Uspela sam radom i verovanjem da i u Srbiji vredi učiti jer znanje i ovde ima najveću cenu

Nataša Marjanović ima 28 godina i direktor je Delta Đenerali (Delta Generali), Prvog privatnog penzijskog fonda u Srbiji. Na to mesto stigla je kao prvi finansijski stručnjak koji je u Srbiji dobio sertifikat portfolio menadžera. A njen CV potpuno je u znaku reči „prvi“. Nataša je prethodno položila najprestižniji ispit za portfolio menadžere – CFA – sva tri nivoa. Na Ekonomskom fakultetu u Beogradu – diplomirala je pre roka, sa prosečnom ocenom 9,81.

Odgovor na pitanje kako je to sve uspela, Nataša Marjanović, u intervjuu za Biznis magazin, sažima u nekoliko reči: radom i verovanjem da i u Srbiji vredi učiti jer znanje i ovde ima najveću cenu.

– Jeste, govorili su mi: „Zašto toliko učiš“, „Šta će ti to, ovo je zemlja u kojoj se tako ne gradi karijera…“ A sada, kad su počele da stižu i profesionalne satisfakcije, glavni komentar tih istih ljudi glasi: “Ipak se isplatilo“.

– Naravno da sam živela i živim život svoje generacije. Svako ima na raspolaganju dan od 24 časa i bira kako će ga ispuniti. Bez pravih ljudi oko mene ništa ne bi bilo vredno, zato gotovo uvek nađem vremena za druženje i izlaske, mada, moram da priznam, ne i provod do zore koji je kod nas veoma popularan. Nisam taj tip. Više sam sportski tip i volim da vozim bicikl ili rolere na Adi.

Ima li problema da se sa 28 godina prihvati rukovodeća palica?

– Pa, u početku je bilo malo i toga, i to, možda, više u smislu podozrenja. Ljudi, kada im se predstavim, po pravilu zastanu. Sledi rečenica ispunjena nevericom: hm, to si ti… Da, kažem, to sam ja. Očekivali su da sretnu stariju osobu. Moguće, u nekoj drugoj zemlji na ovim pozicijama bi bili četrdesetogodišnjaci. Kod nas te generacije nema. Krajem prošlog veka, iz znanih nam razloga, nije se gradio kadar pa da on sada bude motor i da povuče.

Šta je portfolio menadžer?

– Portfolio menadžer je osoba zadužena za investiranje imovine fonda. To je finansijski stručnjak koji upravlja uloženim sredstvima, i to tako da maksimizira prinos za zadati rizik, ili da minimizira rizik za zadati prinos. U Srbiji je portfolio menadžer, uslovno rečeno, novo zanimanje. Da bi neko dobio licencu mora da položi prilično zahtevan ispit pred Komisijom za hartije od vrednosti, a uslov za osnivanje i penzijskog i investicionog fonda jeste da imaju minimum jednog čoveka sa licencom portfolio menadžera. Budući da to tek sada kreće, da se sada osnivaju fondovi, a da ljudi sa licencama nije bilo, odnosno još uvek ih ima malo, stvorila se prilična fama oko toga. Da je to nešto potpuno novo, nešto potpuno drugačije, nešto nestandardno…

Kako se pravi portfolio Delta Đenerali? Kako i gde ulažete sredstva?

– Zakon je tu, upravo zato što je reč o penzijskom fondu, postavio izuzetno stroga pravila. U akcije možemo da uložimo do 30 odsto sredstava, 15 odsto u nekretnine, 10 odsto u inostranstvo, do pet odsto da deponujemo kod banke, a kod ulaganja u državne hartije nemamo ograničenja. U tim okvirima treba da plasiramo sredstva tako da, uz minimalni rizik, ostvarimo maksimalni prinos. To znači, na primer, da se u svaku kupovinu akcija ulazi onda kada im je cena najniža, odnosno u trenutku kada sve analize daju računicu da je akcija potcenjena. To što neka kompanija profitabilno posluje ne znači da je isplativo baš u tom trenutku kupiti njene akcije. Akcija se kupuje u trenutku kada je potcenjena, a onda, naravno, prodaje kada je precenjena. Pre toga vrše se kvantitativne i kvalitativne analize, a tada na scenu stupaju sva stečena znanja iz ove oblasti. Pritom, imamo pravo da kupujemo samo izuzetno likvidne akcije, akcije kompanija koje imaju tržišnu kapitalizaciju najmanje 10 miliona evra na dan trgovanja, akcije kompanija koje imaju tri poslednja finansijska izveštaja sa pozitivnim mišljenjem revizora.

Ponuda takvog kvaliteta je na Beogradskoj berzi još uvek skromna?

– Jeste, ali naše tržište kapitala je tek krenulo. Međutim, veoma je važno da regulativa i nadzor u vezi sa penzijskim fondovima budu na veoma visokom nivou jer je u pitanju štednja i ulaganje građana na periode i preko 20-30 godina. Za penzijske fondove veoma bi bilo važno da se pojave municipalne obveznice, kao i dugoročne državne obveznice. Do tada, naravno, investiramo u ono što je na ponudi i svi parametri su u plusu. Svakog dana u 16 časova vrednuje se po tržišnim cenama kompletan portfolio fonda. Svakog dana podvuče se crta, izračuna vrednost investicione jedinice i kompletan izveštaj se šalje Narodnoj banci, kao i dnevnim novinama.

To računanje znači da je portfolio menadžer svakog dana na proveri?

– Upravo tako. Prvo ujutru ide izveštaj o deviznom kursu, onda se sa zebnjom čeka 13 časova kada se zatvara Beogradska berza pa, ako postoji i minimum sumnje da je, možda, tog dana, došlo do pada vrednosti investicione jedinice, tenzija ne popušta sve dok se u 16 časova ne podvuče crta i dok se ne vidi konačna cifra. Iako nema tog portfolija u svetu koji stalno raste, odnosno nema dnevne oscilacije, to je lako reći, a teško prihvatiti.

Kako ste ušli u ovu struku i postali portfolio menadžer?

– Završila sam Ekonomski fakultet 2001. godine i ostala da radim na fakultetu. To je bilo vreme kada je krenulo otvaranje naše zemlje, odnosno njeno vraćanje u međunarodnu zajednicu. I onda je, gotovo u isto vreme, izašao konkurs Narodne banke. Tražili su mlade ekonomiste i ja sam se najregularnije prijavila. Polagali smo testove i, kako sam sve to dobro uradila, primljena sam. Pitali su u kom sektoru bih volela da radim i ja sam izabrala upravljanje deviznim rezervama. Vrlo brzo se pokazalo da upravljanje deviznim rezervama predstavlja izuzetno lep posao i neprocenjivo vredno iskustvo. I onda je usledio seminar u Bundes banci, na kome je bio kolega iz Kuvajta, koji je spremao CFA ispit. Prvi put sam nešto detaljnije tada čula o tom prestižnom programu za portfolio menadžere. To me je, naravno, zaintrigiralo, i pod tom preokupacijom sam se vratila u Beograd, konsultovala se sa kolegama u Narodnoj banci, a bila je sreća da su tada, upravo na uspostavljanju portfolio menadžmenta deviznih rezervi zemlje, u NBS radili stručnjaci iz Švajcarske, angažovani u sklopu misije MMF. I tako je krenulo. Prijavila sam se za CFA 2003. i onda su to bile te tri godine – 2003, 2004. i 2005. Sva tri nivoa.

CFA slovi za najrigorozniji program iz oblasti investicionog odlučivanja na svetu. Ispit se sastoji iz tri nivoa i polaže se samo jednom u godinu dana i nema parcijalnog polaganja, niti prava na popravni pre isteka godinu dana. O kakvoj strogosti je reč najbolje pokazuje podatak da je prolaznost tek 30 odsto.

I pored međunarodno priznate licence, morali ste na ispit pred ovdašnju Komisiju za hartije od vrednosti?

– Komisija za hartije od vrednosti je deo CFA programa uzela i na njemu koncipirala ovaj naš ispit. Meni je to bila nova provera znanja, jer je, ipak, trebalo preći celokupno gradivo još jednom. Sva literatura je na engleskom jeziku, ali to je i prirodno, jer jezik finansija je engleski jezik.

Imamo sada jedanaest ljudi koji su položili taj ispit, dobili licence Komisije za hartije od vrednosti. Od tog broja je nas sedmoro iz Srbije, ostalo su kolege iz Slovenije i Makedonije. Od nas, dakle, sedmoro portfolio menadžera iz Srbije, troje imamo i licencu CFA, i to sva tri nivoa.

Mnogi se žale da je ispit pred Komisijom za hartije pretežak?

– Kad sam pre tri godine krenula da učim za CFA, moj dan je izgledao ovako: ustajala sam ujutro u pola pet i učila do pola osam, onda išla na posao u Narodnu banku, a potom na Ekonomski fakultet, gde sam radila kao asistent. Pa, kad uveče dođem kući opet učenje… I taj ritam je trajao po pet-šest meseci. Iako je ispit koji je organizovala Komisija za hartije od vrednosti samo deo CFA programa, jasno je da je neophodno uložiti dosta rada i napora.

Šta je Vaša dalja preokupacija?

– Usavršavanje. Sada je to učenje nemačkog jezika, želim da ga baš dobro naučim. Zatim, tu je i doktorat na Ekonomskom fakultetu, jer imam afinitet prema nauci, a želim i dalje da držim predavanja i radim sa studentima. Ove godine sam napravila pauzu u angažmanu na fakultetu, dok se posao u Delta Đenerali ne uhoda. Cilj mi je da Delta Đenerali dobrovoljni penzijski fond i dalje bude lider na tržištu i da svoju karijeru i profesionalni uspeh nastavim u duhu opisa koji je za mene dao profesor Ljubomir Madžar: „Osoba koja će motivatorski i inspirativno delovati na svaku grupu u kojoj se nađe u svojstvu člana“.