Izlazak Velike Britanije upozorava na ozbiljne i duboke promene u društvenom tkivu država članica. Naime, političke elite su prethodnih godina suviše lako svaljivale odgovornost za sve loše performanse sopstvenih ekonomija na administraciju u Briselu koju su označavali kao neodgovornu, udaljenu i demokratski nedovoljno legitimisanu

Likovati nad navodnim raspadom EU nije naročito korisno kada Srbija u velikoj meri ekonomski, sledstveno i politički, zavisi od spoljnotrgovinske razmene sa državama članicama EU, prevashodno sa Nemačkom, Italijom i Austrijom. Drugim rečima, promocija u javnosti ideje da je “odzvonilo Evropskoj uniji” je kontraproduktivna jer se odražava u daljem smanjenju podrške javnog mnjenja ideji da Srbiji tamo nije mesto i da treba da odustanemo od daljih napora, pri čemu oni koji promovišu ovaj politički zaokret ne nude nikakvu kredibilnu alternativu.

Ovako je mr Danijel Pantić, predsednik Saveta za evropske integracije Zelene stranke i bivši generalni sekretar Evropskog pokreta u Srbiji (takođe i jedan od osnivača Srpske asocijacije menadžera), odgovorio na pitanje Magazina Biznis o tome da li smo u Srbiji dobro protumačili izlazak Velike Britanije iz EU. Mr Pantić ističe da energičan i uverljiv stav premijera o istrajavanju na evropskom putu Srbije, predstavlja odgovoran potez:

– To je bio neophodan potez u ovom smutnom trenutku, kada prvi put u poslednjih 16 godina izostaje natpolovična podrška javnog mnjenja ideji učlanjenja Srbije u EU – kaže mr Pantić.

• Šta je bio okidač da se građani Velike Britanije na referendumu ipak odluče za odlazak iz EU? Da li je problem u EU ili u želji Britanaca da budu “ostrvljani”, odnosno speci čni po mnogo čemu?

– Ishod referenduma u Velikoj Britaniji je rezultanta nekoliko političkih vektora koji su svojstveni političkom sistemu Ujedinjenog Kraljevstva, ali i univerzalnom fenomenu koji se ogleda u pritisku putem koga ekonomska globalizacija briše pred sobom tradicionalno uspostavljene društvene sisteme i svojstva nacionalnih jurisdikcija, migrirajući investicioni kapital na dnevnoj osnovi ka onim lokacijama koje su “konkurentnije”, što se ogleda u nižim porezima, jevtinijem radu i drugim proizvodnim faktorima, odnosno uslovima postojane i visokoproduktivne oplodnje kapitala. Posrtanje pod pritiskom globalizacije, raslojavanje između krezovski bogatog Londona koji predstavlja jednu od vodećih svetskih metropola u poređenju sa manjim gradovima u srednjoj Engleskoj (Midlands) iz koje nestaju poslovi, radna mesta u proizvodnom sektoru… Potom, neaktivnost lidera Laburističke stranke čija “vlada u senci” je trenutno u fazi raspada, uz pozive za zamenu predsednika stranke, uz nebulozne populističke izjave predstavnika UKIP-a o tome da će da se uštede novci, pri čemu je Velika Britanija uvek imala privilegovan položaj unutar budžetskog sistema EU, jer joj je bio zagarantovan sistem povraćaja njihove nacionalne kontribucije u zajednički budžet Unije.

Opširnije u štampanom izdanju

---

U ovom broju još i …

• Donacija Šnajder elektrika Teslinom muzeju
• Počela letnja sezona na Kopaoniku
• Letnja škola preduzetništva
• NIS uspešno započeo upotrebu mašine za podbušivanje
• REZULTATI ISTRAŽIVANJA „BANKARSKI RADAR“ KOMPANIJE A.T. KEARNEY: Evropsko bankarstvo na kritičnoj tački
• PREMA FINANSIJSKIM IZVEŠTAJIMA AGENCIJE ZA PRIVREDNE REGISTRE: Dobit u privredi 144 milijarde dinara
• MENADŽERSKI VODIČ: Ego je neprijatelj
• VEŠTINA KOMUNIKACIJE (II DEO): Sedam stvari koje klijenti očekuju
• PITER DRAKER: MOJ POGLED NA MENADŽMENT (1): Delotvornost mora da se uči
• Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. septembra 2016.