Најуспешнији у малом бизнису прошле године били су Бугарска, Естонија, Литванија, Луксембург и Малта, јер је код њих раст додате вредности премашио ниво из 2008. за чак 40 одсто. Успешни су и Немачка, Луксембург и Малта, јер је запосленост у 2017. већа за 20 одсто у односу на 2008. годину, као и Аустрија која је у периоду 2013-2017. бруто додату вредност повећала за 13 процената, а запосленост за пет одсто

„Повежи се. Подели. Иновирај“ – био је мото овогодишње Скупштине предузетништва коју организује Европска комисија, како би подстицала и промовисала предузетништво у државама чланицама ЕУ, али и у онима које користе неке од програма ЕУ. Са истим циљем промоције предузетништва, установљена је и награда ЕЕПА (European Enterprise Promotion Awards) која је ове године додељена 12. пут, на свечаној церемонији Скупштине предузетништва у Грацу, 20. новембра. Скупштина предузетништва се, иначе, увек одржава крајем новембра и то у држави чланици током њеног председавања Унијом, а у другој половини ове године је то Аустрија.

Скупштини је присуствовало око 600 делегата, односно представника различитих нивоа – од државних институција и организација у чијем је фокусу рада предузетништво, па до предузетника, представника асоцијација и медија. Да су институције Европске уније веома заинтересоване за рад ове Скупштине и предузетништво, на свој начин сведочи континуирано и посвећено присуство високих функционера бриселских институција као и земље домаћина. Чињеница је да су Кристина Шрајбер (Kristin Schreiber), директорка за политику малих и средњих предузећа (МСП) у Европској комисији и директорка програма Козма, а уз њу и Ирмфред Швиман (Irmfried Schwimann), заменица генералног директора за унутрашње тржиште, индустрију и мала предузећа у Европској комисији, присуствовале свим планираним догађајима и панелима током два и по дана рада Скупштине (од 19. до 21. новембра у Грацу), као и регионални и републички министри Аустрије за област привреде и предузетништва. Као што је познато, таква пракса не важи у Србији: високи представници државе појаве се на неким значајним догађајима само током отварања, уз обезбеђење и протокол, а потом одмах напуштају скуп. Али, то је нека друга прича…
По традицији, Скупштина предузетништва почиње сусретом са новинарима и представљањем Годишњег извештаја о стању у МСП сектору, што значи у 2017. години. Шта су резултати показали овога пута? Главна вест је да се наставља опоравак у сектору малих и средњих предузећа, после глобалне економске кризе из 2008. године, из које је овај сектор изашао 2016. године. У односу на стање у 2008. години, у МСП сектору, у ЕУ 28 земаља, прошле године је запосленост била већа за 2,5 одсто, а бруто додата вредност је укупно повећана за 14,3 одсто.

Представник Данске прима награду Представник Данске прима награду Главну награду за промоцију предузетништва ЕЕПА добио је ове године пројекат из Данске. Суштина ове иницијативе је интернационално повезивање предузетника преко интернет платформе, која омогућава да се размењују искуства и да се учи на туђим грешкама. Током неколико година примене, повезано је око 190 предузећа од којих већ 80 успешно извози. Тако је овај пројекат спојио све што је потребно: дигитализација, интернационализација, сарадња, размена искустава и извоз за мала и средња предузећа. Поред главне награде, у појединачним категоријама награђене су предузетничке иницијативе из Шпаније, Грчке, Аустрије, Финске, Португала и Немачке. Пројекти се односе на све области – од зелене економије, преко консалтинга који омогућава раст предузећа, до социјалних пројеката којима се превазилази генерацијски јаз.

Међутим, то је просек, али није у свим државама чланицама једнако напредовао мали бизнис. Најуспешнији су били Бугарска, Естонија, Литванија, Луксембург и Малта (пет држава чланица ЕУ) јер је раст додате вредности МСП-а у 2017. години премашио ниво из 2008. за чак 40 одсто. Затим, у три државе чланице – Немачка, Луксембург и Малта – запосленост је у 2017. већа чак за 20 одсто у односу на 2008. годину, а успешна је била и Аустрија, земља домаћин: у периоду 2013-2017. година бруто додата вредност је повећана за више од 13 процената, док је запосленост повећана за готово пет одсто.

За разлику од тих успешних примера, доста је било и неуспеха у сектору МСП у земљама чланицама. Тако је у пет земаља чланица – Хрватска, Грчка, Италија, Португал и Шпанија – ниво додате вредности у прошлој години и даље био испод нивоа из 2008. године. Истовремено, у 15 земаља чланица ниво запослености у МСПу 2017. године није достигао свој ниво из 2008. године – Бугарска, Хрватска, Кипар, Чешка, Данска, Француска, Грчка, Ирска, Италија, Латвија, Литванија, Португал, Румунија, Словенија и Шпанија.

Као веома значајан модел опоравка и раста сектора МСП у државама ЕУ, у извештају се наводи интернационализација, односно излазак малог бизниса на извозна тржишта. Како се наводи, у државама ЕУ-28, извоз робе сектора МСП порастао је за око 20 одсто од 2012. године. Тако је, на пример, у 2016. години чак 36,1 одсто свих извоза робе из свих предузећа ЕУ-28, долазило управо из сектора малих и средњих предузећа, што се може сматрати изузетним успехом.

То је потврђено и у дискусији вођеној током панела „Како охрабрити МСП сектор за извоз“ у којем су учествовали и предузетници из Аустрије, Немачке и Италије, генерални директор царине Финске и представник Европске комисије задужен за спољну трговину. Наиме, предузетници истичу да су од прошле године кренули у већу извозну експанзију и то на тржишта Јужне Кореје, Индије и Кине. Иако на јединственом тржишту Европске уније имају добре услове и компатибилно законодавство, профит и погодности су пронашли у удаљеним државама и континентима. Сарадња на ЕУ тржишту би била боља када би се смањиле бирократске препреке, када би се у потпуности хармонизовали стандарди свих земаља, када не би било протекционизма од стране појединих држава и када би комплетна база података за извознике била свима доступна, а не само великим компанијама – оценили су у свом закључку предузетници који су учествовали у панел дискусији. Предузетник из Италије, Диего Мингарели, чија фирма постоји две деценије и производи грађевински изолациони материјал од еко материјала, навео је да их је криза од 2008. године приморала да потраже извоз на другим тржиштима, те да је једно од нових тржишта и Србија, где имају веома добра искуства у сарадњи са нашим предузећима. Али, једнако са тржиштима у окружењу, као што је српско, они су почели да извозе и у Јужну Кореју, Азију и Канаду.

Душан Јанковић са специјалним признањем Специјално признање за Душана Јанковића За 2018. годину, за ЕЕПА награду стигло је 56 пријава, које је оцењивао жири: Александар Манолев, заменик министра економије Бугарске, Матиас Ширф, представник аустријске асоцијације МСП, Кристина Шрајбер, директорка Козма програма и директорка за политику МСП у ЕК, као и више представника различитих институција ЕУ, академске заједнице и личности са европске предузетничке сцене. Српски представници нису добили неку од главних награда, али је специјално признање припало Душану Јанковићу, једном од оснивача Удружења „Разливалиште“ (основано 2014. године). Реч је о пројекту којим се друштвено предузетништво приближава младим људима кроз радионице које се одржавају широм Србије. Тиме се даје прилика младима да своје идеје претворе у праве бизнисе који ће решити неки друштвени проблем. Како објашњава Јанковић, циљ „Разливалишта“ је да младим људима понуди платформе где ће моћи да усавршавају себе и своје идеје, а касније те идеје да претварају у предузетничке подухвате.

Будући да су и остали учесници ове дискусије поменули азијска тржишта као своје извозне дестинације, питали смо панелисте – шта су предности тако далеких тржишта, у поређењу са европским регионом и са јединственим ЕУ тржиштем и зашто се мале фирме одлучују за те извозне дестинације? Одговор је био јединствен: савремена трговина више не познаје појам ближег и даљег извозног тржишта. Азијско тржиште расте веома брзо и на њему има места готово за свакога, а траже се све веће количине. Иако су другачији и култура и прописи, европски произвођачи могу да нађу своје место и да постигну добру цену.

И ова Скупштина предузетништва Европске комисије завршена је препорукама које ће бити достављене влади ЕК у Бриселу, а које се заснивају на потреби за бржи развој иновативног предузетништва.

Радојка Николић

---

У овом броју још и …

• СТО MИЛИOНA ДИНАРА ЗA ЖEНСКE ИНOВAЦИOНE ИДEJE: Нeмojтe чeкaти дa други дoнeсу oдлуку умeстo вaс
• ПРВА НАЦИОНАЛНА КОНФЕРЕНЦИЈА О ФИЛАНТРОПИЈИ: Донације се убудуће очекују од грађана и фондација
• ОДРЖАНИ ДРУГИ СРПСКИ ДАНИ ОСИГУРАЊА У АРАНЂЕЛОВЦУ: И даље неискоришћен потенцијал за раст
• О ТАЈНАМА УСПEХА СВEТСКИХ МИЛИOНEРА И БИЗНИСМEНА: Три кључне ствари за успех
• Следећи број Економетра излази 5. фебруара 2019.