До краја године у Србији би требало да настане око 11.500 нових предузећа и око 20.000 радњи. Републичка агенција и регионални центри за развој предузетништва дају бесплатне савете, услуге и организују семинаре и сајмове за предузетнике

У Србији је у овој години, закључно са октобром, основано 9.975 предузећа. До 31. децембра требало би да их буде око 11.500 а новорегистрованих радњи око 20.000. Ово је резултат унапређења пословног окружења и успешног спровођења државног плана за унапређење предузетништва. Влада је поједноставила процедуру и смањила трошкове за регистрацију предузећа, а стварају се и услови за лакши приступ кредитима.

По закону који се сада примењује потребно је само 500 евра за оснивање друштва са ограниченом одговорношћу (која се најчешће региструју) и 15 дана за регистрацију фирме. Недавно је и на Четвртој међународној конференцији о малим и средњим предузећима у Београду, под називом „Подстицање развоја малих и средњих предузећа – улога јавног сектора”, оцењено да је у сектору МСП учињен значајан помак, а посебно у домену финансијске подршке. Када је у Закон о фонду за развој унета измена којом се забрањује давање средстава великим јавним предузећима која су пред приватизацијом, сви фондови су усмерени ка малим и средњим предузећима. Тако је преко Фонда за развој прошле године подељено око 50 милиона евра, док ће ове године износ бити дуплиран.

Сајам бизнис база

Пети међународни сајам предузетништва за МСП одржан је од 29. новембра до 2. децембра на Београдском сајму. На њему су учествовали почетници у МСП бизнису и институције које развијају предузетничку културу у Србији. Излагачи су били из Србије, Хрватске, Босне, Словеније, Италије, Републике Српске, Румуније, Бугарске… Циљ сајма је, и овога пута, био да се представе и повежу почетници у бизнису, а они који се као излагачи појаве три до четири пута, добијају шансу за наступ на професионалним сајмовима.

Основати ОД или ДОО

Приликом одлучивања о правном облику организовања предузећа већина српских предузетника одлуку доноси без детаљне анализе. Дејан Радуловић им саветује да прво размотре начин на који су планирали да прибаве финансијска средства за пословне активности, а затим да процене колики ниво личног ризика су спремни да преузму. Различити правни облици носе и различите ризике за осниваче, јер за обавезе фирме одговарају својом целокупном имовином или само делом који су инвестирали у посао. Ако одаберу ортачко друштво одговарају целокупном имовином, а ако се одлуче за друштво са ограниченом одговорношћу тада се за обавезе одговара само имовином која је унета у друштво. Трећи је елемент ниво контроле који предузетник жели да има над пословним операцијама.
ДОО је правни облик за који се предузетници у Србији најчешће одлучују. За његово оснивање потребан је минималан капитал од 500 евра. Овај оснивачки капитал се дели на уделе и сваки члан предузећа одговара за обавезе предузећа само износом свог удела.

Искуства предузетника

Регионални центар „Београд“ на практичан начин помаже предузетницима у започињању и вођењу бизниса. На отварању првог потцентра на Вождовцу, који је почео да ради у новембру 2005. године. Радиша Стељић, оснивач предузећа 3-Р ИНДУСТРИЈА, предузетницима је пренео своја искуства из сарадње са центром, која указују на могућности подршке предузетницима и МСП на Вождовцу.
3Р ИНДУСТРИЈА бави се рециклажом секундарних сировина и у јануару прошле године запошљавала је 11 радника, уз могућност да се запосли још 10-15 радника. Они се баве прикупљањем и обрадом одређених врста отпадног материјала и отпадне амбалаже за рециклажу. Организовано прикупљају одређене материјале (отпадни папир, картон, пластичну и металну амбалажу) селектују их и обрађују ради поновног коришћења или рециклаже.
– Када сам одлучио да оснујем фирму ослањао сам се на подршку запослених у Центру „Београд“. Прво сам тражио савете и информације које су ми биле потребне да бих самостално почео да се бавим овим послом. Похађао сам обуке које су организоване из области финансија, бизнис планирања, продаје, маркетинга, правног аспеката пословања и друго. Следећи корак био је регистрација предузећа. Обавили су све да добијем печат, ПИБ, пријаву за ПДВ и пријаву пореској управи. Упутили су ме на књиговодствену агенцију са којом сарађују и она данас обавља те послове за моје предузеће. Затим су ми пружили стручну помоћ око визуелног идентитета предузећа, урадили лого, промотивне материјале (визиткарте, меморандум и друго). Израдили су ми бизнис план и апликације за кредит. Урадили су и три правилника из области радних односа и заштите на раду, као и уговоре о раду за запослене у мом предузећу. Позивали су ме више пута на различите презентације, а помажу ми и да другима представим своје предузеће. Ово ми може бити од користи у даљем успостављању пословних односа са домаћим и страним партнерима, а урађена је и wеb презентација. Надам се да ће на сличан начин и запослени у канцеларији на Вождовцу помагати предузетнике, јер сам сигуран да ће им таква помоћ бити потребна, пренео нам је своја искуства Радиша Стељић.
Канцеларија на Вождовцу веома успешно ради уз финансијску подршку општине и стручну помоћ РЦ „Београд“, јер се у јуну завршио пројекат (SEENET – локалне владе покретачи развоја), финансиран преко италијанског Министарства иностраних послова и регије Тоскана. Канцеларија је формирана са циљем да се смањи незапосленост и промовише Вождовац као атрактивна локација за развој предузетништва. Предузетницима се пружају све услуге неопходне за покретање бизниса, различите едукације и менторинг из правних области, финансија, пословног планирања маркетинга, продаје спољнотрговинског и девизног пословања.

За различите подстицајне мере предвиђено је 95 милиона евра, а пружена је и извозна подршка за мала и средња предузећа. У Србији има 575 средњих предузећа чији годишњи извоз износи од 300.000 до милион евра, што у укупном извозу земље чини око 10 одсто. И извештај Европске комисије позитивно оцењује развој предузетништва у Србији и улогу малих и средњих предузећа.

Помоћ државе

Познаваоци приватног предузетништва у Србији кажу да грађанима који желе да започну или унапреде постојећи бизнис недостају информације о томе како основати фирму, колико новца треба уложити, како направити бизнис план и анализирати тржиште, а мањкају им и сазнања о томе који је кредит најповољнији, где купити машине и остало што је неопходно за опстанак у водама предузетништва. Са циљем да се убрза развој МСП сектора, идентификују проблеми предузетника и предузећа и побољшају услови за оснивање нових, формирана је Републичка мрежа стручне подршке за подстицање и развој МСП у мају 2003. године. Ову мрежу данас сачињава 13 регионалних агенција (центара) које координира Републичка агенција за развој МСП.

До краја године, Републичка мрежа уз координацију Републичке агенције оствариће укупно 4.160 сати менторинга за мала и средња предузећа, организовати 104 промоције, 210 обука за више од 2.000 полазника и пружити преко 1.600 консалтинг услуга за МСПП.

– Републичка агенција је данас институција од централног значаја за развој МСП. Она пружа нефинансијске услуге за МСПП: консалтинг, менаџмент послови, менторинг, едукације, промоције сектора МСП, издаваштво, иновације, међународна сарадња, информациона подршка, реализација пројеката значајних за унапређење пословања, анализа и статистика, повећавање конкурентности квалитета, али и учествовање у припремању прописа и отклањању административних препрека које су значајне за развој овог сектора, каже мр Дејан Радуловић, заменик директора Републичке агенције за развој МСП и предузетништва.

Логистички центар

У приземљу зграде београдске општине Чукарица, од 16. новембра ове године почео је да ради Логистички центар за предузетнике. Они сада на једном месту имају комплетан консултантски сервис у коме добијају информације, помоћ и савете при започињању и унапређењу бизниса. Отварањем овог центра сви који се баве предузетништвом могу брже да завршавају послове и на сва питања добију одговор у року од 48 сати.
Према речима Радише Стојковића, руководиоца Логистичког центра, предузетници могу да добију информацију како да отворе радњу или предузеће и започну пословање, али и информације из области комунално-стамбених послова, имовинско-правних односа, увоза, извоза робе, као и све о кредитним линијама које нуде банке за започињање и вођење бизниса. Логистички центар је потписао уговор са АИК банком преко које ће бити реализована кредитна линија Европске банке за обнову и развој – ЕБРД, уз помоћ које ће предузетници под најповољнијим условима и у једноставној процедури добијати кредите за започињање и вођење бизниса.
Преко Логистичког центра биће реализовано више пројеката за помоћ у развоју предузетништва, а први који је већ почео да се остварује јесте канцеларија Бизнис инфо центра Привредне коморе Београда која такође постоји у згради општине. У овој канцеларији, поред непосредне комуникације са клијентима, биће припремани водичи и прегледи за предузетнике и организовани семинари и предавања.
Општина Чукарица је већ две деценије међу лидерима у предузетништву и има око 5.800 предузетника и 2.800 правних лица. Радиша Стојковић истиче да са потенцијалима и руковођењем у складу са прописима Европске уније, ово подручје може да има и до 25.000 предузетника.
ЕБРД је уложила око 93.000 евра у пројекат отварања логистичких центара у Београду. Предузетници који имају бројна питања о отварању фирми, радњи или о унапређењу и вођењу предузетништва одговоре могу добити на телефоне: 011 3052-199 и 011 3052-200.

Бизнис инкубатори

У оквиру ENTRANCE – Програма за предузетништво, тренинг и услуге који финансира влада Норвешке, у Србији су основани бизнис инкубатори са циљем да се повећа економски раст, оснују нова радна места, подрже републичке институције и регионални центри, побољша веза између образовања, тренинга и текућег пословања МСП и подржи извоз ових предузећа. Први бизнис инкубатор формиран је у Нишу у просторијама МИН-а у септембру 2004. године, а намењен је предузећима у раној фази оснивања и трајаће четири године. МСП има обезбеђен простор, канцеларијске услуге, опрему за производњу и посебне услуге (тренинзи, анализе пословних идеја, потенцијали тржишта и приступ финансијама). На простору од 2.100 квадратних метара смештено је 14 предузећа која успешно раде, обрађују метале, производе украсе, челичне конструкције за стакленике, делове за пољопривредне машине и друго. На искуствима овог пилот бизнис инкубатора формирани су инкубатори у Зрењанину, Суботици, Раковици, а план је да ове и следеће године буде формирано укупно 14 до 16 инкубатора у Србији.

Поред тога, Агенција организује различите промоције о понуди банака за предузетнике и о кредитним линијама за МСПП у свим банкама. Предузетници тако на једном месту добијају све неопходне информације о пословању, али и могућностима финансијске подршке. Агенција резултате свог рада и рада мреже презентује редовним извештајима Народној скупштини Републике Србије – Одбору за развој и економске односе са иностранством, влади и Министарству привреде и грађанима, путем медија. Годишњи извештај о раду Агенције доступан је корисницима на web сајту Републичке агенције за развој МСПП www.sme.sr.gov.yu

Прва искуства

Предузетници у Србији су у првим годинама развоја нефинансијских услуга били више заинтересовани да сазнају шта је све потребно урадити да би се основало предузеће или радња (регистрација, бизнис план, како до кредита). Последња искуства говоре да све више расте потреба за учењем и даљим усавршавањем у пословању.

Некада је предузетницима било важно само да формирају предузеће и обезбеде кредит, а данас схватају да им је неопходна помоћ у вођењу и управљању предузећем, правилном коришћењу кредита и начину његовог враћања.

– Најбоље је да се будући предузетник опроба у пословима у којима има највише стручног знања, вештина и интересовања. Већина људи покреће послове из области у којима су већ радили и имају неко искуство, информације, пословне контакте. Ако будући привредник повеже стручна знања која је стекао образовањем, вештине и радно искуство са потребама тржишта, онда је креирао добру полазну основу за опстанак, раст и успешан развој предузећа, каже Радуловић.

Према сазнањима нашег саговорника, за сада је најбоље започињати послове из области пољопривредне производње, производње и прераде здраве хране и развијати мале погоне за прераду дрвета (намештај, амбалажа, елементи од дрвета). У успону је и развој услуга – разни сервиси, бирои и агенције које пружају финансијске и рачуноводствене услуге, приватне ординације, транспорт и друго.

Када је реч о структури МСП по делатностима, доминирају трговина и прерађивачке делатности. Према методологији која посматра учешће појединих сектора у МСП, где су поред предузећа укључени и предузетници, у 2005. је у односу на 2004. повећано учешће трговине на 33,3 одсто са 30,3 одсто. Удео прерађивачких делатности је задржан на 27,8 одсто.

Стандардизација услуга

У Србији су по општинама и регионима још увек веома уочљиве разлике у привредном развоју, разгранатости инфраструктуре, броја и снаге предузећа и предузетника, развијености тржишта. У складу са тим постоје и разлике у количини и квалитету тражње и понуде услуга у агенцијама за развој МСП. Тешко је издвојити само једну или више агенција које предњаче у односу на остале, али је циљ да се све услуге које се пружају преко мреже потенцијалним и постојећим предузећима стандардизују и да се њихов квалитет изједначи.

– Различите потребе предузетника условљавају и различитости у пружању услуга. У Војводини је већа потреба за развојем пољопривредних газдинстава, у другим крајевима је развијенија индустрија, у трећим сточарство. То доводи и до специјализације услуга по областима, у неким агенцијама. Иако оне међусобно размењују искуства, сигурно ће у будућности доћи до издвајања неких агенција које ће бити боље од других. Те ефикасније агенције управо ће представљати нови мотор за развој институционалне инфраструктуре за подршку МСП, што очекујемо у наредним годинама, објашњава Радуловић.

Међународни кредити

Кредитну подршку МСП у Србији диктира банкарски сектор јер он има доминантну позицију на тржишту капитала. Овај сектор чини 38 пословних банака и 15 лизинг компанија. Кредитне линије међународних организација и институција EAR-а, EIB-а, владе Италије, немачке банке KfW и других у великој мери доприносе амортизовању проблема недостатка финансијских извора за МСП и делимично надокнађују недовољну и скупу понуду банака.

Фонд револвинг кредита Републике Србије, који финансира Европска агенција за реконструкцију, у претходних пет година је реализовао 299 кредита у вредности од 35,57 милиона евра. На овај начин отворено је 2.486 нових радних места.

Европска инвестициона банка обезбеђује Apex global кредите за МСП сектор и локалну самоуправу. Први кредит од 20 милиона евра реализован је кроз 27 пројеката и то је омогућило отварање 551 радног места.

Влада Републике Италије одобрила је кредит за финансирање МСП у износу од 33,25 милиона евра. До сада је реализовано 11,30 милиона за 33 кредита и 185 новозапослених.

Линија немачке банке КfW, фонд за Србију, намењена је набавци основних средстава а делом и за обртни капитал МСП. Кредити се одобравају у износу од 5.000 до 50.000 евра са годишњом каматом од 9,5 одсто за набавку основних и 10,5 одсто за обртна средства. Просечан рок повраћаја кредита је 27 месеци.

Центар „Београд”

И Регионални центар за развој малих и средњих предузећа чини много на унапређењу предузетничке културе у Београду и околини, повећању броја МСП, обучавању предузетника како да започну, одрже и унапреде приватни бизнис, а пружају и комплетне консалтинг и менторинг услуге о предузетништву. Само до краја ове године центар ће пружити 79 обука за 1.480 полазника из потенцијалних и постојећих МСПП. Предузетници ће добити више од 750 значајних информација за пословање, а број правних и економских консалтинг услуга биће већи од 350.

Центар планира да у наредном периоду реализује још три пројекта са циљем да подржи развој малих и средњих предузећа и предузетника који желе да започну и успешно воде бизнис. Два пројекта у наредних десет месеци оствариће у сарадњи са општинама Лазаревац и Раковица. Финансираће их ЕУ преко Европске агенције за реконструкцију у оквиру „Програма подршке развоју предузећа и предузетништва”. Пројекат у Лазаревцу одвијаће се под називом „Корак до посла, корак у послу”, што значи да је усмерен ка незапосленима који желе да се упусте у воде приватног предузетништва, али и онима који су већ у бизнису и намеравају да унапреде пословање. Други пројекат „Rakovica agriculture cluster” удруживаће постојеће и будуће предузетнике на различитим нивоима како би функционисао систем од „њиве до трпезе”.

Кредити за већу енергетску ефикасност

Прокредит банка потписала је уговор са Међународном финансијском корпорацијом – IFC о кредитној линији од 15 милиона евра за финансирање пројеката побољшања енергетске ефикасности. Прокредит банка ће ова средства пласирати кроз позајмице малим и средњим предузећима и грађанима за реконструкцију и адаптацију пословних простора или станова, чији је циљ уштеда енергије. У банци очекују да ће клијенти тражити кредите за замену простора и радијатора, реконструкцију грејних, изолационих и вентилационих система. Грађани ће моћи да добију кредите са ефективном каматном стопом од 12 до 25 одсто на годишњем нивоу и отплатом до 10 година. Висина позајмица за предузетнике и МСП зависиће од досадашње сарадње ових клијената са банком и добијаће их на рок од три до пет година и уз камату од 0,9 до 1,8 одсто месечно. Износ кредита ће се одређивати у зависности од врсте пројеката у које ће бити уложен.
Дорте Вајдиг, председница Извршног одбора Прокредит банке, казала је да српска домаћинства просечно троше шест пута више енергије него немачка, па су одлучили да поред зајмова за адаптацију простора почну да одобравају и кредите за реконструкције којима се штеди енергија. Ефикасни расхладни и грејни системи, квалитетна изолација и кровови и прозори могу смањити трошкове за енергију од 10 до 50 одсто.

Трошимо више него земље ЕУ

Потписивању уговора IFC и Прокредит банке о кредитној линији за већу енергетску ефикасност присуствовао је и Јирки Коскело, председник глобалних финансијских тржишта IFC. Он је рекао да овај уговор представља први покушај да се обезбеди већа енергетска ефикасност на нивоу микро предузећа, и да ће искуства из Србије надаље примењивати и у другим земљама у региону.
Ненад Павловић, директор Републичке агенције за енергетску ефикасност, сматра да је оваква врста кредита веома потребна домаћинствима и предузећима у Србији, јер се код нас троши три пута више примарне енергије и два пута више електричне енергије него у земљама ЕУ.
– Енергију трошимо нерационално, односно три до пет пута више по јединици производа БДП од земаља ЕУ. То истовремено говори и о неефикасности у управљању. Енергетска ефикасност ниска је у свим секторима потрошње. Српска домаћинства троше 50 одсто више топлоте за грејање него европска. Уштедом енергије заштитили бисмо потрошњу природних ресурса и спречили даље загађење животне средине, а повећањем енергетске ефикасности повећали бисмо и тржишну конкурентност националне економије, рекао је Павловић.

Трећи пројекат под називом „Омладинско предузетништво” реализоваће се у оквиру Business Innovation Programs и биће финансиран преко Министарства иностраних послова Норвешке. Регионални центар постао је партнер на реализацији овог пројекта у Београду којим је обухваћено шест београдских основних школа, од којих су две за ученике са оштећеним видом, односно слухом (школе „Вељко Рамадановић“ и „Стефан Дечански“).

– Наше активности у овим пројектима биће усмерене на незапослена лица, технолошке вишкове, ученике завршних разреда средњих стручних школа као и на све оне који своју егзистенцију намеравају да реше започињањем сопственог бизниса. Друга група су постојећа МСП и предузетници, којима је потребна стручна помоћ како би били што конкурентнији и успешнији у вођењу бизниса, каже мр Гордана Лазић-Рашовић, директорка Регионалног центра за развој МСП и предузетништва „Београд”.

„Корак до посла“

Циљ пројекта „Корак до посла, корак у послу” који ће бити спроведен у Лазаревцу јесте да се повећа број малих и средњих предузећа и предузетника, да се повећа конкурентност и развију постојећа МСП, смањи незапосленост и подржи развој предузетничке инфраструктуре. У Лазаревцу ће бити формиран потцентар који ће радити као саставни део РЦ „Београд”. Он ће у наредних десет месеци пружати нефинансијску подршку потенцијалним и постојећим МСП у просторијама које ће се налазити у ЈПРБ Колубара. Пројекат ће бити остварен у сарадњи са општином Лазаревац и предузећем Колубара, а представљаће веома значајну подршка развоју предузетништва и оснивању већег броја МСП. У Лазаревцу, наиме, не постоји ни једна институција у којој би се добијале информације неопходне за развој приватног бизниса и подршку предузетницима.

– У Лазаревцу има око 6.000 незапослених, а многи од њих би започели приватни бизнис. Међутим, до сада није имао ко да им пружи неопходне информације и подршку. Поред тога, у наредном периоду вероватно ће се повећати број оних који ће остати без посла јер се Колубара налази у поступку реструктурисања, а око 70 одсто Лазаревчана ради у том предузећу. Са отпремнинама које добију могли би да започну приватни бизнис, каже Гордана Лазић-Рашовић.

Корисници услуга овог центра биће сви грађани који желе да крену у бизнис или да га унапреде, али и регистрована пољопривредна газдинства, чланови пословних удружења, а радиће се и на повезивању воћара, произвођача меда.

У Раковици ће ускоро почети да функционише пољопривредни кластер у којем ће бити удружени потенцијални и постојећи МСП који се баве производњом и прерадом прехрамбених производа, узгојем поврћа у пластеницима, али и трговци. Сви који учествују у систему од њиве до трпезе – од производње до прераде и продаје воћа и поврћа – биће повезани у овај кластер. У почетку у њему ће бити 12 малих и средњих предузећа, а касније се могу прикључити и други. Различите консултантске услуге у кластеру моћи ће да користи још 30 постојећих и 20 потенцијалних МСП на територији Раковице. Пројекат који треба да подржи потенцијалне и будуће предузетнике из области агробизниса и производње хране, реализоваће се у оквиру Програма подршке развоју предузећа и предузетништва – Фонд за развој предузећа и иновација, а партнери су општина Раковица и РЦ „Београд”.

– Општини Раковица припадају сва подавалска насеља у којима постоји огроман потенцијал за развој пластеничке производње за коју нису потребне велике обрадиве површине. Са друге стране, у овој најнеразвијенијој београдској општини велики је број људи без посла, а многи од њих могу да започну бизнис или унапреде постојећи. Циљ је да се формира кластер (база) у коју ће се и други накнадно укључивати по потреби. У унапређење предузетништва и развој иновација, кренули смо са претпоставком да МСП који су укључени у кластер могу да иновирају, кроз прихватање савременог вођења бизниса. Биће покренута нова предузећа, повећавана конкурентност и утицаће се на смањење незапослености. Када се формира једно пољопривредно газдинство, или започне пластеничка производња, у њему не може да ради један човек. Он мора да ангажује још радника како би се посао добро развијао, каже Гордана Лазић-Рашовић.

Омладинско предузетништво

У програм Омладинско предузетништво, који се у Србији реализује од 2003. године под покровитељством Министарства иностраних послова Норвешке, од 25. септембра ове године укључио се и РЦ за развој МСПП „Београд”. Основна активност програма јесте обука младих кроз осмишљавање, покретање и реализацију сопственог бизниса у оквиру ваннаставног предмета Омладинско предузетништво у изабраним школама. Програм је креиран за ученике и наставнике који треба да проуче читав „животни циклус” предузећа и суоче се са свим проблемима и успесима који прате приватни бизнис у нашим условима пословања. На овај начин развија се предузетнички дух код ученика и пружају им се основна знања ако после школовања намеравају да се баве предузетништвом. Модератори групе су едуковани наставници који ученицима треба да омогуће довољно простора за развој креативности.

Све креће на почетку другог полугодишта (што се поклапа са фискалном годином) презентацијом програма ученицима других и трећих разреда и прикупљањем њихових пријава. Формирају се групе и почиње настава која обухвата све фазе једног предузећа – од пословне идеје, прављења бизнис плана, регистрације, преко набавке, производње, организације, администрације, продаје производа све до затварања предузећа.

Региструју се и послују права ученичка предузећа којима је за рад потребна и финансијска подршка коју добијају из такозваног риск фонда за чија средства конкуришу прилажући бизнис планове. По неколико стотина евра које добију ученици искористе за визиткарте, промотивни материјал, презентације и ситан инвентар неопходан за функционисање фирме.

На крају године сва предузећа закључују пословне књиге и затварају се. То не значи да успешни млади предузетници престају да се баве предузетништвом, већ уколико и даље желе тиме да се баве треба да региструју предузеће у Агенцији за привредне регистре.

Од почетка ове године БИП програм, у оквиру којег се реализује овај пројекат, додељује и бесповратна новчана средства у износу од 5.000 евра ученицима који су прошли програм и желе да оснују сопствену фирму. Ученици предлоге достављају регионалном координатору, а конaчну одлуку доноси БИП. Први такав грант додељен је у априлу предузећу „Ројал Медиком” које дистрибуира и сервисира медицинску опрему. Оснивач је Марко Матић из Београда, који је прошао кроз програм „Омладинско предузетништво”.

Други грант у истом износу додељен је предузећу ЖБК које су основали, у фебруару, ученици Ваздухопловнотехничке школе из Београда, а оснивачи овог предузећа су и победници Трећег сајма омладинског предузетништва.

У овај пројекат је било укључено девет средњих школа из Београда и Крагујевца, а однедавно су се прикључиле још две школе из Београда и једна из Пожеге. Реч је о Електротехничкој школи „Никола Тесла“, Ваздухопловнотехничкој школи, Школи за дизајн, Школи за децу са оштећеним видом „Вељко Рамадановић“, Школи за децу са оштећеним слухом „Стефан Дечански“, Средњој занатској школи (све из Београда) и Школи за угоститељство – „Тоза Драговић“ и Другој техничкој школи – Радник, из Крагујевца.

Мирјана Вујадиновић

АГЕНЦИЈА ЗА ПРИВРЕДНЕ РЕГИСТРЕ

Регистрација привредних друштава
Сва предузећа која су регистрована до краја новембра 2004. године требало је до 30. новембра ове године, када је истекао рок за усклађивање са Законом о привредним друштвима, да се пререгиструју у привредна друштва и ускладе своја оснивачка и друга акта са законом, а новонастале промене региструју код Агенције за привредне регистре.
Они који су поднели захтев за усклађивање баш 30. новембра ове године имају рок до 15. децембра да региструју насталу промену и у Агенцији. Регистрација једне промене кошта 1.560 динара, док регистрација две и више промена које се поднесу у једном захтеву кошта 2.400 динара.
Привредна друштва се најчешће јављају Агенцији ради регистрације промене основног капитала из долара у евро, али и око промена назива, јер такве фирме по закону нису више предузећа, већ привредна друштва. У последњих месец дана предузећа су поднела већи број захтева за регистрацију промена, каже Габријела Петковић-Јовановић, PR менаџер Агенције за привредне регистре.
Од укупног броја привредних друштава највећи број је оних која су регистрована за трговину на велико, затим за превоз робе у друмском саобраћају, инжењеринг, грубе грађевинске радове, док привредних друштава регистрованих за неку производну делатност има свега десет одсто.
У Србији је регистровано 86.000 активних привредних друштава и 133.500 предузетника. До 15. новембра ове године регистровано је оснивање 9.572 нова привредна друштва, Агенција је у овој години забележила повећање броја нових предузетника од скоро 80 одсто у односу на исти период прошле године.
Од 1. јануара 2006. године Агенција за привредне регистре преузела је и надлежност за регистрацију предузетника од општинских органа локалне самоуправе. До сада је захтев за превођење предало 167.500 предузетника који се сада преводе у електронску базу података Агенције. Превођење у регистар привредних субјеката било је бесплатно до 15. јуна ове године. Крајњи рок за предузетнике који до тада нису испунили законску обавезу је 15. јун 2007. године, али уз обавезу да плате таксу у износу од 540 динара.
Габријела Петковић-Јовановић каже да је стварањем електронске базе података о привредним субјектима Србија први пут добила комплетан преглед свих релевантних података, што је од велике користи свим привредним субјектима али и државним органима и пореској управи који једноставним увидом на интернет страници АПР, могу да добију податке неопходне за ефикаснију наплату пореза, контролу и спречавање настанка „фантомских фирми”.
Агенција ће у 2007. години формирати јединствени шалтер за отпочињање пословања предузетника, на коме ће се предавати формулар за регистрацију привредних субјеката и отпочињање пословања и формирати регистар страних улагања.
– На овај начин ће се обезбедити стандардизација процедуре за отпочињање пословања на територији целе Србије, а привредници више неће морати да шетају од шалтера до шалтера и да подносе исту документацију на више места. Биће обезбеђена и правна сигурност оних који поднесу пријаве, а стварају се и услови да администрација послује по европским стандардима као сервис грађана, каже Петковић-Јовановић.