На око 90 факултета и 60 виших школа у Србији, будућим менаџерима омогућена је практична настава на којој се специјализују за занимљив посао који даје шансу за добру зараду

Занимање менаџер све је привлачније за младе у Србији, не само због позиције у фирми и стручног звања, већ и због тога што домаће и стране компаније непрекидно траже менаџере за најразличитије области рада. Посао менаџера је занимљив, динамичан, омогућава добру зараду и много контаката у пословном свету, а путовања су саставни део занимања.

Ово су само неки од разлога због којих се све већи број свршених средњошколаца одлучује да школовање настави на неком од 90 факултета и око 60 виших школа, колико их има у Србији. У овим установама студентима је омогућена практична настава на којој се специјализују и детаљно упознају са менаџерским послом. Професори су им доступни, комуникација могућа и путем интернета, уџбеници нови, а службеници љубазни.

Велико интересовање

Стручњаци за школовање менаџера кажу да је интересовање младих за редовне и специјалистичке студије из области менаџмента све веће. Очекује се да ће се и у наредном периоду оснивати велики број факултета и школа за ову област образовања.

Славко Каравидић, помоћник министра просвете и спорта, каже за Економетар да је важно да су млади отворени према новим знањима, да имају ентузијазма, да се радују непрестаном усавршавању и знање из савременог менаџмента може брзо да буде у њиховим ”рукама”. Јер, највећу вредност данас има ”невидљиви капитал” – знање, идеје, амбиција, вештина управљања и способност да од онога што имају млади људи направе највише што је могуће.

Нема стратегије

У Србији је, кажу познаваоци образовног система, неопходно направити стратегију развоја високог образовања, укључујући и план колико је стручњака из појединих области неопходно за рад у привреди. Важно је добро испланирати колико је у наредних десетак година потребно стручњака из области друштвених, природних или техничких наука. Немачка је, рецимо, израчунала да јој је потребно 10.000 стручњака за електротехнику, док у Аустралији Удружење лекара одређује колико ће се бруцоша уписати на медицину. И сви се држе тих процена, истиче Каравидић, упозоравајући да ми нисмо ни близу таквих критеријума.

– Велико је интересовање свршених средњошколаца за студије менаџмента. Неопходно је да на свим универзитетима у Србији постоји бар један факултет на коме ће се образовати савремени менаџери. Све високошколске установе би требало да имају катедру за едукацију менаџера најразличитијих профила међу којима треба да буду и они за области културе, образовања, а све потребнији су нам и добро обучени менаџери за рад у просвети. Знање, доиста, постаје највреднији капитал, каже Славко Каравидић.

Уједначени услови

Када је реч о условима студирања на приватним и државним факултетима, наш саговорник сматра да разлике готово да не постоје. Настава и полагање организовани су у складу са Болоњском декларацијом, подједнако су заступљене теорија и пракса, развијају се практична знања, а полагање испита могуће је и путем интернета. Студентима је овакав начин полагања прихватљивији, јер касније много боље примењују своје знање.

Он каже да у Србији не постоји довољна усаглашеност високошколских програма и потреба привреде. Управљање у компанијама и малим предузећима више није класично управљање капиталом већ – управљање знањем, које постаје основни ресурс привредног развоја. Због тога су неопходна већа издвајања државе за високо образовање.

– Седамдесетих година прошлог века за образовање у нашој земљи издвајало се око десет одсто из бруто друштвеног производа, док се данас издваја свега 3,8 одсто. То није довољно. Неопходно је спровести комплетну регионализацију образовног система и решити проблеме са раслојавањем становништва, каже Каравидић.

Брже до дипломе

Настава је на већини државних факултета у Србији добро организована, али има и високошколских установа на којима није тако. Слаба организација наставе и школских програма утиче на дужину просека студирања. Тренутно академци завршавају факултет за седам до осам година. Поред тога, и степен пролазности на високошколским установама у Србији веома је неуједначен. Због тога је, према речима нашег саговорника, неопходно извршити рационализацију мреже високообразовних установа и решити проблеме са професорима који ауторитет стављају испред стручности и знања, што може да смањи број студената који добијају пролазне оцене на испитима. Степен пролазности на неким високошколским установама премашује 80 одсто, док је на другим факултетима тај проценат знатно нижи.

– На факултетима у Србији проблем могу да представљају и професори који нису отворени за сарадњу. То може да утиче на дужину просека студирања и слабију пролазност академаца. Због претерано строгог критеријума, један професор може да угрози генерацију студената и умањи квалитет њиховог школовања, каже Каравидић.

М. Вујадиновић