Централна банка би могла да буде флексибилнија у захтевима код класификације потраживања и резервисања пласмана у аграр, поготову ако се ради о роби која ће се сигурно продати

Није довољно говорити да је аграр наша шанса ако нема довољно јасне стратегија његовог развоја и ако су и економска и, уопште, политика коју држава води у овој области, још далеко од пожељне. Ту мислим, пре свега, на то да се морају више уважавати специфичности ове гране, и када је реч о њеном третману и финансирању. И у Србији би требало озбиљно да се схвати упозорење, са недавног годишњег скупа Централног комитета међународне конфедерације аграрних банака света (ЦИЦА), да у будућности пољопривреди прети криза као рефлексија садашње опште светске кризе. Уколико се ништа не учини, аграр неће моћи да задовољи потребе за храном. Пошто се и у земљама које много, много више воде рачуна о пољопривреди него што се то чини код нас, ово уочава као проблем и потенцијална опасност, ни надлежни у Србији не би смели да остану глуви на то. За почетак, централна банка би могла да буде флексибилнија у захтевима код класификације потраживања и резервисања код пласмана у аграр, поготову ако се ради о роби која ће се сигурно продати – каже Никола Аранђеловић, члан Извршног одбора Агробанке, у разговору за Економетар.

• Где Ви, као банкар, препознајете потенцијале аграра?

– То су они добро знани повољни климатски услови и велике површине обрадивог земљишта, пре свега у Војводини, али и у централној Србији и долинама река. Отуд опоро звучи податак да у Србији није довољно искоришћено 4,2 милиона хектара ораница. С друге стране, имамо обилато речно богатство, односно изворе питке воде. То је данас у свету реткост а научници упозоравају да ће се у блиској будућности свет суочити са проблемом воде за пиће. По овим природним условима Србија заиста има конкурентску предност у односу на земље у окружењу и многе у Европи.

Опширније у штампаном издању