Поред занатлија, мајстора, грађевинаца и медицинског особља, последњих година на тржишту рада у Србији тешко је наћи и инжењере, ИТ стручњаке и менаџере. Саговорници Економетра истичу да би услови рада морали драстично да се мењају, али и да је неопходно да се држава озбиљно позабави проблемом одлива радне снаге и све већим падом наталитета. Једна од мера је – много веће улагање у образовање!

Све док просечна плата у Србији не буде знатно већа од садашњих 470 евра, док се не смање пореска оптерећења привреде, пре свега порези на зараде, али и не промени начин школовања будућих кадрова како би се образовање приближило потребама привреде, Србија ће кубурити са мањком радне снаге. Поред тога, на чињеницу да све више недостају радници одређених занимања, утичу и миграције становништва, старење популације и снажне промене у технологији. Зато је битку за бржи привредни раст и бољи стандард грађана потребно водити на више паралелних фронтова.

Овакав став о проблему радне снаге у Србији, односно дефициту радника и занимања, изнели су у разговору за Економетар професори економских факултета, представници Привредне коморе Србије (ПКС) и Националне службе за запошљавање, као и сами предузетници.

Иако је у Србији стопа незапослености још увек двоцифрена, јер је према подацима Републичког завода за статистику у августу износила 10,3 одсто, последњих година све је израженији мањак радне снаге. Руководилац Центра за едукацију, дуално образовање и образовне политике у ПКС, Мирјана Ковачевић, каже за Економетар да послодавци годинама указују на потребу за техничко-технолошким радницима, и то највише за заваривачима, браварима, кројачима, радницима који рукују ЦНЦ машинама и виљушкарима, као и графичким техничарима и оптичарима. Овој листи можемо додати, како наводи Мирјана Ковачевић, и пекаре, куваре, месаре, аутомеханичаре, телефонисте, магационере, комерцијалисте, монтере телекомуникационих мрежа, возаче теретних возила…

– Када је реч о кадровима са високим образовањем, тражени су машински инжењери, инжењери електротехнике и прехрамбене технологије, као и ИТ програмери, посебно они који знају програме као што су Јава, ПХП и друге, и кадрови за развој мобилних апликација, веб девелопер, администратор базе података и слично – истиче она.

Опширније у штампаном издању

У овом броју још и …

• ФОНДАЦИЈА РНИДС О САЈБЕР БЕЗБЕДНОСТИ: ДИГИТАЛНО БОЈНО ПОЉЕ: Едукација кључна за безбедност на интернету
• УТИЦАЈ ДИГИТАЛНИХ СЕРВИСА НА ПОБОЉШАЊЕ УСЛУГА: Moбилнa aпликaциja Уникрeдит бaнкe зa правна лица
• ПРОБЛЕМИ ОРГАНИЗОВАНОГ ОДВОЂЕЊА ОТПАДНИХ ВОДА СЕОСКИХ НАСЕЉА У СРБИЈИ: Само осам одсто сеоских домаћинстава има прикључак на јавну канализацију
• Следећи број Економетра излази 10. децембра 2019.