Из средстава Националног инвестиционог плана за кредите за почетнике у бизнису у наредне две године биће издвојено седам милиона евра. На позајмице ће моћи да рачунају млади који већ имају нешто новца за улагање

Почетницима у малом бизнису најпотребнији је новац како би остварили пословне идеје и планове. Са добрим бизнис планом, обезбеђеним почетним средствима и уз спремност на ризик, могу се очекивати први кораци у сопственој фирми. Банке су недавно обогатиле понуду за кредитирање почетника и на тај начин донекле побољшале услове пословања за новооснована мала и средња предузећа. Ипак, предузетници који тек улазе у бизнис и узимају банкарске позајмице нису у могућности да пруже одговарајуће гаранције да ће својим пословањем обезбедити враћање кредита.

Изгледа, међутим, да држава намерава озбиљније да помогне предузетницима и фирмама у наредне две године, тако што ће за почетак бизниса бити одобраване позајмице са годишњом каматом од један одсто. Наиме, средствима Националног инвестиционог плана (НИП) у пројекте подстицања предузетништва, запошљавања и привредног развоја до краја следеће године биће уложено укупно 165 милиона евра, чиме би требало да се постигне равномернији регионални развој и већи привредни раст. Новац ће бити уложен у нове пројекте који ће постићи најбоље резултате у области запошљавања, извоза и привредног напретка, а намера надлежних јесте да уложена средства буду увећана три до четири пута кроз инвестиције.

Милијарда евра за улагање

Национални план предвиђа инвестирање у седам кључних сектора као што су модернизација здравственог система и заштита животне средине, унапређење образовања, изградња саобраћајне инфраструктуре, подстицање привредног развоја, станоградња, побољшање стандарда грађана и унапређење рада државне управе. НИП ће вредети 1,1 милијарду евра, а средства за реализацију обезбеђена су из приватизационих прихода, буџетског суфицита и додатних кредита (Светске банке, ЕБРД) и претприступних фондова ЕУ. Први Национални инвестициони план односиће се на 2006. и 2007, а већ је у плану и други, за период 2008-2011. година. Национални планови ће бити инкорпорирани као посебан део буџета.

За кредите за почетнике у бизнису биће издвојено седам милиона евра, за кредите за подстицај запошљавања и оживљавања производње у неразвијеним општинама предвиђено је 15 милиона евра, а десет милиона намењено је за микрокредите за самозапошљавање.

Влада Србије овластила је Фонд за развој Републике Србије за расподелу ових средстава, али и за контролу и надзор над трошењем и пласирањем новца. Подобност предузетника и фирми које траже кредит процењиваће савет владе, а првобитне предлоге комисија и управни одбор Фонда. На такозване старт-ап кредите ће, пре свега, моћи да рачунају млади образовани људи који желе да оснују сопствено предузеће и самостално започну пословање, а имају нешто уштеђеног капитала који намеравају да уложе у посао. Овај модел сачињен је према искуствима земаља у транзицији у којима се показало да су се, три од четири привредника који су посао започели искључиво уз државну помоћ, показали неуспешним.

Помоћ одлучнима

Почетници у бизнису могу да рачунају на државне позајмице уз грејс период до 12 месеци и каматну стопу од један одсто на годишњем нивоу, уз примену валутне клаузуле, а отплата кредита је на тромесечном нивоу. Предузетници који имају добре пословне идеје пре свега у области услужних, занатских или производних делатности, а одлучни су у намери да започну бизнис, моћи ће да добију кредит од 2.500 до 10.000 евра (вредност једног евра је рачуната 90 динара). Кредити могу да се искористе за куповину опреме, пословног простора, плаћање грађевинске опреме, а делом и за обезбеђење трајних обртних средстава.

“Тотал пакет”

Рајфајзен банка понудила је предузетницима могућност избора између два кредита за финансирање обртних средстава у динарима са или без валутне клаузуле, под називом “тотал пакет”. На једном месту доласком у банку привредници добијају све неопходне информације за управљање предузећем и унапређење пословања. Први кредит је у динарима и одобрава се на рок од 12 месеци у износу до 5.000.000 динара, уз грејс период до девет месеци. Овај кредит је повољан за кориснике јер не подразумева валутну клаузулу и не носи ризик честе промене курса.
Друга врста позајмице намењена је финансирању обртних средстава на рок до 24 месеца у износу до 100.000 евра у динарској противвредности. У оквиру овог пакета је и мастеркард бизнис револвинг кредитна картица коју поред власника предузећа могу користити и други запослени које директор или власник фирме овласти за коришћење у пословне сврхе. За коришћење кредита по овој картици потребно је сваког месеца уплатити 10 одсто средстава из претходног месеца, а само за кориснике “тотал пакета” картица се издаје без провизије и обрачунавања услуга вођења картице у току прва три месеца коришћења. У првих 45 дана власници ове картице имају могућност бескаматног коришћења средстава. У оквиру пакета је и позајмица на пословном рачуну у износу од 1.500 до 30.000 евра без плаћања провизије.
Рајфајзен банка корисницима “тотал пакета” обрачунава камату од шест одсто и могућност коришћења електронског банкарства, а посебна предност је могућност добијања private banking статуса за власнике МСП. Овај статус им омогућава обављање банкарских послова без чекања уз уштеду времена и уз неопходне савете личних банкара и дискрецију. Јединствена накнада у износу од 1,5 одсто на укупно одобрени кредит може се платити из средстава позајмице.

И фирме и предузећа добијаће новчани замајац од 5.000 до 30.000 евра, за почетак пословања, а на новац не могу да рачунају пољопривредни произвођачи, трговци, таксисти. Та средства нису предвиђена ни за кредитирање инфраструктуре.

– Циљ је да помогнемо онима који су заиста решени да остваре успех у сопственом бизнису и за то већ имају нешто новца који желе да уложе у посао, а висину тих улога одредићемо у складу са врстом делатности и планираним развојним капацитетима предузећа. Искуства су показала да такви предузетници имају већу шансу да остваре добре резултате, а након годину дана њиховог пословања процењиваћемо остварени успех. То ће представљати својеврсни експеримент. Уколико предузетници буду успешно пословали уз помоћ кредита добијених од државе и остваре позитиван биланс у првој години рада, а укаже се потреба за даљим улагањем, они ће имати приоритет приликом додељивања кредита у знатно већим износима, које ће из сопствених средстава остварених из наплате Фонд додељивати, каже за Економетар Оливера Божић, директорка Фонда за развој Републике Србије.

Кредити за предузетнике Београда

Банка Интеза Београд је у сарадњи са Скупштином града Београда понудила кредитну линију за трајна обртна средства, набавку и реконструкцију опреме, проширење капацитета малих и средњих предузећа и предузетницима са седиштем на територији града. Износ позајмице је 3.000 до 10.000 евра уз обавезно сопствено учешће од најмање 20 одсто од укупне вредности финансирања и ефективну камату од 2,71 одсто и један одсто накнаде од износа реализованог кредита. Кредити се отплаћују на рок од 18 до 48 месеци уз грејс период до 12 месеци.

Националним инвестиционим планом предвиђени су и краткорочни кредити за извознике у које ће бити пласирано 15 милиона евра, али на тај новац моћи ће да рачунају само мали и средњи извозници чији је обим извоза између 300.000 и милион евра. Таквих је око 575 предузећа и њихова роба чини 10 одсто свеукупног извоза. Око 45 милиона евра биће утрошено у формирање индустријских зона и паркова у 50 општина, а за привлачење директних инвестиција предвиђено је 20 милиона евра.

Подстицај неразвијенима

Инкубатори за подстицање предузетништва у 14 општина који су већ показали добре резултате добиће три милиона евра, а чак 88 пројеката комуналне инфраструктуре биће финансирано са 50 милиона евра од Националног инвестиционог плана и тиме би требало да буду решена нека значајна локална питања водоснабдевања, топлификације и осталог што има значај не само за локално становништво, већ и за долазак страних инвеститора.

Преко Фонда за развој за кредите за подстицај запошљавања у неразвијеним општинама биће пласирано 15 милиона евра. Циљ је да се постигне равномернија распоређеност фирми по регионима широм Србије, као и усклађенији развој и пословни напредак предузетника. Право на коришћење кредита у износу од 300.000 до два и по милиона динара имају предузетници који ће средства да уложе у отварање радњи или проширење пословања. Уколико привредници Алексинца, Бора, Барајева, Беле Паланке, Прокупља, Прешева, Сјенице, Сремских Карловаца, Житорађе и других општина у којима је доходак по глави становника мањи од 55 одсто републичког просека, желе да унапреде бизнис и прошире пословање могу да рачунају на износ од 500.000 динара до два и по милиона. Ако уз то још и запосле једног радника добијају и помоћ до 300.000 динара. Камата на ове кредите је један одсто на годишњем нивоу а рок отплате од три до пет година. Инструменти обезбеђења кредита су хипотека првог реда на грађевинским објектима и земљишту, гаранција пословне банке или уговорно јемство другог правног лица, али и менице.

У циљу равномернијег регионалног развоја, Фонд ће фирмама у неразвијеним општинама одобравати кредитна средства за отварање радних места у износу до два милиона динара. Одобравамо и средства за финансирање инфраструктуре, а предвиђено је да 20 одсто од предрачунске вредности укупних улагања у ову област буде бесповратно. Позајмице за инфраструктуру могу се утрошити на куповину земљишта на коме ће се градити објекти, за изградњу саобраћајница, прилазних путева, ограда око пословних објеката, трафо-станица, гасних станица, увођење струје, воде, гаса и за системе за прераду отпадних вода и канализацију, каже Оливера Божић.

Кредити банака

Корисницима старт-ап кредита за мала и средња предузећа пословне банке углавном траже обезбеђење уз обавезне хипотеке, менице или јемство другог предузетника. Ризик улагања у предузећа која тек намеравају да запливају самостално на тржишту, банке деле, али уз услов да пласман средстава буде сигуран или да предузетник да одговарајуће учешће.

Хипо група Алпе-Адрија одобрава кредите за мала и средња предузећа уз камату од 8,5 до 12 одсто годишње, једнократну накнаду од 1,5 одсто од износа кредита, а рок отплате је од три до 120 месеци. Кредит се може отплаћивати месечно, квартално, или полугодишње, а обезбеђење је прилагођено степену ризика кредитирања, од менице, залоге на роби или покретним стварима, јемству другог предузећа, до хипотеке на непокретностима.

ПРОФ. ДР БЛАГОЈЕ ПАУНОВИЋ
Већа подршка малом бизнису

Према подацима за 2005. годину у Србији је основано 10.500 малих и средњих предузећа. Када је реч о делатностима новооснованих предузећа, 70 одсто је у области трговине, 20 одсто у области услуга-консалтинг, маркетинг- а само 10 одсто у области производње, а низак је и остварени проценат запошљавања у новооснованим предузећима. Благоје Пауновић, професор Економског факултета у Београду, каже да је у Србији ниска стопа самозапошљавања и да она, ако се искључи пољопривредно становништво, износи пет одсто, док је у Чешкој и Мађарској дупло већа, а у земљама Европе износи 14 одсто. Он каже и да је током 2004. и 2005. године Националној служби за запошљавање било поднето 30.000 захтева за кредите за самозапошљавање, а да је било одобрено 13.000, односно мање од половине.
– Постоји несклад између одобрених и искоришћених средстава и због тога што привредницима нису довољна средства у износу од 1.000 евра, а и услови одобравања су прилично оштри. Проблем је и што наша мала предузећа запошљавају само оне који су им заиста потребни. Са друге стране, привредници често заборављају да ова врста кредита иде уз нефинансијску помоћ коју треба да добију кроз тренинге, процену способности и развој пословне идеје која би им помогла да се у потпуности сагледају могућности пословања и смањи ризик улагања, каже Благоје Пауновић.
У Србије, је како каже наш саговорник, још увек у току фаза квантитативног раста малих и средњих предузећа, односно фаза развоја самог сектора и уз могућност да ће конкуренција учинити своје. Ипак, да би се ове фирме развијале, расле и запошљавале већи број људи неопходан је бољи пословни амбијент и развијено тржиште за успешно пословање.
– Бројне су препреке за раст малих и средњих предузећа – порези, правна сигурност, развијеност тржишта. Код кредитирања малих и средњих предузећа тешкоће постоје и због чињенице што, према неким проценама, чак 70 одсто имовине није укњижено, па проблеми настају код хипотека и залога које траже банке. Не постоје ни праве процене о стварној потражњи за старт-ап кредитима, па би требало основати неку професионалну државну институцију која би тачно утврдила параметре за распоређивање тих средстава, каже Пауновић.
Оно што је добро урађено, сматра проф. Пауновић, то је да се мала и средња предузећа лако отварају и гасе, а и у савременом свету статистике говоре да ретко ко у бизнису успева одмах. У оваквој ситуацији, Благоје Пауновић привредницима у Србији, који немају новца а имају добре пословне идеје, саветује удруживање са потенцијалним суфинансијерима који би помогли да се њихови планови остваре. Тај модел удруживања финансијера и оних који имају идеје у свету се назива ”плави анђели”. Онима који имају новац за покретање бизниса, на пример око 3.000 евра, а немају идеју, проф. Пауновић предлаже да се обрате Регионалним центрима за развој предузетништва. Тамо ће добити савет у шта би могли новац да уложе и чиме најуспешније могу да се баве.

Хипо група Алпе-Адрија подржава и почетнике у малом бизнису одобравајући старт-ап кредите, а досадашња искуства казују да су клијенти највише заинтересовани за дугорочне кредите за основна средства због дугог рока отплате, до 120 месеци, али и за кредите за трајна обртна средства, који се одобравају на рок до три године.

Бојан Врачевић, руководилац Одељења кредитирања малих и средњих предузећа, каже да банка за предузетнике који тек започињу пословање одобрава исте услове као за мала и средња предузећа, а у том случају значајно је раније искуство предузетника у истом или сличном послу у привреди. За старт-ап кредите неопходно је и “јаче” обезбеђење. Обавезна је хипотека и јемство другог предузетника или предузећа. У банци истичу добру сарадњу са Гаранцијским фондом, који пружа додатне гаранције за новооснована или постојећа мала и средња предузећа и на тај начин знатно олакшава добијање кредита.

Хипо група Алпе-Адрија предузетницима одобрава и револвинг кредите на период до две године. Наш саговорник наглашава да банка од почетка пословања у Србији, од 2002. године финансира почетнике у малом и средњем бизнису не обазирући се на то да је већина других банака тада избегавала ту врсту клијената због каматних стопа које су током 2003. и 2004. године износиле преко 20 одсто годишње.

Камате су сада прилагођене стопи обавезних резерви, а и у наредном периоду биће одређиване у складу са условима пословања које прописује Народна банка Србије. На снижавање камата у будућности утицаће конкуренција, али и стопа обавезне резерве, односно мере монетарне политике које директно утичу на цену средстава. Бојан Врачевић каже да се смањење каматних стопа на кредите за МСП може очекивати и уколико Европска банка за обнову и развој и Европска инвестициона банка понуде нашим комерцијалним банкама кредитне линије за клијенте у малом и средњем предузетништву. На тај начин извори кредитирања биће јевтинији, а услови за њихову отплату повољнији.

У односу на Србију, у Хрватској, Словенији и другим земљама у региону услови за кредитирање МСП су нешто повољнији – каматне стопе су ниже за један до три одсто, тамо постоји и могућност финансирања у домаћој валути везаној за швајцарски франак, што очекујемо и код нас. Када је реч о роковима за отплату кредита, услови у тим земљама слични су као у Србији, објашњава Врачевић.

Кредитирање обртних средстава

У Ерсте банци привредници најчешће траже краткорочне кредите за обртна средства, ликвидност, за извозне послове, вишенаменске краткорочне кредитне лимите, револвинг позајмице и друге врсте кредита на рок враћања до годину дана. Ерсте банка новооснованим предузећима одобрава старт-ап кредите за финансирање краткорочних потреба за обртним средствима и за одржавање ликвидности фирми. Кредити су динарски, уз валутну или индексну клаузулу, или девизни, а рок за враћање позајмица је до 12 месеци.

Лидија Барјактаровић, директорка Сектора послова са правним лицима у Ерсте банци, каже да привредници најчешће траже краткорочне кредите да се максимални износ ових позајмица одређује у складу са кредитном способношћу клијента, а кредит се може вратити једнократно или на месечне рате. За обезбеђење кредита потребни су хипотека, менице, уговорна овлашћења зајмотражиоца, као и јемство кредитно способног правног лица које послује минимално две године. Камате се одређују у складу са кредитном способношћу клијента и од средстава обезбеђења, а остали трошкови износе од 0,5 до 1,5 одсто, у зависности од врсте кредита.

Позајмице без бизнис плана

Банка Интеза је малим и средњим предузећима и предузетницима понудила дугорочни инвестициони кредит “бизинвест”. Клијенти без бизнис плана могу добити кредит од 10.000 до 150.000 евра, уз доказ о учешћу од минимално 20 одсто. Рок отплате је од 24 до 72 месеца, уз грејс период од шест месеци. Камата је 10,56 одсто годишње, а одговор за одобрење кредита добија се у року од десет дана.

Мала предузећа и предузетници могу да унапреде пословање и уз једноставне и брзе позајмице, односно “лаки биз” кредите од 1.000 до 25.000 евра са роком отплате до 12 месеци, без жираната и депозита уз каматну стопу 2,46 одсто месечно. Корисницима услуга Банке Интеза помоћ у бржем и једноставнијем добијању информација у експозитурама банке омогућују саветници за мали бизнис.

Услови за кредите НИП

Предузетници који намеравају да узму кредите из средстава Националног инвестиционог плана до 5.000 евра у динарској противвредности треба за обезбеђење позајмица да поднесу менице које су потписане од два кредитно способна жиранта. Потребна је и хипотека првог реда на непокретности у односу један према један и по вредности одобреног кредита, али и уговорно јемство правног лица, као и бланко менице корисника кредита. Када је реч о документацији за кредите од 2.500 до 10.000 евра потребан је захтев, пословни план, решење о упису радње код Агенције за привредне регистре, решење о ПИБ-у, предрачун грађевинских радова, понуде извођача опреме и алата. Два кредитно способна жиранта треба уз фотокопију личне карте да приложе потврду о месечним личним зарадама, доказе о власништву над непокретностима, а за уговорно јемство потребан је и биланс стања и успеха јемца за претходне две године, промет на његовом текућем рачуну за претходну и текућу годину, као и решење о регистрацији код Агенције за привредне регистре и сагласност за извештај од Кредитног бироа.

У понуди су и позајмице од 1.000 до 100.000 евра, уз рок отплате од шест до 18 месеци и са каматом од 0,41 одсто месечно, индексирано у еврима и минимални депозит који треба да буде 30 одсто укупног износа кредита.

Банка одобрава и кредите из кредитне линије Владе Републике Италије чији је укупан износ 33.250.000 евра, и то из Програма развоја приватног сектора. Предузећа могу да поднесу захтев за кредит ако су регистрована у Србији и имају минимум 65 одсто капитала фирме у приватном власништву. Важно је да предузећа послују најмање две године. Кредит се користи за улагања у технологију, одговарајућу техничку помоћ, услуге, резервне делове, набавку опреме и индустријских лиценци. Предузетницима се одобрава износ од 50.000 до 1.000.000 евра, са роком отплате до осам година и грејс периодом од најдуже две године. Каматна стопа је 4,9 одсто годишње.

“Продужени” кредити

У Рајфајзен банци сегменту малих и средњих предузећа припадају они који остварују пословне приходе од 500.000 до три милиона евра, а микропредузећима и предузетницима они са приходом до 500.000 евра годишње. Кредитима банке покривене су све потребе предузећа у пословању, од свакодневних потраживања за обртним средствима до дугорочних инвестиционих средстава за куповину или изградњу пословног простора. Кредити без “чврстих” обезбеђења за микропредузећа и предузетнике намењени су за финансирање обртних средстава на рок до 24 месеца у износу до 30.000 евра. За кредит до 15.000 евра нису потребна чврста обезбеђења већ се позајмица добија на бази меница и овлашћења.

Такозване “овредрафт” позајмице (слично дозвољеном минусу на текућем рачуну) користе и они који нису клијенти банке, а висина зависи од обима промета који се реализује преко Рајфајзен банке. Позајмице омогућавају ликвидност у сваком тренутку и клијенту су на располагању у периоду до 12 месеци. Рајфајзен банка нуди и краткорочне кредите за обртна средства, позајмице за опште намене, дугорочне инвестиционе кредите, али и кредитну линију 12+12+12. Кредити за обртна средства користе се на рок до годину дана уз могућност отплате у последња три месеца, а кредит се може продужити и у наредних 12+12 месеци. На овај начин кредит се може користити дугорочно, уз смањене трошкове везане за документацију и колатерал. Ове позајмице погодне су за кориснике који послују у делатностима у којима се у циклусима набављају роба и материјал.

Кредите у овој банци могу да добију предузећа и предузетници који позитивно послују најмање две године у Србији.

Ризик земље

ХВБ банка не одобрава кредите за предузећа у оснивању, али позајмице за обртна средства и дозвољени минус који привредници најчешће траже одобравају у року од 24 сата. Клијентима дозвољавају максимално прекорачење на текућем рачуну у динарима на износ до 10.000 евра у динарској противвредности и уз могућност повећања износа у складу са износом депозита који може да положи. Ефективна камата је 34,50 одсто, а период коришћења је до 12 месеци. Кредит за обртна средства банка одобрава у износу од 3.000 до 100.000 евра у динарској противвредности уз ефективну камату од 15,41 до 15,81 одсто на рок до 12 месеци. Накнада за кредите на годину дана износи два одсто, а за позајмице на шестомесечни рок отплате камата износи један одсто. Каматна стопа на остатак дуга је 11 одсто годишње.

Иван Радојчић, члан Управног савета ХВБ банке, каже да су каматне стопе за кредите за мала и средња предузећа у пословним банкама углавном уједначене. Уколико Народна банка Србије успе да смањи ризик земље доћи ће и до снижавања обавезних резерви што ће неминовно довести до пада каматних стопа. Када се то деси, клијентима ове банке биће ревидиране каматне стопе на кредите.

– Ризик земље укључен је у цену позајмице. Висина тог ризика у Словенији је нула, у Хрватској 0,1 одсто, а у Србији он износи 1,2 одсто, што знатно увећава цену капитала на тржишту, а то поскупљује позајмљивање новца домаћих банака. Када на то додамо и обавезну резерву која износи 60 одсто, зарада банака у Хрватској и Словенији много је већа, каже Иван Радојчић.

Мирјана Вујадиновић