До краја 2008. године очекује се да ће ниво пласмана лизинг компанија премашити 850 милиона евра. Лизинг куће би у наредном периоду требало да се усмере на финансирање клијената у привреди, а нарочито микро и средњих предузећа и пољопривредних произвођача.
У Србији постоји велико интересовање за куповину на лизинг, а услови куповине, у укупно 17 лизинг кућа колико их има на нашем тржишту, прилично су уједначени. Према подацима Асоцијације лизинг компанија, бруто вредност финансирања свих лизинг кућа у Србији је у 2007. години износила 712 милиона евра. С обзиром на то да је већина лизинг компанија отворила рент-куће које се баве оперативним лизингом, крајњи биланс није реалан, зато што свака лизинг кућа може сама да одлучи да ли ће ове податке доставити Асоцијацији. Према тренду пословања, очекује се да ће до краја ове године ниво пласмана лизинг компанија премашити 850 милиона евра.
Пословна клима у којој послују лизинг компаније не разликује се много од оне у којој послују сва предузећа у Србији. Потенцијал је велики, конкуренција постаје све озбиљнија, а тржиште мора више да се развија у правцу либерализације прописа и смањењa административних процедура, како би трошкови пословања могли да се смање.
Бојан Баша, директор Асоцијације лизинг компанија у Србији и генерални директор С-Лизинга каже да се највећи део финансирања односи на путничка возила, комерцијална возила и опрему.
Према извештају Народне банке Србије о пословању у области финансијског лизинга за други квартал 2008. године, структура пласмана према примаоцима лизинга није се много изменила у односу на 2007. годину. Највећи део пласмана по основу финансијског лизинга одобрен је правним лицима 84,1 одсто, док физичка лица у укупним пласманима учествују
са 7,9 одсто, с тим што се учешће правних лица из периода у период повећава. Структуру пласмана према предмету лизинга у првој половини 2008. године карактерише повећање учешћа финансирања теретних возила, минибусева и аутобуса које је износило 39,9 одсто (35,8 одсто у 2007. години). У односу на 2007. годину, финансирање путничких возила повећало се са 25,1 одсто на 26 одсто. Истовремено, највише је опало финанси-рање грађевинских машина са 10 одсто на 6,7 одсто, затим производних машина са 10,5 одсто на 9,6 одсто и пољопривредне опреме са 9,2 одсто на 8,6 одсто, објашњава Бојан Баша.
Наш саговорник очекује да се лизинг куће и у наредном периоду усмеравају на финансирање клијената у привреди и компанија свих величина, нарочито микро и средњих предузећа која су тек у развоју, као и пољопривредних произвођача.
Прелазак под надлежност НБС свакако је допринео бољем регулисању и контроли тржишта лизинга, који може да има своје позитивне ефекте у краћем року. То се уклапа у целокупну стратегију Народне банке да се лизинг компаније не издвајају од банака чије је пословање строго регулисано. Али, посматрано на дужи период, то може негативно да утиче на даљи развој лизинга у Србији, сматра Баша. Наиме, таква околност може да допринесе већим административним и оперативним трошковима, с обзиром на то да су лизинг компаније морале да се прилагоде бројним административним и регулативним захтевима НБС: обавезна резерва је најпре била 10 одсто, а потом је повећана на 20 одсто, што је утицало на пораст трошкова финансирања лизинг компанија.
Опширније у штампаном издању