Postoje svi uslovi da se u narednim godinama povećaju investicije u oblasti informacionih tehnologija u Srbiji, i da budu iznad proseka u regionu, tvrdi Predrag Vraneš, direktor S&T Yugoslavia

Britanski časopis “The Economist” je krajem prošle godine objavio rezultate istraživanja, na osnovu ankete u kojoj je učestvovalo 1.600 svetskih top-menadžera, procene o tome gde će se 2020. godine nalaziti ekonomski centri moći i kakvi su očekivani trendovi razvoja preduzeća. Među ekspertima čije su procene uvažene bio je i mr Predrag Vraneš, direktor S&T Yugoslavia. U intervjuu za Magazin Biznis, mr Vraneš govori o sadašnjim privrednim kretanjima u Srbiji i o mogućim razvojnim šansama.

Nema sumnje da je Srbija danas tehnološki zaostala zemlja. Po opštoj spremnosti da se prihvate nove tehnologije, prema časopisu “Finansije”, koji izdaje Vlada Republike Srbije, sa indeksom 3,01 i sa zaostajanjem od 96 odsto u odnosu na svet, Srbija se nalazi na 113. mestu. Po neposrednoj apsorpcionoj moći da prihvati nove tehnologije domaća privreda ima indeks 3,02 i zaostaje za 77 odsto.

Kakve su šanse za tehnološki oporavak Srbije?

– Nesporno je da Srbija danas, u poređenju sa drugima, ne zauzima zavidno mesto kada je u pitanju nivo tehnološkog razvoja. Ako bismo to želeli da promenimo, mislim da bi se, pre svega, trebalo usredsrediti na ono što je u savremenoj digitalnoj ekonomiji pokretač i osnov za tehnološki razvoj u bilo kojoj oblasti, a to je obezbeđivanje uslova za formiranje takozvanog informacionog društva. S obzirom na to da se objektivno nalazimo na samom početku formiranja takvog društva, da su ekonomske mogućnosti ograničene, da je stanje sa infrastrukturom na nezavidnom nivou i da postoje drugi socijalni i politički prioriteti, realizacija ovog cilja ne samo da je složena i izazovna, već on na neki način predstavlja pravu „pokretnu metu”.

Pre svega, neophodno je na nivou države podići svest o neophodnosti ove strateške inicijative stvaranjem snažnog, dobro koordiniranog, kompetentnog i sa najvišeg nivoa podržanog tima za njenu realizaciju sa jasnim mandatom na bazi prethodno usvojene, racionalne i izvodljive strategije. Koliko mi je poznato, trenutno se ovom problematikom, sa neubedljivim rezultatima, bavi nekoliko ministarstava i Agencija za internet, a istovremeno je više donatora iz inostranstva zainteresovano za realizaciju konkretnih projekata.

Sa stranim investicijama u privredi, koje su već pristigle i koje se još očekuju trebalo bi da dođe i do investicija u oblastima istraživanja i razvoja. Hteli mi to ili ne, ali isto kao i u oblasti IT, tako i u istraživanju proces globalizacije je neminovnost. Sve zemlje u razvoju, pa i Srbija, imaju šansu da u toj preraspodeli, koja i te kako zabrinjava i razvijeni svet, dobiju i svoj deo kolača. Trendovi da velike multinacionalne kompanije izmeštaju svoje istraživačke centre ili otvaraju nove u raznim oblastima pa i u oblastima IT-a prisutne su u zemljama u razvoju, posebno na velikim teritorijama kao što su Kina, Indija ili Brazil, gde je pristup talentovanim istraživačima verovatniji, ali i u zemljama oko nas, kao što su Mađarska, Rumunija ili Bugarska. Za tu utakmicu su, pored talentovanih ljudi, neophodni i neki drugi preduslovi, kao što su cena radne snage, kvalitet lokalne infrastrukture, makroekonomska stabilnost, visok stepen ekonomskih sloboda, zaštita intelektualnih prava, eventualne poreske olakšice i, možda ponajviše, kvalitetan obrazovni sistem. Ipak, talentovani, obrazovani i dobro pripremljeni ljudi su izrazito najznačajniji i najkritičniji faktor prilikom procene i razmatranja odluke o tome gde će kompanije investirati.

S&T Yugoslavia

Kompanija S&T Yugoslavia osnovana je 1996. godine stopostotnim stranim kapitalom kao deo S&T AG, vodeće IT kompanije u centralnoj i istočnoj Evropi. Kompanija S&T bavi se pružanjem usluga informatičkog konsaltinga, integracije sistema i implementacije kompletnih IT rešenja, zasnivajući svoja rešenja na proizvodima i uslugama najvećih svetskih proizvođača – SAP, HP, IBM, RMC, CISCO, Cognos.

Grupacija S&T trenutno ima 2.000 zaposlenih koji rade u 19 zemalja. Prisustvo S&T na tržištu Srbije i Crne Gore u proteklih deset godina karakteriše stabilan rast i razvoj, kako organski tako i kroz strateške akvizicije. U 2002. godini preuzet je informatički deo firme EKI Soft i otvorena je kancelarija u Podgorici. Zatim je 2004. godine usledila akvizicija firme ITS i otvorena je kancelarija u Novom Sadu. U 2005. potpisan je ugovor o preuzimanju firme SITO Inc. što je kompaniji S&T Yugoslavia omogućilo da proširi svoje poslovne aktivnosti sa postojećim i novim klijentima iz oblasti bankarstva i finansijskih usluga.

Da bismo se uključili i održali na nivou koji priželjkujemo u svetskim tehnološkim trendovima, neophodno je stvoriti obrazovane, vredne, kreativne i ambiciozne ljude. Kako to postići?

– Za to nam je potrebna efikasna, kvalitetna i ekonomski izvodljiva reforma obrazovanja, ali ne takva u kojoj će se smanjivati programi u fundamentalnim naukama, kao što su matematika, gde se deca uče logičnom razmišljanju i fundamentalnim principima neophodnim u svim delatnostima i danas, a posebno u budućoj ekonomiji znanja.

Činjenica je da nam je kvalitet nastave i predavača u osnovnim i srednjim školama, pa i na univerzitetima, opao u odnosu na kvalitet pre deset i više godina. Moj dodatni utisak je da se radi o apsolutnom padu, što nas dovodi u još nepovoljniji relativni položaj u odnosu na druge zemlje u razvoju. S druge strane, još uvek raspolažemo visokokvalitetnim potencijalom u toj oblasti. Od visokoobrazovanih stručnjaka koji rade u razvijenim zemljama sveta, preko profesora i eksperata koji nisu više u radnom odnosu, ili su angažovani u nekim drugim delatnostima, do neiskorišćenog potencijala na institutima i fakultetima. Brz izlaz iz ove situacije može da bude šira društvena i državna kampanja da se ovi potencijali na dobrovoljnoj osnovi uključe u procese nastave na svim nivoima, posebno u proces dodatnog i permanentnog obrazovanja.

Ovakav pristup reorganizaciji obrazovne mreže bi u relativno kratkom roku doveo do formiranja kritične mase, gde bi se prednost dala znanju i veštinama koje će se tek tražiti na svetskom i domaćem tržištu. Jedina očigledna i za nas ipak dostižna prednost u svetskoj utakmici 21. veka biće znanje, koliko god ostale vrednosti bile poželjne, isticane i hvaljene.

Koje će oblasti biti u žiži informatičkih investicija u narednim godinama?

– Sadašnja privredna slika, posebno u odnosu prema primeni informacionih tehnologija u cilju efikasnijeg, organizovanijeg i profitabilnijeg poslovanja, vidno će se promeniti u narednim godinama. Dosadašnja dominantna ulaganja u infrastrukturu, finansijski menadžment i izveštavanje smanjivaće se, a više pažnje će se posvećivati primeni informacionih tehnologija u upravljanju i efikasnom korišćenju internog kompanijskog znanja, efikasnijoj organizacionoj strukturi, kvalitetnijoj komunikaciji, boljoj integraciji podataka, većoj automatizaciji veština i znanja zaposlenih.

Upravljanje znanjem biće u fokusu IT investicija. U godinama koje slede nastaviće se još intenzivniji razvoj usluga i pružanja podrške korisnicima. Sadašnja strategija poslovanja mora se bitno promeniti kako bi kompanije bile još efikasnije. Posebna pažnja biće posvećena upravljanju ključnim pokazateljima poslovanja.

Konkurentska prednost kompanija zasnivaće se na rutinskim i automatizovanim procesima, ali još više na nepredvidivim i nepogodnim za automatizaciju i upravljanje visokoobrazovanim, veštim i obučenim radnicima, radnicima znanja. Zbog toga će aktivnosti kompanija biti veoma izražene kako u optimizaciji i automatizaciji poslovnih procesa, tako i u stalnim inovacijama, poboljšanjima organizacione strukture i strategije upravljanja ljudskim resursima, uz neizbežnu primenu informacionih tehnologija, kako bi i procese, i posebno te radnike učinili produktivnim i profitabilnim.

Skica za profesionalni portret

Predrag Vraneš, direktor S&T Yugoslavia, rođen je 1952. godine. Završio je Elektrotehnički fakultet u Beogradu, a svoje informatičko obrazovanje usavršio je na Univerzitetu Kalifornija u Los Anđelesu u SAD, gde je magistrirao. Na čelu S&T Yugoslavia je od osnivanja kompanije 1996. godine. Pre toga bio je direktor preduzeća Računarstvo, u okviru Instituta „Mihajlo Pupin”. Bio je igrač vaterpolo kluba „Partizan” i državne reprezentacije Jugoslavije.

Nalazite se na čelu kompanije koja je od osnivanja do danas u stalnom usponu. Šta će u narednom periodu biti vaše prednosti?

– Predviđanja upućuju na to da će Srbija imati visok rast investicija u oblasti informacionih tehnologija, da budem precizniji, rast iznad proseka u okruženju, koji se po nekim predviđanjima kreće i do 20 odsto godišnje. Kako su informacione tehnologije nezaobilazan element, ako ne i suštinski, u ekonomskom razvoju svakog društva i zemlje, jasno je da smo na dobrom mestu i da se bavimo dobrim poslom. Da li ćemo uspeti da ostvarimo ono što želimo i planiramo, zavisiće i od ukupnog potencijala i tehnološko-ekonomskog razvoja Srbije, ali će znatno više zavisiti od nas samih i od našeg odnosa prema tržištu, korisnicima, partnerima i akcionarima. Kad kažem našeg, mislim zaista na sve zaposlene u S&T, od koleginice na prijemu, preko kolega u servisu i podršci korisnicima, do lokalnog, regionalnog i korporacijskog rukovodećeg tima.

Uloga menadžmenta biće i u budućnosti od velikog uticaja na stabilnost i rast. Pored toga, neprestane inovacije, unapređenje postojećih i razvoj novih rešenja, bolja saradnja i komunikacija, na svim nivoima, unutar organizacije i sa okruženjem, takođe su od izuzetne važnosti za napredak svake, pa i naše kompanije.

Kakvi su dalji planovi S&T?

– S&T će i u narednom periodu nastaviti da primenjuje strategiju rasta, kako organskog, tako i kroz pažljivo birane i planirane akvizicije. U poslednjih nekoliko godina, na nivou korporacije, a i u našoj zemlji, beležili smo godišnji rast od preko 50 odsto, kako u prihodima, tako i u profitu. Prema prognozama kompanija koje se bave istraživanjem rasta, kao što su IDC ili Gartner, očekivani godišnji prosečni rast u tržišnom segmentu u kome smo mi prisutni jeste između 20 i 25 odsto. Naši ciljevi i ambicije su da kao kompanija rastemo dvostruko brže u odnosu na okruženje. Prošle godine zabeležili smo prihod od osam miliona evra na teritoriji naše zemlje, od čega je 60 odsto realizovano u sektoru informatičkih usluga. To nam je omogućilo visoku profitabilnost, o čemu govori i činjenica da smo jedna od retkih IT kompanija koja se našla na godišnjoj listi najuspešnijih kompanija u zemlji koju objavljuje magazin Ekonomist. U 2006. očekujemo ostvarenje prihoda od oko 12 miliona evra i profitnu stopu od devet odsto. Od 39 zaposlenih 2004. taj broj u 2005. godini porastao je na 85, a do kraja ove godine trebalo bi da imamo više od 100 zaposlenih, od kojih je većina sa visokom stručnom spremom. Cilj nam je da zaposleni u našoj kompaniji, radeći i živeći u svojoj zemlji, ostvare primanja koja im već sada omogućavaju životni standard na nivou ili iznad proseka građana Evropske unije.

Jovan Popović