Srbiji predstoji ozbiljna civilizacijska promena, kako bi ljudi naučili da se bore u kompetitivnom društvu. Ta promena mora da otpočne od ranog obrazovanja, već u osnovnoj školi

Nebojša Divljan

Danas u Srbiji imamo nivo osiguranja koji je realan i očekivan. Postoji korelacija između nivoa društvenog proizvoda i razvijenosti osiguranja. Zakonitost se potvrđuje i u našem slučaju. Zemlje koje imaju oko 4.000 evra društvenog proizvoda po stanovniku, „troše“ na osiguranje oko dva odsto bruto društvenog proizvoda (BDP) i to je, upravo, slučaj i kod nas. Često se čuju komentari da imamo nedovoljno razvijenu industriju osiguranja. Pa, razvijena je onoliko koliko je razvijeno društvo. Znači, još uvek imamo i malo automobila na 1.000 stanovnika i nedovoljnu informatičku pismenost, pa je tako i sa izdvajanjem za osiguranje. No, ako me pitate da li je čaša polupuna ili poluprazna, rekao bih da je polupuna.

Ovako je Nebojša Divljan, generalni direktor Delta Đenerali Osiguranja, odgovorio na naše pitanje o tome koliko je razvijeno tržište osiguranja u Srbiji i kakve su perspektive. U intervjuu za Magazin Biznis Nebojša Divljan govori o uzročno-posledičnoj povezanosti osiguranja i ekonomskog razvoja, o sve većoj konkurenciji na tržištu osiguranja, o makroekonomiji i zabrinjavajućim inflatornim trendovima, ali i o našem mentalitetu koji često pokazuje kontrast – spremnost za uzlet ka vrhu, ali i otpor promenama.

– Istina je da postoji perspektiva za rast. Već prošle godine je indeks rasta osiguranja iznosio 17 odsto, a i u prvom kvartalu ove godine takođe dostiže 17 odsto. To je nešto brže od prosečnog rasta privrede. Pomenuta zakonitost između osiguranja i ekonomske razvijenosti privrede i društva kaže da će se, kada dostignemo 6.000 do 7.000 evra po stanovniku i učešće osiguranja u društvenom proizvodu, povećati na tri procenta. To je, recimo, nivo razvijenosti koji danas imaju Hrvatska i Slovačka. Naša dosadašnja kretanja upravo to najavljuju – brz rast društvenog proizvoda i još brži rast osiguranja. Dakle, procene da će naše tržište biti ekspanzivno, polako se ostvaruju.

Veliki i mali

Prema podacima NBS, najveći osiguravači su u prošloj godini smanjili tržišno učešće a manja društva su, razume se, povećala svoj udeo. Koliko će to promeniti poredak na tržištu osiguranja?
– To je prirodno. Veliki osiguravači su određeni limitima tržišta i oni ne mogu godišnje da rastu 40-50 odsto ako celo tržište raste 17 posto. To je normalno. Teško je dugoročno zadržati 30 odsto tržišta. Mali plaćaju ulaznicu za tržište raznim pogodnostima, koje veliki ne treba da prate, i time otkidaju deo tržišta. Ali i ako se pojedinačna učešća kompanija menjaju, redosled prvih pet, šest teško će se promeniti.

– Najdirektniji uticaj na naše poslovanje trenutno ima pad cena akcija na berzi. Mi smo, na primer, u Delta Đenerali Osiguranju počeli ovu godinu sa oko 40 miliona evra akcija u svom portfelju, i nije teško izračunati koliko smo na gubitku. Pad berzanskih indeksa je dosta korišćen u političkim debatama. Prava istina jeste da je pad indeksa mnogo manje posledica lokalnih događaja, a mnogo više globalnih poremećaja, što je mnogo gora opcija jer skorašnjeg oporavka nema na vidiku. Svim velikim investitorima preostaje da mirno i bez panike čekaju uzlazne trendove. U vozu smo koji je brzo krenuo nizbrdo i kasno je za iskakanje.

Opširnije u štampanom izdanju