Na međunarodnom finansijskom tržištu zaduživanje je poskupelo za sve, pa i za nas, rejting nam je nizak, pa se ni međunarodne finansijske institucije neće zaletati da nam pozajme jeftine pare. Ostaje prilično skupo zaduživanje na domaćem tržištu i bilateralni sporazumi sa zemljama kreditorima. Ali, oni se vrlo teško postižu i obavezno ih prati sijaset uslova – prevashodno političkih
Kako sve veće zaduživanje države može za rezultat da ima sve manji javni dug – ne uči se ni na jednom univerzitetu na svetu, pa ni na Jejlu gde se školovao Lazar Krstić, novi ministar finansija. Zato će njegova dobra namera da “prepakuje” dugove i skupe zajmove zameni jeftinim, po svemu sudeći na tome i ostati. Jer, tendencije na međunarodnom finansijskom tržištu nisu više tako povoljne kao prošle godine, zaduživanje je poskupelo za sve, pa i za našu zemlju, rejting naše ekonomije se u međuvremenu nije popravio, pa se ni međunarodne finansijske institucije neće zaletati da nam pozajme jeftine pare. Ostaje još zaduživanje na domaćem tržištu, koje je jedan od skupljih vidova finansiranja i bilateralni sporazumi sa zemljama kreditorima koji se, po pravilu, vrlo teško postižu i obavezno ih prati sijaset uslova. Obično političkih.
Brojke su, sa druge strane, prilično neumoljive. Javni dug je, prema podacima Ministarstva finansija za jul, dostigao gotovo 20 milijardi evra, a njegovo učešće u bruto domaćem proizvodu (BDP) nešto je niže od 60 odsto. Sa druge strane, Fiskalni savet upozorava da će javni dug do kraja godine dostići 21 milijardu evra i skoro 65 odsto BDPa. Iako je tokom maja dug opšte države nominalno smanjen za oko 100 miliona evra, ipak je zbog slabljenja dinara došlo do rasta javnog duga. Međutim, tokom juna došlo je do većeg zaduživanja putem emisije hartija od vrednosti što je dodatno uticalo na povećanje udela duga u BDP-u.
„Intenziviranje rasta javnog duga je neodrživo i neophodno ga je hitno preokrenuti kako bi se sprečila kriza javnog duga“, upozoravaju iz Fiskalnog saveta. „Krajem 2012. godine prekoračena je i mastrihtska granica od 60 odsto BDP-a. Pored nivoa duga, dodatni problem je i njegov rast. U poslednjem tromesečju prošle godine javni dug je povećan za oko 1,8 milijardi evra, a u prvom kvartalu ove godine za 1,7 milijardi. Dugoročno, javni dug se može smanjiti samo smanjenjem deficita i ograničenjem izdavanja garancija. Visok deficit od šest odsto, koliko se očekuje do kraja godine, nikako ne može stabilizovati nivo javnog duga“, upozorava Fiskalni savet.
Opširnije u štampanom izdanju
U ovom broju još i …
- VESTI IZ PRIVREDNE KOMORE SRBIJE
- REGISTAR NACIONALNOG INTERNET DOMENA SRBIJE: Put ka centru za razvoj Interneta
- BORIS VUKIĆ: APOKRIFI MENADŽMENTA (1): Pravi lideri vole promene
- PITER F. DRAKER: DRAKER IZ DANA U DAN (7): Četiri lekcije iz marketinga
- Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. oktobra 2013.
