Најповољније позајмице за будућа мала и средња предузећа и предузетнике који већ послују, могу се добити од Фонда за развој Републике Србије
Будућим предузетницима који се упуштају у воде малог бизниса, поред добрих идеја и квалитетних бизнис планова, најпотребнији је – новац. И поред богате понуде банака за финансирање малих и средњих предузећа, почетници у бизнису често нису у могућности да пруже потребне гаранције да ће својим пословањем успети да обезбеде враћање кредита. У тим ситуацијама најважнија је помоћ државних институција. Облици те помоћи су све бројнији.
Тако је, на пример, Националним инвестиционим планом предвиђено да у кредитирање почетника у бизнису, незапослених, технолошких вишкова и иноватора, али и за подстицање инвестиција и повећање запослености у неразвијеним општинама, у прошлој и овој години буде уложено око две милијарде и седамсто милиона динара. Циљ је да се постигне већи привредни раст, ојача предузетништво, отворе нове радње и предузећа, повећа број радних места, али и да се омогући равномернији регионални развој.
Новац је већ почео да се улаже у пројекте за које је процењено да ће постићи најбоље резултате у области запошљавања и извоза.
Профитабилна улагањаМеђу фирмама које су из НИП-а преко Фонда за развој до сада добиле највише средстава која су се вишеструко исплатила јесте Еурополис из Владимираца код Ваљева. Овом предузећу је за производњу жичаних језгара одобрен кредит у износу 200 милиона динара, а власник их је уложио у изградњу производне хале и увоз најсавременије опреме. Запослено је и око 100 радника који даноноћно производе корпе за мегамаркете. Овом инвестицијом значајно је помогнут и развој општине Владимирци.
Савети за почетнике
Микрокредите најчешће добијају млади људи који желе да се опробају у бизнису и самостално развију пословање. Према оцени Оливере Божић, највише регистрованих фирми је из области рачуноводства, а млади су решили да се окушају и у бизнису са старачким домовима, обдаништима и играоницама за децу. Савет за омладинце је да оснивају хемијске чистионице и цвећаре, посластичарнице, фирме за кетеринг услуге, али и за паковање и разношење хране по домовима и предузећима, јер се показало да нашем тржишту недостају услужне делатности.
За расподелу средстава из НИП-а, контролу и надзор над трошењем и пласирањем новца, Влада Србије овластила је – Фонд за развој. Подобност фирми и предузетника којима су потребне позајмице процењује Савет владе, а првобитне предлоге Комисија и Управни одбор Фонда. Кредити за почетнике и незапослене из средстава НИП-а одобравају се уз каматну стопу од један одсто годишње, а рок отплате је од три до пет година у зависности од тога у шта се новац улаже. Поред тога, Фонд одобрава и позајмице из сопствених средстава на рок до годину дана и уз годишњу камату до пет одсто. Предузетници могу да рачунају и на краткорочне кредите за рефинансирање, али и на дугорочне позајмице за рефинансирање трајних обртних средстава, уз годишњу камату од три одсто.
Кредити за почетнике
Реално је очекивати да ће микрокредити бити све присутнији на нашем финансијском тржишту. Предузетници који се одлуче за њихово коришћење треба претходно добро и детаљно да преиспитају своју пословну идеју, јер ће тако умањити ризик евентуалне немогућности отплате кредита.
Фонд за развој је за 2007. годину обезбедио кредитна средства намењена покретању “Бизниса за почетнике” у износу од 425 милиона динара. Програм финансијске помоћи могу да користе предузетници и почетници у бизнису за обављање занатских, производних и услужних делатности. Новац може да послужи за набавку основних средстава, куповину пословног простора, опреме, а делом и за обезбеђење трајних обртних средстава.
Права адреса
Захтеви са потребном документацијом за кредитирање почетника у бизнису и инвеститора на неразвијеном подручју подносе се у Фонду за развој, а за микрокредите за самозапошљавање у Националној служби за запошљавање у месту у којем живи незапослени. Ове захтеве Служба обједињава и сукцесивно шаље Фонду.
Обавеза корисника кредита је да у року од два месеца од доношења одлуке Управног одбора Фонда за развој региструје пословну делатност и закључи уговор о кредиту. Корисник микрокредита треба све време током отплате позајмице да обавља делатност коју је регистровао и запосли још неколико радника.
Када стигне одговарајућа документација Фонд одобрава кредит, а уколико неки од услова не буде испуњен кредит се „гаси” и активирају се инструменти обезбеђења. Комплетна упутства и потребни обрасци налазе се на веб сајту: www.fondzarazvoj.sr.gov.yu, а додатне информације могу се добити у стручној служби Фонда на телефон 011 26 21-887. Фонд се налази у Кнез Михаиловој улици број 14.Фонд постаје АД
Фонд за развој Републике Србије требало би до краја ове године да прерасте у акционарско друштво. Управном одбору је предложено да ова институција буде банка, инвестициони фонд или АД. Фонд ће, највероватније, прерасти у акционарско друштво са већинским државним капиталом – 51 одсто, а остали део власништва ће вероватно припасти запосленима и комитентима Фонда. На крају ове и почетком следеће године, са окончањем приватизације великих друштвених предузећа, започеће промена власништва Фонда.
– Предност приликом додељивања ових средстава имаће млађи од 35 година. Кредити за предузетнике су у износима од 2.500 до 10.000 евра, а предузећа могу добити од 5.000 до 30.000 евра. Камата је један одсто годишње, а рок отплате до три године, уз грејс период од 12 месеци, каже Оливера Божић, директорка Фонда за развој Републике Србије, у разговору за Економетар.
Према речима наше саговорнице, циљ Фонда је да помогне онима који већ имају нешто капитала који би да уложе у посао, а желе да буду успешни у сопственом бизнису. Висину тих улога одређиваће у складу са врстом делатности и планираним развојним капацитетима фирми. Искуства су показала да такви предузетници имају веће шансе да постигну добре резултате. Након годину дана њиховог пословања Фонд процењује резултате рада.
Кредитирање за Војводину
Предузетници, земљорадничке задруге и МСП који послују на територији Војводине, могу да добију микрокредите и из покрајинског Фонда за развој. Услови кредитирања су повољни, уз каматну стопу од 2,8 до 4,2 одсто, у зависности од обезбеђења и дужине отплате позајмице. За обезбеђење ових кредита могуће је користити и заложно право на непокретност у корист војвођанског Фонда у двострукој вредности износа кредита. Фонд даје кредите и почетницима у бизнису, али одобрава износ који не прелази 1.500.000 динара.
– Ако предузетници буду добро пословали уз помоћ позајмица добијених од државе и у првој години рада остваре позитиван биланс, а укаже се потреба за даљим улагањем, они ће имати приоритет код будућих додељивања кредита. Позајмице су им често неопходне за наставак пословања, а уколико се буду придржавали рокова за измирење обавеза и даље ће добијати позајмице у знатно већим износима, каже госпођа Божић.
Према правилима Фонда, кредити намењени почетницима у бизнису не могу се користити за примарну пољопривредну производњу, послове у инфраструктури, трговину, такси услуге као и за програме чија предрачунска вредност прелази 30.000 евра. Инструменти обезбеђења кредита су меница са два жиранта за износ до 5.000 евра, хипотека над непокретностима или земљиштем у односу на 1:1,5 вредности одобреног кредита или уговорно јемство.
Позајмице за самозапошљавање
За ову годину обезбеђено је и око 650 милиона динара микрокредита за самозапошљавање онима који су регистровани у Националној служби за запошљавање. Овај новац је део укупних средстава у износу од 850 милиона динара, колико су за подстицај самозапошљавања у 2007. години предвидели Министарство привреде и Фонд за развој.
Микропозајмице могу добити незапослени са евиденције бироа, технолошки вишкови који ће у посао уложити отпремнине, али и иноватори који имају продуктивне и оригиналне идеје.
2007. у динарима ЈАНУАР 37.500.000 ФЕБРУАР 50.000.000 МАРТ 50.000.000 АПРИЛ 50.000.000 МАЈ 50.000.000 ЈУН 50.000.000 ЈУЛ 50.000.000 АВГУСТ 50.000.000 СЕПТЕМБАР 100.000.000 ОКТОБАР 100.000.000 НОВЕМБАР 100.000.000
Фонд за развој је утврдио да за отпочињање самосталне делатности уз помоћ микрокредита у износу до 30.000 евра могу конкурисати подносиоци програма из свих производних грана и услуга. Ни ови кредити неће бити одобравани за примарну пољопривредну производњу, трговину и такси услуге.
У зависности од квалитета пројекта и бизнис плана, позајмице се одобравају у минималним износима од 8.000 евра (вредност евра ће се рачунати у износу од 90 динара) и каматном стопом од један одсто годишње, уз примену валутне клаузуле. Рок отплате је од три до пет година. Почек је једна година, а рате се отплаћују тромесечно.
Кандидати за добијање финансијске потпоре морају за обезбеђење кредита уписати хипотеку на приватној некретнини или земљишту у вредности одобрене суме или имати уговорно јемство (приступање дугу) неке фирме.
Наша саговорница каже да будући предузетник коме буде одобрен микрокредит за самозапошљавање, треба у року од 60 дана да региструје фирму и запосли себе и још три, четири радника. Он не сме за време отплате кредита да смањује број радника, а све време мора да буде запослен у тој делатности. Број људи које запошљава треба да је усклађен са кредитним захтевом.
Са друге стране, када за микрокредите конкуришу грађани који су у предузећима били вишак, неопходна је изјава да и отпремнину улажу у нови посао. Захтев се подноси лично у најближој организационој јединици Националне службе за запошљавање, која документацију доставља Фонду за развој на обраду и процену. Приоритет за добијање кредита имају предузетници који планирају да отворе што више нових радних места.
У Фонду за развој кажу да привредници уредно враћају кредите, а да је до сада наплаћено највише позајмица уложених у развој занатских радњи, око 97 одсто. Занатлије су изузетно дисциплиноване и кредите враћају без опомене.
Помоћ неразвијенима
Из средстава НИП-а биће додељена и три милиона евра за такозване инкубаторе за подстицање предузетништва у најнеразвијенијим општинама у Србији, који су до сада показали добре резултате. Поред тога, чак 88 пројеката комуналне инфраструктуре биће финансирано са 50 милиона евра, а на тај начин треба да се реше значајна локална питања водоснабдевања, топлификације и осталог што има значај за локално становништво и долазак страних инвеститора. Преко Фонда за развој за подстицање запошљавања у неразвијеним општинама биће пласирано укупно 15 милиона евра.
Циљ је да се постигне равномернија распоређеност фирми по регионима широм Србије и усклађенији развој и пословни напредак предузетника. Право на коришћење кредита у износу од 300.000 до два и по милиона динара, имају предузетници који средства намеравају да уложе у отварање радњи или проширење пословања.
Ако грађани Прешева, Прокупља, Бора, Беле Паланке или других општина, у којима је доходак по глави становника мањи од 55 одсто републичког просека, намеравају да унапреде бизнис и прошире пословање, могу да добију кредит од 500.000 до два и по милиона динара. Ако уз то запосле једног радника, добијају и помоћ у износу до 300.000 динара. Камата на ове кредите је један одсто на годишњем нивоу, а рок отплате од три до пет година.
Фонд за развој фирмама у неразвијеним општинама одобрава позајмице за отварање радних места у износу до два милиона динара. Ова институција даје и кредите за финансирање инфраструктуре, а предвиђено је да 20 одсто од предрачунске вредности укупних улагања у ову област буде бесповратно. Кредити за инфраструктуру могу се уложити у куповину земљишта на којем ће се градити објекти, али и за изградњу саобраћајница, прилазних путева, трафо-станица, ограда око пословних објеката, увођење воде, гаса, као и за канализацију и за системе за прераду отпадних вода.
Подстицај извоза
НИП-ом су предвиђени и краткорочни кредити за извознике у које ће бити уложено укупно 15 милиона евра. На тај новац могу да рачунају само мали и средњи извозници чији је обим извоза између 300.000 и милион евра. Таквих предузећа у Србији има 570, а њихова роба чини 10 одсто свеукупног извоза.
Фонд за развој потписао је прошле године уговор о сарадњи са Ерсте банком чиме је обезбеђено око 40 милиона евра за кредите за подстицање конкурентности наше привреде. Поред тога, Фонд је из сопствених средстава пласирао и две милијарде динара за подстицање извоза. Кредите одобрава на рок до пола године са каматном стопом од шест одсто годишње и уз примену валутне клаузуле, на дан уплате. Инструменти обезбеђења су гаранција банке или авалиране менице, али и менице корисника кредита.
Фонд је потписао уговор и са Националном банком Грчке која је одобрила 20 милиона евра за кредите за извознике, који ће највероватније бити пласирани у трговинске делатности и производњу. Кредити из ових средстава одобраваће се уз камату еурибор плус 1,5 одсто на годишњем нивоу.
Наша саговорница сматра да трговина може да повећа ниво бруто друштвеног производа и очекује да ће кредитни пласмани у развој трговине намењене извозу доприносити повећању укупног извоза и БДП-у до краја 2007. године. Директорка Божић предлаже да се све државне агенције, институције и влада повежу и да заједнички делују како би омогућили бржи развој домаће привреде.
Потребно је да се повежу све државне агенције, институције и влада и да заједнички едукују грађане на терену, широм Србије, али и да јасно одреде на који део привреде треба да се усмере, као и да влада одреди шта је циљна група.
– Само на тај начин можемо да постигнемо озбиљније резултате и остваримо добар замајац који нам је неопходан ако желимо да се приближимо Европској унији. Да би све добро функционисало неопходна је и строжа законска регулатива за губиташе и фирме у стечају. Ако је нека фирма блокирана три месеца, мора да иде у стечај, каже на крају разговора Оливера Божић.
Мирјана Вујадиновић
