Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) odlučio je danas da dodatno snizi referentnu kamatnu stopu, sa 1,75 odsto na 1,5 odsto, kako bi umanjio negativne efekte COVID-19 na privrednu aktivnost i istovremeno obezbedio održavanje inflacije u granicama cilja u srednjem roku, saopštila je NBS
Inflacija je čvrsto pod kontrolom šestu godinu zaredom
Odluku o nastavku ublažavanja monetarne politike Izvršni odbor je doneo pre svega imajući u vidu da pokazatelji iz međunarodnog okruženja ukazuju da su negativni efekti virusa po globalni privredni rast veći od prethodno procenjenih, što se odražava i na kretanja na međunarodnom robnom i finansijskom tržištu, kao i na odluke centralnih banaka i vlada zemalja širom sveta.
Izvršni odbor je ocenio i da je Srbija ovu krizu dočekala u znatno povoljnijoj poziciji, sa stopom privrednog rasta od preko četiri odsto, niskom i stabilnom inflacijom sedmu godinu zaredom, eliminisanom fiskalnom neravnotežom i znatno redukovanom eksternom neravnotežom, kao i deviznim rezervama zemlje na najvišem nivou od kada se prate, što je otvorilo prostor da se u periodu krize poveća ekspanzivnost monetarne i fiskalne politike, a da se ne ugrozi makroekonomska stabilnost, navela je NBS.
Kako je istaknuto, donoseći odluku Izvršni odbor je imao u vidu i prethodno preduzete mere monetarne politike radi ublažavanja negativnih efekata širenja virusa korona – smanjenje referentne kamatne stope za 50 baznih poena u martu, sužavanje koridora osnovnih kamatnih stopa, sa plus-minus 1,25 procentnih poena na plus-minus jedan procentni poen u odnosu na referentnu kamatnu stopu, kao i obezbeđenje dodatne likvidnosti bankama kroz repo operacije kupovine dinarskih državnih hartija od vrednosti i svop operacije kupovine deviza.
„Pored toga koordiniranom reakcijom Vlade Srbije i NBS obezbeđena je i direktna podrška privatnom sektoru donošenjem moratorijuma na otplatu kredita tokom vanrednog stanja u trajanju od najmanje 90 dana i paketa fiskalne pomoći privredi i građanima“, podsetila je Centralna banka.
Procena je Izvršnog odbora da će inflatorni pritisci i dalje biti niski, uz nešto izraženije rizike da bi inflacija mogla da bude i niža u odnosu na februarsku srednjoročnu projekciju, pre svega po osnovu znatnog pada cena nafte i niže agregatne tražnje kao posledica pandemije, što će delom biti ublaženo preduzetim merama monetarne i fiskalne politike.
„Širenje virusa korona znatno je pogoršalo izglede za globalni ekonomski rast, zbog čega se u velikoj meri smanjuju projekcije privrednog rasta za ovu godinu i za sve vodeće ekonomije sveta i za zemlje u usponu. Na smanjenu privrednu aktivnost uticao je otežan rad mnogih uslužnih delatnosti, zastoj, a u pojedinim slučajevima i prekid u globalnim proizvodnim lancima, kao i pad potrošačkog i poslovnog poverenja“, istakla je NBS u saopštenju.
U takvim uslovima, kako je navedeno, povećana je neizvesnost na međunarodnom finansijskom tržištu, a investitori daju prednost ulaganjima u sigurnu aktivu, što je za posledicu imalo pad indeksa na svetskim berzama i rast cene zlata i državnih hartija od vrednosti razvijenih zemalja. Dodaje se da se pogoršanje izgleda za globalni ekonomski rast odrazilo i na pad cena primarnih proizvoda na svetskom tržištu, pre svega nafte.
Кako bi umanjile negativne efekte krize, brojne centralne banke u svetu su reagovale dodatnim ublažavanjem svojih monetarnih politika. Tako je Sistem federalnih rezervi smanjio raspon referentne kamatne stope gotovo na nulti nivo i najavio program kvantitativnog popuštanja koji nije ograničen ni vremenski ni po obimu, dok je Evropska centralna banka, u uslovima referentne kamatne stope koja se već izvesno vreme nalazi na nultom nivou, povećala obim programa kupovine aktive, podsetila je NBS.
Pored toga, vlade brojnih zemalja reagovale su obimnim paketima fiskalne pomoći. Кoordinirane akcije monetarne i fiskalne politike trebalo bi da doprinesu ublažavanju negativnih efekata po privredni rast i zadržavanju povoljnih uslova finansiranja u novonastaloj situaciji. Izvršni odbor NBS je ukazao da su podaci o kretanju pokazatelja ekonomske aktivnosti i izvorima njenog finansiranja na domaćem tržištu za prva dva meseca bili povoljni, mnogi i iznad očekivanja centralne banke.
Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 7. maja.
