Ukupne državne garancije dostižu 2,5 milijarde evra, dok dve trećine tog iznosa (1,75 milijardi evra) čine aktivirane garancije. To predstavlja značajan rast u vrlo kratkom vremenskom roku, naročito što dolazi nakon bezbroj upozorenja Fiskalnog saveta, ali i Međunarodnog monetarnog fonda, da je iz ugla javnog duga taj trend veoma opasan
Menadžeri javnih preduzeća godinama su uzimali kredite, uz garanciju države, a otplata tih dugova u poslednje vreme je sve manje njihova briga, a sve više obaveza građana Srbije. Te firme više nisu u stanju da redovno otplaćuju svoje mesečne rate poveriocima, pa su banke prinuđene da aktiviraju garancije kako bi dug naplatile od države Srbije. Kako pokazuje istraživanje Magazina Biznis, od 2012. godine do danas ukupan iznos aktiviranih garancija uvećan je za 75 odsto. Pre godinu i po dana zajmovi za koje garantuje država dostizali su dve milijarde evra, a aktivirane garancije činile su polovinu tog iznosa, odnosno milijardu evra. Danas, prema podacima Ministarstva finansija, ukupne državne garancije dostižu 2,5 milijarde, dok dve trećine tog iznosa (1,75 milijardi evra) čine aktivirane garancije. To predstavlja značajan rast u vrlo kratkom vremenskom roku, naročito zato što dolazi nakon bezbroj upozorenja Fiskalnog saveta, ali i Međunarodnog monetarnog fonda, da je iz ugla javnog duga taj trend veoma opasan.
Zašto MMF i Fiskalni savet toliko insistiraju na tome? Iz vrlo prostog razloga – prema Zakonu o javnom dugu sve garancije, uključujući i one neaktivirane, ulaze u ukupan dug zemlje, koji će do kraja godine preći 60 odsto BDP-a, što je i za mnogo razvijenije zemlje razlog da se upali crvena lampica. Ovaj problem nije od juče, iako je eskalirao u poslednjih godinu i po dana. Jer, i pre početka krize 2008. godine javna preduzeća su bila u ozbiljnim problemima i malo ko je hteo da im pozajmi novac. Kako su finansijske nepogode bile sve veće, država se sve češće pojavljivala kao garant i na taj način im „pozajmljivala“ rejting koji nemaju. Još tada su MMF i Fiskalni savet upozoravali da je opasan trend rasta državnih garancija. Međutim, tadašnji kreatori ekonomske politike izgovor su nalazili u činjenici da, prema Mastrihtu, samo aktivirane garancije predstavljaju javni dug zemlje, te da nema razloga za zabrinutost. Ono što se kasnije dogodilo – demantovalo ih je. Da je situacija i tada bila ozbiljna pokazalo se početkom 2012. godine kada su pregovori sa Međunarodnim monetarnim fondom, između ostalog, propali baš zbog velikog iznosa garancija u budžetu.
Opširnije u štampanom izdanju
U ovom broju još i …
- PROCREDIT BANKA UVEK SPREMNA DA PODRŽI DOBRU POSLOVNU IDEJU KLIJENTA: Brže i jednostavnije do novih poslovnih prilika
- OCENE STRUČNJAKA BILTENA MAKROEKONOMSKE ANALIZE I TRENDOVI (MAT): Budžetski deficit se ne može smanjiti bez ušteda države
- REZULTATI ANKETE POSLODAVACA KOJU JE FINANSIRALA EVROPSKA UNIJA: Više radnih mesta tek u 2015. godini
- VESTI IZ PRIVREDNE KOMORE SRBIJE
- POSLOVNA SAZNANJA: Feedback i Feedforward – ključ razvoja
- VEŠTINA KOMUNIKACIJE: Humor – zlata vredan alat
- NIK VREDEN: PROFIT BREND (3): Pronađi kupca i profitiraj
- Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. septembra 2014.
