Nelikvidnost u privredi je velika, potraživanja ne mogu da se naplate, svako svakom duguje, a bankari za partnera radije biraju državu od privrede

Pojedini privrednici odavno su priznali da ih muči nesanica i da noćima, zbog dugova, ne mogu da spavaju. A i kad utonu u san, otkrivaju ovom prilikom, sanjaju uglavnom jedno – kako investiraju. Jer, iako se u stručnoj javnosti kao „mantra“ ponavlja da su Srbiji potrebne nove investicije, privrednici priznaju da o tome razmišljaju samo u snovima. Trenutno se, kažu, bave gašenjem požara. Jer, nelikvidnost u privredi je velika, potraživanja ne mogu da se naplate, svako svakom duguje, a bankari za partnera radije biraju državu od privrede.

Miroslav Мiletić, prvi čovek Koncerna Bambi-Banat, kaže da je tokom krize kompanija ipak uspela da investira, a novac su, kaže, pronašli u rezanju troškova:

– Pre krize smo na polju investicija uradili mnogo, u poslove smo ulazili sa velikim finansijskim rezervama i potencijalima. Dosta smo se i zaduživali, ali to ne znači da to pozajmljivanje nije bilo na ekonomskoj osnovi. Nastupila je kriza koja nas je naterala da se okrenemo sebi i pokušamo da „kod sebe“ pronađemo novac. Skoro pet miliona evra smo tako uštedeli. Pri tom, nismo smanjivali broj zaposlenih i nismo rezali plate. Štedeli smo na troškovima transporta, logistici, distribuciji… – kaže Miletić i dodaje da su, srećom, banke bile spremne da podrže koncern tokom krize, ali zna mnoge privrednike sa traumatičnim iskustvima.

Kada je o investicijama reč, Nemanja Popov, direktor „Centroproizvoda”, koji je inače žestoki protivnik državnih intervencija, smatra da je ovo jedina oblast u kojoj političari mogu da pomognu biznismenima.

Opširnije u štampanom izdanju