Првог радног дана после проглашења независности, насловна страна најстаријег дневног листа на Балкану, покушала је да ублажи бол српске јавности због, не баш изненадног, растанка са Црном Гором.
Данијел Цвијетићанин
На тој насловној страни се слуте даља цепања држава у Европи (према писању “Тајмса”, одвајање Придњестровске Молдавске Републике), објављују Ђукановићеве великодушне понуде да држављани Србије не промене свој статус у Црној Гори, као што се и транспарентно објављују пригодне слике поводом Светског првенства у фудбалу. Тешко да ће ова накнадна анестезија успешно деловати на око 200.000 грађана Црне Горе који живе у Србији, а који су, преко ноћи, постали странци.
На њих ће, вероватно, највише утицати нова конфигурација држава на Балкану, мада их о томе нико ништа није питао, а ни сами се нису озбиљније потрудили да остваре своја гласачка права у Црној Гори.
Вероватно да су рачунали, као и многи други (и не без разлога) да анемична власт у Србији није способна да заштити интересе сопствених грађана, пошто је и сама жртва илузија, лансираних из Црне Горе, да су две републике биле већ фактички осамостаљене, а да је референдумско изјашњавање само формалне природе. Питање је, међутим, да ли ће нека будућа, способнија (про-европска) влада у Србији дозволити да српски порески обвезници финансирају школовање или лечење страних држављана на својој територији, као и да ли ће, у условима рекордне незапослености, политика запошљавања у Србији бити рестриктивнија према странцима. „Братски” покличи и аргументи „тла и крви” морају да уступе место конструктивној сарадњи ослоњеној на економски интерес.
Наравно да се и многа административна и формална питања отварају као предмет договарања две владе: осигурање возила на територији стране државе, пензијска права и обавезе (преговори могу да потрају, чему ће се веселити у пензијским фондовима обе републике, али ће се сигурно окончати успешно), дипломатски односи (вероватно да ће нови амбасадор Србије у Црној Гори међу првима честитати Црногорцима независност), питање имовине, итд.
Економска перспектива Црне Горе није спорна. Еколошка и туристичка држава, природно повезана са Хрватском и Албанијом прелепом Јадранском обалом, привући ће милионе туриста. Можда ће, у првим годинама, прилив туриста из Србије бити нешто слабији. То, међутим, неће бити последица независности Црне Горе, него ТВ преноса са трга у Подгорици после победе индипендиста (20 минута после затварања бирачких места). Начин изражавања одушевљења и израз лица ослобођених победника могао је да делује застрашујуће на будуће госте из Србије (нарочито оне са малом децом). Али ће те слике, временом, сигурно избледети и пасти у заборав, нарочито ако се узме у обзир позната гостољубивост и умешност црногорских туристичких посленика.
Уместо да је спортски честитао победницима, премијер Србије је био жалостан, што је деловало детињасто, а Соланина шала у том смислу посебно је зачинила расположење јавног мњења. Питам се: колико су се Милан Недић и Димитрије Љотић секирали када су Југославија и Србија (у време европске интеграције у Трећи Рајх) комадане и прекрајане?
