Мали и средњи предузетници добијају значајну подршку кроз различите програме Европске уније и међународних донатора. Неопходно је да се предузетници сами боље организују и више учествују у пројектима

Малим и средњим предузећима у Србији донацијама кроз различите врсте пројеката помоћ пружају Европска унија и међународни донатори. Циљ пројеката је повећање конкурентности МСП сектора на националном нивоу, развој предузетничке културе, финансијска подршка, обука за стицање пословних вештина. Пројекти треба да унапреде привредни амбијент и омогуће бржи развој малих и средњих предузећа која треба да се припреме за пословање у условима високоразвијених тржишта.

У спровођењу тих програма, поред надлежних институција и министарстава, значајну улогу играју и консултанти за односе са јавношћу који добро познају локално тржиште, степен развоја домаћих малих и средњих предузећа, њихове потребе и могућности.

Домаћи консултанти

Велико искуство на пројектима које финансирају ЕУ и међународни донатори у Србији има Profession Group, предузеће за менаџмент и консалтинг, које сарађује на примени неколико пројеката међу којима су Екорис (ECORYS – Пројекат развоја предузећа и предузетништва), ТАМ програм који помаже кључним руководиоцима да развију нове пословне вештине и BАS програм давања помоћи МСП кроз дефинисање њихових потреба за пословним саветима и услугама које ће им пружати домаћи консултанти.

У Profession Group-у кажу да им је у раду на реализацији ових пројеката, поред познавања области односа са јавношћу, помогло и то што као домаћа агенција која послује на просторима Србије, добро познају прилике пословања, потребе и могућности наших МСП. За разлику од агенција чији је центар у иностранству, домаће агенције су флексибилније у раду и знатно су више мотивисане да се боре за нове послове и обављају их подједнако квалитетно како би на тржишту могле да опстану.

Кредити за женски бизнис

Банка Интеза обезбедила је кредитну линију од 50 милиона динара из које ће одобравати дугорочне кредите за развој женског бизниса. Тим поводом су 14. новембра Драгиња Ђурић, председник Извршног одбора Банке Интеза, и Горан Васић, директор Гаранцијског фонда Војводине, потписали споразум о финансирању старт-ап пројеката незапослених жена, као и набавке опреме за фирме жена предузетника у Војводини. Реч је о првом пројекту те врсте у нашој земљи, који ће омогућити незапосленим или женама предузетницима у Банату са стажом до три године да по повољним условима финансирају покретање и развој сопственог бизниса. Уз заштиту од ризика коју даје Гаранцијски фонд Војводине, Банка Интеза ће одобравати кредите са каматом од 6,95 одсто, уз примену валутне клаузуле и грејс период од годину дана. Незапослене жене моћи ће да конкуришу за позајмицу до милион динара док ће предузетницима на располагању бити кредитна подршка у максималном износу до два милиона динара.
Партнери у овом пројекту су и Програм регионалног друштвено-економског развоја у Србији за Банат (који подржава Европска агенција за реконструкцију), Академија женског предузетништва у Кикинди, Зрењанински едукативни центар и Регионална агенција за развој малих и средњих предузећа Алма Монс из Новог Сада.

Искуства Profession group-а казују да су ови програми дали значајну подршку развоју самоодржања сектора малих и средњих предузећа и предузетништва и његовом оријентисању ка извозним активностима. Наглашавају да је поред активности државе, која и донацијама помаже развој МСП, неопходна већа заинтересованост малих привредника за овакве пројекте.

– Улога државе јесте да креира повољан тржишни амбијент за развој МСП сектора, али је неопходна већа заинтересованост предузетника за разне пројекте и могућности које им се нуде да брже развију своје пословање. Посао унапређења овог сектора не би требало да буде само на надлежним институцијама, већ и на већем ангажману предузетника с обзиром на чињеницу да МСП запошљава 810.000 радника, што је две трећине укупно запослених у Србији. Ова предузећа остварују и 65,5 одсто укупног промета и њихов већи ангажман и боља самоорганизованост значајно би допринели побољшању прилика за пословање малих и средњих предузећа у Србији, каже Снежана Симин, директорка предузећа Profession group.

Она каже да за боље стање у сектору МСП много тога сами предузетници могу да ураде. Они треба да буду свесни да нису сами и да треба да се повезују. Важно је да предузетник има своју визију коју упорно спроводи, али да буде веома реалан у плановима. Формула за успех малог бизниса је непрекидна борба за квалитет, продуктивност, ефикасност и стрпљење, каже Снежана Симин.

Програм ЕБРД

Програм пружања помоћи развоју малих и средњих предузећа под називом BAS (Business Advisory Services) Европске банке за обнову и развој, у оквиру којег ће се јасно дефинисати потребе малих привредника за пословним саветима и одређивати конкретне услуге које ће им пружати домаћи консултанти, почео је 8. новембра да се реализује и код нас. Овај пројекат у Србији финансира и влада Краљевине Холандије. У оквиру BAS-а вршиће повезивање мањих домаћих фирми којима је потребна стручна помоћ са компанијама које то могу да им пруже.

Циљеви BAS програма јесу да се пружи подршка развоју и конкурентности МСП, путем финансијске помоћи која ће се користити за добијање пословних савета и консалтинг услуга од најбољих домаћих консултантских фирми. Малим привредницима ће бити понуђена сарадња и помоћ при избору одговарајућих домаћих стручњака за решавање специфичних пословних проблема и конкретних консултантских задатака.

Ирска искуства

Наша саговорница каже да предузетници сами морају боље да се организују, повежу и покажу интересовање за помоћ која им се нуди. Најбољи пример добре организације и ангажовања предузетника јесте ирски модел развоја МСП. Ирска има 4,2 милиона становника, а 90 одсто фирми су мала и средња предузећа. У њима ради 54 одсто свих запослених. Функционалним повезивањем предузетника и добрим организовањем Ирска је утростручила бруто друштвени производ и повећала извоз осам пута, а и број запослених увећан је 70 пута у последњих двадесетак година.
Драгоцена искуства из те земље нашим предузетницима и надлежнима за развој МСП сектора у два наврата пренео је и Марк Филдинг, председник удружења МСП у Ирској, чију је посету организовао Екорис програм. Овај врсни познавалац мале привреде саветовао је нашим предузетницима да се организују, да сагледају све своје потенцијале и сами учине све како би променили околности у којима послују. Он је истакао да мале фирме морају да буду радно интензивније и да власници предузећа понекад својим радницима треба да понуде и веће плате у односу на конкуренцију на тржишту, како би задржали квалитетан кадар.
Пошто је утркивање са мултинационалним компанијама за мале фирме унапред изгубљена трка, оне треба да се окрену другим погодностима које им се нуде на тржишту, а то су флексибилнији услови рада и веће могућности за различите врсте едукација запослених. Ирци су идентификовали основне проблеме које треба да измене и на томе су стрпљиво радили. Повећали су продуктивност, иновативност и омогућили лакши приступ средствима финансирања неопходним за развој предузећа и унапредили правну регулативу.

У случају да међу домаћим консултантима не постоје одговарајући стручњаци биће омогућен долазак консултаната из иностранства који ће своје знање и умеће поделити са домаћим стручњацима. У оквиру програма биће финансирано 50 одсто трошкова у максималном износу од 10.000 евра.

Да би се предузеће квалификовало за добијање ове помоћи, треба да је регистровано у складу са важећим прописима, да је већински део акција у приватном и домаћем власништву и да постоји две године. Фирма која жели да добије консултантску помоћ може да обавља делатност у свим секторима осим у војној и дуванској индустрији, банкарству и играма на срећу. Поред тога, менаџмент фирме треба реално да сагледа проблеме и покаже спремност да их решава користећи саветодавне услуге, да предузеће има потенцијал за развој и да је менаџмент отворен за сарадњу са BAS тимом и консултантом.

Услуге BAS програма

За помоћ у пружању пословних савета у оквиру BAS програма могу да рачунају предузетници којима је потребан развој и усавршавање менаџмента, информационог система и осталих потреба предузећа у области ИТ, развој стратегије, укључујући побољшање организационе структуре и структуре менаџмента, као и припрему бизнис плана и студију изводљивости. Пословне савете пружаће домаћи и страни консултанти приликом истраживања и планирања тржишта, студије калкулација и снижења трошкова, развоја и побољшања финансијског, књиговодственог и система контроле. Помоћ ће бити драгоцена и за проналажење одговарајућих пословних партнера и инвеститора. BAS програм користиће предузетницима и приликом избора и куповине опреме, као и у припреми и сертификацији за системе квалитета менаџмента (ISO, ХАСАП и други).
Овај програм је почео да се реализује 1995. године преко ЕБРД-а из Лондона у земљама Балтика и до сада је покренуто више од 5.000 пројеката са више од 54 милиона евра у донацијама. BAS се тренутно спроводи у 15 земаља, од централне Европе до Централне Азије, у 26 канцеларија.
Домаћи предузетници који желе да се укључе у овај пројекат могу да добију све информације на адреси: BAS PROGRAM SRBIJA, Царице Милице 3/1, 11000 Београд и на телефоне 011 3285 175 и 011 3285 198.

Овим програмом нису обухваћени правни савети, ревизорске услуге, а промоција BAS програма у Србији биће организована за све заинтересоване привреднике у регионалним привредним коморама и другим локалним институцијама. Трајање пројекта није временски ограничено већ зависи од пословног савета који је затражен.

Развој предузећа

Пројекат развоја предузећа и предузетништва – Екорис којим управља ЕАР, а финансира ЕУ – започет је у децембру 2004. године. Циљ је да се створе бољи услови за развој самоодржања сектора МСП, који треба да буде конкурентан на страном тржишту, да се побољша ефикасност владине политике и стимулише конкурентност српске привреде. У програм је уложено 4,5 милиона евра, а он се састоји од четири компоненте: развој политике сектора МСП кроз подршку државне институције, директна подршка бизнису у оквиру које је основано седам регионалних агенција за развој МСП и предузетништва, затим креирање националне иновационе стратегије и Фонда намењеног директном инвестирању у иновационе пројекте који стимулишу развој предузетништва.

Важна компонента пројекта јесу иновације и у том циљу покренута је такозвана Грант шема за развој предузећа и иновација од 2,25 милиона евра која обезбеђује финансијску подршку за овакве пројекте. Овај пројекат је допуна стратешким мерама подршке државе иновацијама, истраживању, науци, технологији што значајно треба да унапреди конкурентност земље и развој привреде засноване на знању.

– Глобализација је утицала на повећање привредне конкуренције у међународним размерама а иновације пружају најефикаснији начин да предузећа, региони и држава буду конкурентни. Екорис и Министарство за науку вршили су испитивања у око 600 српских предузећа и закључено је да су наша предузећа прилично иновативна, да предузетници имају развијену свест о значају сталних иновација. Чак 85,9 одсто испитаних предузећа је у протекле три године имало неку врсту иновативне активности. Најчешће су улагали у нову опрему, обуку запослених и пласман иновације на тржишту, објашњава Снежана Симин.

ТАМ програм

Profession group сарађује на ЕБРД-овом програму ТАМ (Turn Around Management – Заокрет у управљању предузећима) који је у Србији покренут 2001. године и којим управља ЕАР. Овај програм помаже предузећима да развију нове пословне вештине на нивоу кључних руководилаца. Најискуснији светски лидери у бизнису пружају савете у намери да помогну нашим компанијама да модернизују руковођење и побољшају промет и продуктивност. Примарни циљ програма је да помогне менаџменту компаније која испуњава потребне критеријуме да успешније воде послове у условима повећане конкурентности на тржишту и да помогне компанији да идентификује и лоцира потребне ресурсе. Овај програм подржава и економску реформу тако што помаже предузећима да се трансформишу и успешно послују на слободном тржишту, помаже им да развију нове послове, а менаџерима да унапреде своје управљачке способности.

Штеди само седам одсто грађана

Народна банка Србије истраживала је колико је поверење грађана у банкарски систем и на узорку од 1.500 испитаних грађана дошла до податка да 80 одсто грађана користи банкарске услуге, 74 одсто има текући рачун, 23 одсто је задужено кредитима, а тек седам одсто штеди у банкама. Међутим, још око 10 одсто грађана намерава да отвори рачун у банци, тако да се очекује даљи раст банкарског тржишта.
Око 32 одсто испитаника, када хоће да узме кредит, само уђе у банку и узима шта му се понуди, док половина њих упоређује услове кредита у више банака. Трећина испитаних грађана мисли да се услови међу банкама не разликују, док 24 одсто сматра да постоје велике разлике. Људи се највише распитују о банкарским услугама одласком у банке, а скоро исто толики број информише се преко интернета и реклама у новинама и на телевизији.
Када је реч о поверењу у банке, 44 одсто грађана је неутрално, 29 одсто има поверења, док око 24 одсто нема поверења у банке. Према истраживању, чак 61 одсто људи само једном месечно користи банкарске услуге. Такође, дошло се и до податка да су грађани Србије лојални банкама, па више од половине испитаника никад није променило банку. Занимљиво је и да је код задуживања, висина каматне стопе тек на трећем месту, док је висина месечне рате и укупна сума која треба да се врати грађанима важнија. Забрињавајуће је што око 10 одсто грађана не зна колика им је камата на кредит, 40 одсто испитаника не зна колика им је главница, а колика камата, а 31 одсто уопште не прати девизни курс, иако им је кредит везан за евро.

Пројекат обично траје 18 месеци и води га један од високостручних ТАМ-ових виших индустријских саветника, који има бар 15 година искуства као генерални директор у компанији која послује у одређеном релевантном сектору у економско развијеним условима. ТАМ програм ангажује више од 3.100 стручњака свих области а на пројектима у Србији било је ангажовано више од 140 специјалиста.

– У највећем броју случајева, српске компаније укључене у ТАМ програм значајно су повећале извозне потенцијале, а овај пројекат помогао је многим предузећима да унапреде производњу и пословање и повећају продуктивност. Успешна предузећа која су ушла у пројекат прилично су повећала своје могућности за веће отварање тржишта у будућности, улазак Србије у ЕУ, али и боље сналажење на тржишту Европе и света. Очекује се да ТАМ у Србији буде настављен и у наредном периоду, каже Снежана Симин.

Корист од пројекта

Сваки пројекат је прилагођен захтевима појединачног предузећа. ТАМ помаже компанијама у припреми нових начина пословања, развоју продајних и маркетиншких стратегија, истраживању извозних могућности, привлачењу финансијера, финансијском и стратешком планирању, реструктурисању организације, унапређењу производње и дизајна и у усаглашавању са законским прописима у делатности и међународном еколошком праксом.

Од 1993. до 2005. године ТАМ програм је реализовао више од 1.300 пројеката у 27 земаља, са донаторским фондом од 82 милиона евра. У Србији је у међувремену овим програмом обухваћено 86 предузећа из најразличитијих сектора из свих крајева земље, од чега је 65 пројеката било финансирано преко ЕАР-а.

Кредити за почетак бизниса

У Фонду за развој Републике Србије уручени су, крајем октобра, први уговори о кредитирању бизниса за које је из Националног инвестиционог плана (НИП) у овој и наредној години обезбеђено 630 милиона динара. Од тог новца 500 милиона динара намењено је фирмама, а 130 милиона предузетницима. Кредити из програма старт-ап додељиваће се новооснованим фирмама за покретање занатских, производних и услужних делатности, а посебно иноваторима.
Позајмице се одобравају у износима од 2.500 до 10.000 евра, у динарској противвредности, за предузетнике, и од 5.000 до 30.000 евра за предузећа. Отплата кредита почиње након годину дана, а враћају се током три године са годишњом каматом од један одсто.
Ово је добра прилика за предузетнике који имају добре пројекте, а немају сопствена средства да започну бизнис.
Уговоре за прве кредите привредницима су уручили Предраг Бубало, министар привреде, и Оливера Божић, директорка Фонда за развој. Она је истакла ће из средстава НИП-а бити издвојено и 1,25 милиона динара за подстицај развијености општина.

Снежана Симин каже да су сви менаџери који су били укључени у последња 24 пројекта у Србији констатовали да је након спровођења ТАМ-а, перспектива компаније боља или значајно боља. Сви су оценили да је ТАМ пројекат био успешан, а 75 одсто менаџера је по завршетку пројекта закључило да је пројекат високо задовољавајући или одличан.

Да би се једна компанија квалификовала за помоћ по програму ТАМ, кључно руководство мора да препозна корист од пројекта и да буде спремно да посвети неопходно време и труд. Предузеће треба да буде приватно или да се држава определила да га приватизује и не може бити из области банкарства, војне производње, игара на срећу или дуванске индустрије.

Рејтинг листа

Када је реч о примени ТАМ пројеката по структурама делатности најзаступљенији сектор су производи од дрвета (18 одсто), затим машина, електричне опреме, одеће и текстила (14 одсто), док је у сектору малопродаје и услуга ТАМ пројекат примењен у 11 одсто случајева. У сектору остале прераде, хемијским производима, грађевинском материјалу и транспорту ТАМ пројекат заступљен је са осам одсто.

Спровођење ТАМ-а на аеродрому у Нишу

На аеродрому у Нишу „Константин Велики” успешно је спроведен ТАМ програм Европске банке за обнову и развој који у Србији финансира ЕУ преко ЕАР-а. Активности су биле усмерене на унапређење менаџмента и припрему стратегије будућег развоја аеродрома. Главне области сарадње биле су утицај аеродрома на развој сопственог саобраћаја, дефинисање развојних приоритета и најважнијих улагања у инфраструктуру, израда пословних планова као основе за обезбеђивање инвеститора.
Преко ТАМ програма за менаџере нишког аеродрома организована је студијска посета британским аеродромима са циљем да се упознају са европским искуствима, с обзиром на нови начин регулације у области ваздушног саобраћаја.
Координатор ТАМ програма др Роман Пелка рекао је да су у сарадњи са стручњацима ТАМ-а припремљени пословни планови и развијана стратегија средњорочног развоја у складу са новим европским трендовима.
Мајкл Келавеј, стручњак ТАМ програма, који има више од 35 година искуства у британској цивилној авијацији, сарађивао је са менаџментом аеродрома Ниш. Он је оценио да аеродром има велики потенцијал за развој и за значајно повећање промета. Истакао је и да аеродром тренутно има 28.000 путника годишње, али да у наредних неколико година може да достигне цифру од 200.000 путника у току године.
Са друге стране, Радисав Радојковић, директор аеродрома Ниш, задовољан реализацијом ТАМ програма истакао је да им је овај програм помогао да се фокусирају на најважније аспекте пословања у складу са тржишним кретањима у правцу политике „отвореног неба”.
– Потврђена је добра перспектива аеродрома и добили смо подршку да наставимо са развојем предузећа. Са приближавањем Србије ЕУ и слободној тржишној регулативи очекујемо боље позиционирање и развој аеродрома, рекао је Радојковић.

Међу предузећима у којима је спроведен ТАМ програм у Србији је „Кошутњак” из Крагујевца. Ово предузеће се бави прерадом дрвета и приватизовано је 2003. године. Обратили су се ТАМ програму тражећи помоћ у побољшању текућег пословања и развоја стратешког плана. У априлу 2004. један од координатора ТАМ тима обишао је ово предузеће и након што је утврђено да фирма може да учествује у пројекту и има користи од ове помоћи пројекат је убрзо почео да се спроводи. Именован је саветник ТАМ-а са више од 20 година искуства на највишим руководећим позицијама у дрвопрерађивачкој индустрији и до сада је остварен брз напредак у планирању инвестиција за производну опрему, унапређењу рада, развоју асортимана производа маркетиншкој и продајној стратегији и развијању извоза. После успостављања контаката преко саветника ТАМ-а предузеће је потписало и иницијални уговор са фирмом IKEA за испоруку 12.000 квадрата храстових плоча.

Мирјана Вујадиновић