I PRILIKE: Srpski biznismen na malom ekranu
  • BRITANSKA KOMPANIJA OBARA POSLOVNE REKORDE NA ZAPADNOM BALKANU: Mineco uložio 20 miliona dolara u 2017.
  • DIPLOMIRANI INŽENJER PAVEL ČEJKA, DIREKTOR PRODAJE ZA INOSTRANA TRŽIŠTA U KOMPANIJI KOVOSVIT MAS, A.S. ČEŠKA: Kako će novi vlasnik oporaviti „14. oktobar“
  • ZNAČAJ PRAVILNOG IZBORA STRATEŠKIH I IZVRŠNIH CILJEVA Kojim mušterijama su namenjeni vaši proizvodi
  • PROMOCIJA TEKSTILNE INDUSTRIJE I POSLOVNI SUSRETI: Balkan tekstil sajam 2018
  • PORUKE VREMENA PROŠLIH – ISTORIJA I TRADICIJA FILANTROPIJE U SRBIJI U 20. I 21. VEKU (5) Veliki darodavac – srpski Nobel
  • Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. marta 2018.
Podelite ovaj tekst: