У Србији је, према последњим подацима Националне службе за запошљавање, 736.816 људи без посла. Активне мере државе за запошљавање у 2009. години чине обуке, преквалификације, доквалификације, субвенције за отварање нових радних места, самозапошљавање, сајмови запошљавања, јавни радови…

Национална служба за запошљавање (НСЗ) пажљиво прати кретања на тржишту рада, глобалну економску кризу и њене утицаје на нашу земљу. За сада нема индикација масовних отпуштања радника као у свету, већ се, евентуално, очекује исти или благи раст броја људи који ће остати без посла у односу на прошлу годину. У оквиру пакета мера у време кризе, из буџета је издвојено три милијарде динара за запошљавање и одређене су активне мере за смањење незапослености у 2009. години.

У Србији је, према последњим подацима НСЗ, 31. јануара било 736.816 незапослених, што је за 9.195 више него у децембру 2008. године. За месец дана, око девет хиљада људи остало је без посла, али су међу њима и они који су у међувремену завршили школу и пријавили се на евиденцију за запошљавање.

– Број од око 736.816 незапослених у условима економске кризе није драматичан. Тај број треба узети с резервом, ер је то званично регистрован број људи без посла. У Србији, посао стварно тражи 400.000 људи, док остали на основу статуса незапосленог лица остварују друга права, попут попуста на рачуне, јевтинијег превоза, умањење цене вртића и слично. Велики број људи који чине разлику између званичне и реалне статистике, заправо, ради на црно или у сивој зони. Процена је да их тренутно има више од 300.000. Има и „пасивних” лица, која посао не траже активно и не укључују се у програм активних мера НСЗ за запошљавање, објашњава Владимир Илић, директор Националне службе за запошљавање, у разговору за Економетар.

 Опширније у штампаном издању