Reumatske bolesti mogu da utiču na radnu sposobnost, ali to ne znači da osobe koje boluju od njih ne mogu da rade. Posao za osobe koje pate od reumatskih bolesti nisu za njih samo osnov  za materijalnu, već predstavlja i snažnu psihološku potporu u borbi za zdravlje.

Uprkos različitim težinama oboljenja, većina obolelih je i dalje radno sposobna uz minimalna ograničenja. Od važnosti je da i pacijenti i poslodavci budu svesni te činjenice, jer zapošljavanje pacijenata sa reumatskim bolestima može biti obostrano korisno. Rad pomaže osobama s reumatskim bolestima i pojednostavljuje svakodnevnu borbu s bolešću, a poslodavci dobijaju kvalitetne saradnike, uz dodatne državne beneficije zapošljavanjem obolelih koji imaju kategorizaciju invalidnosti.

„Ono što bismo želeli da postignemo je da motivišemo osobu sa reumatskom bolešću da se prijavi za posao, ali i da identifikujemo prepreke koje postoje prilikom zapošljavanja osoba sa reumatskom bolešću i edukujemo obe strane, zaposlene i poslodavce, kako mogu da rastu zajedno“, rekla je prim. dr Mirjana Lapčević, predsednica Udruženja obolelih od reumatskih bolesti (ORS).

Konferencija na kojoj su učestvovali predstavnici pacijenata, lekara, MInistarstva za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka  pitanja, Udruženja poslodavaca Srbije i  Nacionalne službe za zapošljavanje deo je evropskog projekta “Ne odlaži, vreme je za posao”, čiji je cilj da motiviše obolele od težih reumatskih bolesti  (njih je oko 70.000) da se zaposle ili da pokrenu sopstveni biznis.

Većina obolelih pripada mlađim generacijama (do 35 godina), ali su često nemotivisani da traže posao smatrajući se nepodobnim i veliki broj njih pada u depresije i druga loša mentalna stanja.

S obzirom da imaju određena fizička ograničenja, a da mladi saznaju za bolest, važno je da se na vreme profesionalno orijentišu ka zanimanjima koja su podobna za njihovo fizičko stanje. Bolest može biti manje ili više vidljiva, kod blažih oblika koji se drže pod kontrolom ne može se ni primetiti da je osoba obolela, ali kod težih slučajeva otežan je ručni rad i/ili kretanje. Važno je animirati ih da se javljaju na konkurse za posao, a da se poslodavci upoznaju sa mogućnostima zapošljavanja ove grupe obolelih, s obzirom da neki imaju status invalida, a neki ne.

Važno je i da se poslodavci upoznaju sa državnim beneficijama koje se dobijaju za zapošljavanje ovakve kategorije radnika, ali i da postoje i posebne prednosti kod zapošljavanja obolelih od reumatskih bolesti u smislu dobrog ili boljeg odnosa radnih performansi u odnosu na troškove zapošljavanja. Uz određena usklađivanja potrebama obolelih poslodavci mogu da dobiju pun potencijal zaposlenog. Neka od rešenja su prava na češće pauze, mogućnost rada od kuće, fleksibilnije radno vreme, nabavka specijalne opreme (posebni miševi, tastature, prilaz kolicima…)

Istraživanje koje je na početku ovog projekta ORS sproveo 2019. godine, a u kojem je učestvovalo 160 obolelih i 75 poslodavaca, potvrdilo je da i kod jednih i kod drugih postoji volja za saradnjom, ali da nisu svi poslodavci dovoljno upućeni u beneficije koje Republika Srbija daje, a da je obolele potrebno ohrabriti da se prijave Nacionalnoj službi za zapošljavanje da bi se edukovali kako da najlakše dođu do posla i kako da ga zadrže.

Darija Kisić Tepavčević, ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja ukazala je da je veliki problem stigmatizacija obolelih od reumatskih bolesti i da je vreme da se to promeni.

“Oboleli su skloni tome da ćute i trpe, a ne mora da bude tako. Osim toga što imamo najsavremenije lekove za kontrolisanje bolesti i lečenje, Ministarstvo je donelo čitav niz akata da im pomogne pri zapošljavanju i time poveća vidljivost njihovih problema”, istakla je Tepavčević. Država, kaže, direktno utiče da se oboleli uključe u proces rada, putem subvencija za poslodavce, ali i za profesionalnu rehabilitaciju za obolele, što znači podršku prilagođavanju radnog mesta i asistencije, kao i usklađivanju radnog vremena.

Na naše pitanje kakvi su dosadašnji rezultati zapošljavanja pacijenata obolelih od reumatskih bolesti Srđan Drobjaković, direktor Unije poslodavaca Srbije je odgovorio da je dobar odziv poslodavaca iz velikih kompanija u Srbiji. U Delta holdingu od 4.600 zaposlenih, 65 su osobe sa invaliditetom. Formirana je Mreža poslodavaca koji zapošljavaju osobe sa invaliditetom, pri Uniji poslodavaca, sa ciljem da se da pozitivan primer celokupnoj javnosti i podizanju ugleda poslodavaca. Jedna od ideja vodilja za formiranje Mreže je i da se kroz nju neguju i razvijaju kolegijalnost i veze između samih preduzeća.

U Srbiji posluje 56 preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, a od toga je 16 državnih preduzeća. Ta preduzeća od države dobijaju sredstava za poboljšanje uslova rada u preduzećima, a godišnji budžet za ovu namenu iznosi 250 miliona dinara.

Srđan Drobnjaković je istakao da je neophodna  sinergija poslodavaca, države i obolelih od reumatskih bolesti, da  poslodavci dobiju više informacija o tome da zapošljavanjem osobe sa invaliditetom, pored podsticaja i subvencija koje dobijaju od Ministarstva za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja i Nacionalne službe za zapošljavanje, dobijaju i kvalitetnog radnika, koji može da doprinese povećanju produktivnosti.