Инспирисана текстовима објављеним у последње време о дигиталним номадима, посебно ми је привукла пажњу чињеница да често као место боравка, где се дуже задржавају, у последње две године бирају баш балканске земље. Поред наших земаља, ту су Португал и Шпанија као чест избор.
Пише: Марина Лазаревић
О Италији се не говори, верујем из два разлога – италијански порески систем је неповољан, а и сценарио из Бергама је на неко време одложио жеље светских путника за одласком на ту дестинацију. Иако морам изнети и дигресију да је баш у зони “одакле се сматра да је све са корона вирусом кренуло тог кобног фебруара 2020.” народ протестовао – са жељом да се укину сва ограничења и да се дозволи туризму и привреди да се покрену, јер кажу умреће их више од финансијских, економских и психичких последица, него у марту 2020.
Но, да се вратимо дигиталним номадима. Вести на ту тему су у Србији већ познате и јако ме радује чињеница да свет коначно упознаје питому страну српског народа “из прве руке”. Мислим да је та непосредност реалних животних чињеница, колатерална штета пандемије овога пута – сјајан адут за Србију. Наравно, приметила сам и коментаре да о Србији говоре из аспекта – јефтина & квалитетна храна & “радна снага” и веома гостољубив народ, али за трошак некретнина и пореских трошкова немају пуно речи хвале. Посебно не за бирократију – осим за читаву процедуру вакцинације.
Али, да се не бавим вестима са домаћег подручја, мало сам се посветила хрватској верзији дигитално-номадског туризма и редовној туристичкој сезони.
Како је све почело и како је реаговала хрватска држава на околности које су је затекле?
Читав систем рестрикција, у Хрватској је од почетка пандемије био умеренији у односу на земље у региону – Словенију и Србију. Прошлогодишња туристичка сезона је протекла одлично – колико је трајала. Али је била прекратка.
Туризам чини петину привреде. Број посетилаца-туриста пао је са 21 милион у 2019. на седам милиона у 2020. Приход се преполовио.
Међутим, у том кратком периоду од два месеца слободе, дошао је велики број freelancerа и home based радника, који се нису вратили кући у септембру, већ су продужавали свој останак докле год им се чинило да је у Хрватској боље него тамо одакле долазе. У том вансезонском јесењем периоду, успели су да спознају храну, природу и смештај по повољним условима. Како је боравишни систем строго контролисан због ЕУ чланства, нису могли да се задржавају дуже без да траже дозволе за боравак и рад. А тај процес је специфичан и није био довољно јасно решен у њиховом случају. Оно што се приметило јесте да су хрватске власти врло брзо препознале потенцијал и реаговале уводећи посебно решење.
Хрватска је увела посебне визе дигиталним радницима који нису из ЕУ, дозвољавајући боравак до годину дана и ослобађајући их пореза на доходак. То је довело до тога да је Хрватска на овај начин допринела својој националној економији тиме што је продужила трајање туристичке сезоне, у дозвољеним оквирима, поштујући све здравствене протоколе.
Они који прате земље и услове који се пружају дигиталним номадима, кажу да је Хрватска земља која има велики потенцијал, посебно због климе, структуре смештаја као и хране, али да свакако мора и даље брзо напредовати у флексибилности закона као што су то учиниле Естонија, Чешка и Исланд. Видећемо како ће се адаптирати након ове туристичке сезоне.
Опширније у штампаном издању
У овом броју још и …
- ЗАШТО ЈЕ НЕОПХОДНО УВОЂЕЊЕ БЕЗБЕДНОСНИХ ПРОЦЕДУРА: Да ли је ваш пословни сајт гранитна тврђава или кула од песка
- JEДИНСТВEНИ ПРИСТУП У OДOБРAВAЊУ СТAМБEНOГ КРEДИТA ЗA ПРEДУЗEТНИКE: До стана брзо и повољно
- ПРИПРЕМА СЕ ЈУБИЛАРНА 10. ГЕНЕРАЦИЈА МЛАДИХ ЛИДЕРА: Како Делта ствара лидере
- МАПА РегМПРР О ПОДСТИЦАЈИМА РЕГИОНАЛНОГ РАЗВОЈА У ПРВОЈ ПОЛОВИНИ 2021. ГОДИНЕ: Помоћ државе привреди, аграру и институцијама
- ДРУГИ ЦИКЛУС ПРОГРАМА ПОДСТИЦАЊА ЗАПОШЉАВАЊА МЛАДИХ: Позив компанијaма да се укључе у програм „Моја прва плата“
- Следећи број Економетра излази 5. октобра 2021.
