Nikola Pontara, šef Kancelarije Svetske banke u Srbiji
BEOGRAD, 17. decembar 2024.
– Srbija može da održi svoj ekonomski rast i otvori nova radna mesta ukoliko ulaže u otpornost na klimatske promene i dekarbonizaciju, navodi se u danas objavljenom Izveštaju Grupe Svetske banke o klimatskim promenama i razvoju za Srbiju.
U izveštaju se ističe da Srbija treba da uloži 9,5 milijardi dolara tokom naredne decenije kako bi zaštitila ljude i imovinu od štetnih i rastućih uticaja poplava, klizišta, suša, toplotnih talasa, šumskih požara i zemljotresa, navodi se u saopštenju za medije Svetske banke. Ova ulaganja, ekvivalentna iznosu od oko 0,5 odsto BDP-a godišnje, mogu pomoći Srbiji da bolje kontroliše uticaje klimatskih promena na bezbednost vode i energije, poljoprivredu, saobraćaj i putnu infrastrukturu.
U izveštaju se ističe da Srbija treba da uloži 9,5 milijardi dolara tokom naredne decenije kako bi zaštitila ljude i imovinu od štetnih i rastućih uticaja poplava, klizišta, suša, toplotnih talasa, šumskih požara i zemljotresa, navodi se u saopštenju za medije Svetske banke. Ova ulaganja, ekvivalentna iznosu od oko 0,5 odsto BDP-a godišnje, mogu pomoći Srbiji da bolje kontroliše uticaje klimatskih promena na bezbednost vode i energije, poljoprivredu, saobraćaj i putnu infrastrukturu.
Bez tih ulaganja, privreda zemlje bi se do 2050. godine mogla smanjiti za najmanje 15 odsto kao posledica klimatskih katastrofa.
„Prednosti koje donose takva ulaganja će daleko nadmašiti troškove. Ulaganja će pomoći u zaštiti ljudi i imovine, ali i utrti put za rast zaposlenosti, dodati nove veštine i stvoriti veće trgovinske mogućnosti, posebno u zelenim sektorima, na primer, u proizvodnji električne opreme za industriju vetra,“ rekao je Nikola Pontara, šef Kancelarije Svetske banke u Srbiji. „A sa dodatnim ulaganjima od 10,4 milijarde dolara u narednih 25 godina, Srbija bi takođe mogla da postigne svoj neto nulti cilj do 2050. godine“.
Postizanje neto nultog cilja zahteva postepeno ukidanje uglja i izgradnju solarnih kapaciteta, kapaciteta vetra, hidro kapaciteta i prirodnog gasa, uz istovremenu elektrifikaciju transporta i poboljšanje energetske efikasnosti u grejanju i industriji. Ulaganje u klimatsko prilagođavanje i dekarbonizovanu privredu biće od ključnog značaja za otporan i čist razvoj srpske privrede. Štaviše, izveštaj navodi da 85 odsto investicija u dekarbonizaciju privrede može doći iz privatnog sektora u adekvatnom regulatornom okruženju.
„Privatni sektor Srbije je pozicioniran tako da može da predvodi tranziciju zemlje ka zelenijoj privredi, podstičući inovacije i ulaganja u obnovljive izvore energije, energetsku efikasnost i održivi razvoj“, rekao je Nikolas Markije, regionalni menadžer IFC za Zapadni Balkan. „Uz adekvatan regulatorni okvir, ovi napori mogu premostiti jaz u finansiranju klimatskih promena i otvoriti mogućnosti za održiviju budućnost“.
Put ka klimatskoj otpornosti i ugljenično neutralnoj ekonomiji zahteva složene transformacije koje kombinuju ulaganja sa daljom reformom finansijskog sektora kako bi bio pristupačniji za mala preduzeća i startap kompanije, razvoj zelenog tržišta duga, poboljšanja u obrazovanju i obuci, kao i pojednostavljene propise, veću transparentnost i manje državne intervencije u različitim industrijama, navodi se u saopštenju za medije Svetske banke, Kancelarije u Beogradu.
„Prednosti koje donose takva ulaganja će daleko nadmašiti troškove. Ulaganja će pomoći u zaštiti ljudi i imovine, ali i utrti put za rast zaposlenosti, dodati nove veštine i stvoriti veće trgovinske mogućnosti, posebno u zelenim sektorima, na primer, u proizvodnji električne opreme za industriju vetra,“ rekao je Nikola Pontara, šef Kancelarije Svetske banke u Srbiji. „A sa dodatnim ulaganjima od 10,4 milijarde dolara u narednih 25 godina, Srbija bi takođe mogla da postigne svoj neto nulti cilj do 2050. godine“.
Postizanje neto nultog cilja zahteva postepeno ukidanje uglja i izgradnju solarnih kapaciteta, kapaciteta vetra, hidro kapaciteta i prirodnog gasa, uz istovremenu elektrifikaciju transporta i poboljšanje energetske efikasnosti u grejanju i industriji. Ulaganje u klimatsko prilagođavanje i dekarbonizovanu privredu biće od ključnog značaja za otporan i čist razvoj srpske privrede. Štaviše, izveštaj navodi da 85 odsto investicija u dekarbonizaciju privrede može doći iz privatnog sektora u adekvatnom regulatornom okruženju.
„Privatni sektor Srbije je pozicioniran tako da može da predvodi tranziciju zemlje ka zelenijoj privredi, podstičući inovacije i ulaganja u obnovljive izvore energije, energetsku efikasnost i održivi razvoj“, rekao je Nikolas Markije, regionalni menadžer IFC za Zapadni Balkan. „Uz adekvatan regulatorni okvir, ovi napori mogu premostiti jaz u finansiranju klimatskih promena i otvoriti mogućnosti za održiviju budućnost“.
Put ka klimatskoj otpornosti i ugljenično neutralnoj ekonomiji zahteva složene transformacije koje kombinuju ulaganja sa daljom reformom finansijskog sektora kako bi bio pristupačniji za mala preduzeća i startap kompanije, razvoj zelenog tržišta duga, poboljšanja u obrazovanju i obuci, kao i pojednostavljene propise, veću transparentnost i manje državne intervencije u različitim industrijama, navodi se u saopštenju za medije Svetske banke, Kancelarije u Beogradu.
