Отежана наплата потраживања и даље је рак-рана српске привреде. Неретко мали произвођачи уопште не желе да сарађују са великима да их не би „прогутали“. Највећи генератор ланца дуговања и даље је јавни сектор
Просечан рок плаћања у Србији је 135 дана – показује последња анкета Мреже за пословну политику, а на свој новац највише чекају грађевински извођачи, више од 200 дана. Анкета је рађена на узорку већем од 200 предузећа различите величине, у 29 градова и општина. Најгоре платише у Србији управо долазе из сектора грађевине и трговине. Посебно забрињава висок ниво неизмирених обавеза јавног сектора, упркос усвојеним законима који очигледно не дају резултате. Неизмирене новчане обавезе у комерцијалним трансакцијама јавног сектора почетком јуна износиле су око 73 милиона евра, а на нивоу локалних самоуправа 163 хиљаде евра, рекли су за Економетар у Унији послодаваца Србије. Наплата потраживања и дуги рокови плаћања су и даље рак-рана српске привреде. И док је међу привредницима у Србији тешко наћи оне који наплаћују фактуре на време, најбоље платише у Европи су фирме из Немачке, показује последње истраживање компаније ЕОС Матрикс где чак 83 одсто компанија своје обавезе плаћа на време.
Велики траже много, не нуде ништа
Сузана Вељовић, власница компаније Natural Food из Блаца, потврђује да су валуте плаћања дуге, њихово непоштовање и неприхватљиви услови за мале произвођаче управо су разлози због којих не сарађује са великим системима. Њени ручно произведени џемови, мармеладе, зимница, сокови, ипак су нашли пут до потрошача. Добар део производње извози у Немачку и, према њеним тврдњама, страни купци плаћају у тачно договореном року.
– Не радимо са великима јер велики „гутају“ мале. Моја производња је мануфактурна и никако не може да се стави у ранг са индустријском производњом, а велики трговци то не препознају нити разумеју. Зато ми, на сву срећу, извозимо и радимо синдикалну продају, сарађујемо са мањим радњама и продавницама здраве хране. Велики немају слуха за мале произвођаче, а ми нисмо довољно финансијски моћни да бисмо их испратили и опстали са њиховим роковима плаћања – објашњава Вељовићева.
Сваке године се труди да напредује, поседује доста свог засада воћа и производњом је желела да се бави да би тржишту понудила квалитетан, готов производ.
Нису, међутим, сва искуства негативна и постоје коректни партнери о чему сведочи Владимир Елесин, власник компаније Тeglas која се бави производњом и продајом оброк салата у теглама.
– Осим на нашим продајним местима у Београду и Новом Саду наше салате које се пакују у тегле продајемо и у другим угоститељским објектима и кафићима. Углавном наплаћујемо авансно или је рок плаћања седам дана – каже Елесин.
Но, таквих нема много на тржишту.
У Мрежи за пословну политику кажу да су рокови наплате потраживања у Србији и даље готово троструко већи од просека у Европској унији (36 дана у 2015) и двоструко већи од просека у земљама у окружењу – Црна Гора, Хрватска, БиХ, Македонија – који је у мају 2016. године био 69 дана.
Власник једног малог транспортног предузећа највише сарађује са компанијама из Србије и региона.
Опширније у штампаном издању
У овом броју још и …
- Предности редовне заштите од ванредних претњи
- Милион евра за најбоље бизнис идеје
- Срби пет сати дневно са паметним телефонима
- Светска банка хвали Србију
- Немачко-српска комора подржала кампању донације органа
- АмЧам: Реформе треба да се наставе
- Дневно прераде по 50 тона говедине и пилетине
- Следећи број Економетра излази 1. новембра 2016.
