Za prvih sedam meseci ove godine, priliv stranih investicija iznosio je 535 miliona evra. To je za četvrtinu manje nego u istom periodu prošle godine. Prema podacima Ministarstva finansija, Srbija je, zapravo, imala investicioni odliv od 138 miliona evra. Ekonomisti skeptični da će se situacija bitnije popraviti do kraja ove godine

Ko se još seća naslovnih strana dnevnih novina tokom predizborne kampanje? Samo letimičan pogled na arhivu pokazuje da je gotovo svaki zvučni brend želeo da svoje proizvodne pogone, trgovinske mreže i prodajne objekte pozicionira baš u Srbiji. Za Železaru Smederevo nema ko nije pitao i ko nije stao u red da postane strateški partner države Srbije…

Da je sve to iz usta ovdašnjih političara otišlo u „božije uši“, naša zemlja bi mogla da se pohvali da će „Danijeli” najveću čeličanu u ovom delu Evrope izgraditi baš u Šapcu, da je Embasi grupa posle višegodišnjih najava u Inđiji počela izgradnju tehnološkog parka, Dojče banka kupila Komercijalnu, holandska „Kampina” pazarila Imlek i Subotičku mlekaru. Bilo je čak i najava da će se jedan od najvećih solarnih parkova izgraditi baš u našoj zemlji. Sve to dokumentovano je pismima o namerama, koja po pravilu, za investitore nisu obavezujuća.

Ali, već samo nekoliko dana od izbora, sve najave srušile su se kao kula od karata. „Danijeli” je odustao od Šapca; „Kampina“ od Imleka; solarnog parka, iako je bio tako grandiozan, više se niko nije sećao. Nova vladajuća garnitura sa sobom je dovela nove investitore koji, opet, u redu čekaju da prođu našu granicu. Pa se tako najavljuje misteriozni ruski partner koji je zainteresovan za Železaru Smederevo, potpisuju se memorandumi o izgradnji elektrana, najavljuju investicije u oblasti tekstilne industrije na jugu i severu naše zemlje, Kinezi samo što nisu počeli građevinsku operativu da sele sa mosta Zemun – Borča na Koridor 11 za koji su takođe zainteresovani.

Opširnije u štampanom izdanju