МК комерц највећи извозник

За седам месеци ове године пољопривредно-прехрамбена индустрија Србије остварила је суфицит у спољнотрговинској размени од 42,2 милиона долара, саопштио је Центар за научноистраживачки рад Привредне коморе Србије (ПКС).
Укупан извоз у том периоду био је 524,2 милиона долара, што је за 0,3 одсто више у поређењу са истим периодом прошле године, док је увоз био 482 милиона долара, односно 13,5 одсто више него у истом периоду претходне године.
Најважнији пољопривредно-прехрамбени производ Србије у извозу у седмомесечном периоду био је шећер. Укупна вредност извоза је 86,8 милиона долара и међу 100 производа у укупном робном извозу земље шећер је рангиран на првом месту (МК комерц највећи извозник). На другом месту је меркантилни кукуруз чији је укупни извоз у том периоду био 76,2 милиона долара.

Бизнис у служби уметности

Горан Диме, наш познати тенор, постигао је у Торонту велики успех концертом наполитанских песама. Уз сјајног Ивана Јовановића, за клавиром, Диме је у сали која носи име чувеног канадског пијанисте Глена Гулда одушевио публику која га је чак три пута звала на бис.
– Ово је мој највећи професионални успех до сада – каже Горан Диме.
Сала у којој је наступио припада CBC-у, једној од највећих телевизијских мрежа у Канади и читав концерт је снимљен.
– Зато је моје задовољство овим успехом тако велико и зато публика у Торонту неће дуго чекати мој следећи наступ. Сем хвале мом пијанисти, дугујем и велику захвалност целом тиму који је помогао да се овај концерт одржи. Мира Стефановић, која у Канади тргује некретнинама, и компанија НАФТА, која производи џинџербред кекс, много су учинили да се представимо на прави начин у Торонту.
Свако је свој део посла урадио максимално и зато је успех био загарантован – каже Диме.
Куриозитет овог концерта јесте и то да је у питању прво гостовање неког уметника из Србије у Канади од када се наша земља зове Република Србија.
Конзул Зоран Павловић, уприличио је пријем коме су присуствовале бројне званице, међу којима и госпођа Ребека Мекдоналд, која је 1974. године из Београда дошла у Канаду, а данас је у врху канадског бизниса.

 

УНИКАтно из Аустрије

У шарму и духу Беча могли су да уживају, макар накратко, и Београђани, у оквиру манифестације “УНИКАтно из Аустрије” коју је средином септембра организовала компанија УНИКА, нови власник Цептер осигурања. У централној београдској улици, Кнез Михајловој, нашли су се плесачи, певачи и извођачи класичне музике који су, уз звуке познатог Штраусовог валцера “На лепом, плавом Дунаву” поздравили Београђане. Гости из Унике, представници амбасаде Аустрије у Београду и наш амбасадор у Бечу Драган Великић (на слици), подсетили су Београђане на године пријатељства и историје које спајају Аустрију и Србију.

Полт: Успешна заштита

Србија се не налази на негативној листи заштите интелектуалне својине коју је сачинила влада Сједињених Америчких Држава, изјавио је амерички амбасадор у Београду Мајкл Полт, на скупу који је организовала Америчка привредна комора у Србији 18. септембра. Полт је истакао да Србија, у поређењу са другим државама на Балкану, успешно штити права интелектуалне својине и навео да влада Србије успешно спроводи законе и прописе за унапређење заштите интелектуалне својине. Без заштите интелектуалне својине на међународном и националном нивоу нема снажног раста српске нити било које друге привреде.

„Када неко на улицама Београда купи пиратски филм, музику или софтвер, то се може разумети, јер је земља у развоју, али истовремено то смањује могућност личног просперитета“, рекао је Полт.

Министар за економске односе Србије са иностранством Милан Париводић рекао је да ће новим законом из области заштите интелектуалне својине инспектори на терену бити обавезни да реагују на лицу места и одузму пиратске производе, а њихова продаја ће се санкционисати као кривично дело. Он је нагласио да поједине српске брендове који су већ међународно познати треба подржати правима интелектуалне својине.

Тендер за трећег

Републичка агенција за телекомуникације објавила је 19. септембра тендер за издавање лиценце за трећег мобилног оператера у Србији, по почетној цени од 320 милиона евра. На тендеру могу да учествују оператери који имају више од три милиона мобилних телефонских претплатника и чији је приход на крају прошле године био већи од 500 милиона евра. За лиценцу за мобилног оператера не могу да конкуришу они који су већ власници једне лиценце у Србији. Захтев за откуп тендерске документације подноси се од 25. до 27. септембра, а за учешће на тендеру потребан је депозит од четири милиона евра. Понуде се подносе 3. новембра до 15 часова, а јавно отварање је истог дана у 15.30 у просторијама Агенције за телекомуникације. Агенција ће до 6. новембра објавити имена понуђача и даљи ток поступка избора најбољег, а коначна одлука биће донета до 15. новембра. Лиценца за трећег мобилног оператера у Србији издаје се на период од 10 година, а по истеку тог рока њена важност се продужава још 10 година, без подношења захтева власника.

Лидерство Ериксона

Компанија Ериксон (Ericsson) додатно ојачава своју позицију на тржишту и лидерство у технолошким иновацијама. Развој мобилних и фиксних широкопојасних мрежа и кретање ка најновијим генерацијама мрежа отвара пут ка богатијим сервисима мултимедија и убрзава могућности за додатно ширење. Стога Ериксон уводи нову организацију која је више окренута потребама клијената и формира три пословне јединице од којих је свака посвећена специфичном сегменту тржишта.

Нова организација омогућава још већу усредсређеност на клијента и константно увећавање ефикасности у свим областима. У циљу даљег ојачавања водеће позиције у технолошким иновацијама, Ериксон ће додатно запослити 500 инжењера да би се убрзало истраживање, нарочито у области технологије нових генерација ИП мрежа и мултимедија. Нова организација ће утицати на тренутне пословне јединице и на централу у Шведској. Компанија ће имати три пословне јединице: Мреже, Глобални сервиси и Мултимедија.

Кредити до 12.000 евра

Клијентима који имају текуће рачуне у Сосијете женерал банци на располагању су готовински кредити од 500 до 12.000 евра, са роком отплате од 12 до 96 месеци. Позајмице се одобравају без жираната и уз ефективну каматну стопу од 11,27 одсто. То су, по речима Мирослава Ребића, извршног директора за рад са становништвом, најповољнији услови на тржишту за ову врсту кредита.

– Уколико се клијенти определе да рефинансирају готовинске кредите узете у нашој или некој другој банци, каматна стопа је још повољнија и износи 9,6 одсто, с обзиром на то да не зарачунавамо никакве административне трошкове. Постоји могућност да се рок отплате продужи и на 120 месеци, али тада су услови нешто другачији, односно висина кредита мора да буде најмање 25.000 евра – објаснио је Ребић представљајући нову понуду Сосијете женерал банке.

Ова банка је понудила и кредите за реновирање стамбеног простора. Износ кредита је од пет хиљада до 50.000 евра, рок отплате од 60 до 180 месеци а стартна каматна стопа 6,79 одсто. Половина одобреног кредита се исплаћује у готовом, а друга половина преко профактура за извршене услуге.

Жиг „Здрава храна”

“Јувитана” кекс, “jувитана” кекс са бананом, али и кекс са јабуком концерна Свислајон Таково, као и природно-негазирана слабоминерална вода „моја вода” из Вршца понели су недавно жиг „Здрава храна-Зелена јабука”. Овај знак квалитета обавезује произвођача да у току једне године одржи висок ниво производа. Испитивање санитарно-техничких, хијенских услова производње и квалитета “јувитана” кекса и минералне воде вршиле су стручне комисије програма „Здрава храна” и Привредне коморе Србије у овлашћеним лабораторијама за контролу животних намирница.

Снежана Лауш, председник Управног одбра Свислајон Таково, каже да овај концерн примењује врхунске технологије у производњи хране и да су “јувитана” производи добро прихваћени на свим тржиштима у земљама региона, западне Европе и Русије. Свислајон Таково дневно произведе 50 тона “јувитана” производа, а ускоро ће правити и дечју храну на бази житарица, воћа и пиринча.

Уређен Дунђерски

Компанија Carlsberg Србија д.о.о. организовала је, у петак 15. септембра, уређење парка око дворца Дунђерски, који се налази у непосредној близини пиваре у Челареву. Учесници ове акције, чији је циљ очување локалног наслеђа, били су запослени компаније, као и представници медија који су желели да дају свој допринос оплемењивању окружења дворца.

Велики историјски значај дворца, који је саграђен у првој половини XIX века, представљао је основни мотив запосленима компаније Carlsberg Србија да, уз подршку свих који желе да допринесу очувању традиције, покрену ову акцију којом је, бар на тренутак, враћен стари сјај парка. Несебичним залагањем свих запослених, очишћен је парк који окружује велелепно здање које је било власништво породице Дунђерски, првих власника пиваре у Челареву. Уређене су стазе, покошена трава, почупан коров, а све то уз надзор Завода за заштиту природе, уз чију ће стручну помоћ многе заштићене биљне врсте остати нетакнуте.

За само три године од куповине пиваре Челарево, Carlsberg Србија је уложио око 100 милиона евра, заузео чврсто друго место на тржишту пива и важи за једног од најбољих послодаваца у региону који константно отвара нова радна места широм земље.

За лакши бизнис у НБГ

Национална банка Грчке (НБГ) почела је да одобрава нове пословне кредите за предузетнике, занатске радње и мала предузећа, у вредности до 10.000 евра, без жираната, док је уз заложну изјаву могуће добити кредит до 50.000 евра. Пословни кредити у тој банци могу се добити за финансирање обртних средстава, са роком отплате до 24 месеца, инвестиције намењене за куповину некретнина и опреме, са роком отплате до 48 месеци, као и кредити за рефинансирање кредита, са истим роком отплате. У овој банци могу се добити и кредити за све врсте гаранција како би корисници могли да уплате царинске и тендерске гаранције и гаранције за авансно плаћање.

Србија и Израел

Крајем септембра Србија и Израел потписали су Споразум о економској сарадњи, којим те две економије међусобно добијају статус најповлашћенијих нација. Министар за економске односе Србије са иностранством Милан Париводић тим поводом је истакао да су “израелски инвеститори до сада показали да су велики ентузијасти” и навео да су до сада у Србију уложили око 500 милиона долара.
Он је навео да су највећа улагања израелских инвеститора у Србији до сада градња пословног центра Ушће и пословног комплекса Ерпорт сити (Airport City) на Новом Београду.
Амбасадор Израела у Београду Јафа Бен Ари истакла је да је “потенцијал за проширење сарадње српских и израелских фирми огроман”, наводећи да се са Србијом у робној размени остварује далеко мањи приход од просека са регионалним земљама.
Иако је, према њеним речима, у последње три године од када се примењује Споразум о заштити израелских инвестиција у Србији, удесетостручен ниво инвестиција израелских фирми у Србији на око пола милијарде долара, просек робне размене далеко заостаје за обимом који Израел остварује са осталим централноисточним европским земљама. Потписници овог споразума су најавили да ће ускоро бити потписан међудржавни споразум о избегавању двоструког опорезивања израелских и српских компанија.

Прогнозе ММФ о светској економији

Међународни монетарни фонд (ММФ) повећао је процену раста светске економије, али и упозорио да би експанзију могли да укоче инфлаторни притисци, високе цене нафте и вероватно успоравање привредног раста у САД. Глобална економија ће ове године забележити раст од 5,1 одсто а следеће 4,9 одсто, прогнозира ММФ у извештају објављеном у Сингапуру пред годишњу скупштину 19. и 20. септембра. Обе прогнозе подигнуте су за четврт процента у поређењу са оним из априла. Као позитивно у светској економији, ММФ је истакао уравнотеженији раст, иако економија САД почиње да успорава. Наиме, у зони евра раст добија на снази, у Јапану се експанзија наставља а перспективна тржишта и земље у развоју бележе импресивне стопе раста. Ипак, оцењује се у извештају, глобална економија је окружена већим неизвесностима него обично, са бројним ризицима за слабљење раста. Фонд је посебно упозорио на могућност интензивирања инфлаторних притисака што би нагнало централне банке да даље повећају камате. Опасност носи и могућност даљег поскупљења нафте, као и потенцијално брже “хлађење” америчког тржишта кућа. Економски раст САД, највеће привреде у свету, успориће са 3,4 одсто у 2006. на 2,9 одсто у 2007, прогнозира ММФ. Јапан, друга по снази економија у свету, у 2006. ће уживати у расту од 2,7 одсто уз подршку солидне домаће тражње, а у 2007. ће раст бити 2,1 одсто. Бољи пословни резултати компанија, раст запослености и избалансиранија експанзија допринеће да зона евра региструје економски раст од 2,4 одсто ове године и нешто умеренијих два одсто у 2007. Кина ће, прогнозира ММФ, и ове и следеће године убележити раст од десет одсто, понајвише захваљујући снажном повећању извоза. Раст у Индији, “мотору” перспективних економија Азије, биће 8,3 одсто ове и 7,3 одсто наредне године. Земље Латинске Америке ће пак каскати за другим перспективним тржиштима у развоју и у текућој години им Фонд прогнозира економски раст од 4,75 одсто а у 2007. за пола процента мањи.

Перспективе европске привреде

Економски опоравак зоне евра ће се наставити, али су јој потребне свеже реформе да привредно јачање не изгуби на снази, оцењује се у објављеном извештају Међународног монетарног фонда. Перспективна тржишта у развоју централне и источне Европе уживаће у даљем снажном расту, иако ће им растући дефицити и ризик од инфлације представљати озбиљан проблем, наводи се у извештају Фонда “Светске економске перспективе”. Након раста на годишњем нивоу од 3,6 одсто у другом овогодишњем кварталу, када је Светско првенство у фудбалу помогло Немачкој, највећој европској економији, зона евра ће у 2006. забележити економски раст од 2,4 одсто према 1,3 одсто лане. Фонд у полугодишњем извештају, објављеном у Сингапуру пред годишњу скупштину, прогнозира да ће економски раст дванаесточлане зоне следеће године мало успорити, на два одсто. Истовремено, ММФ упозорава на претње економском опоравку који је у току у западној Европи у виду даљег поскупљења енергената, слабљења долара, које умањује конкурентност европског извоза, као и краха на прегрејаном тржишту некретнина. У Европској унији, на нивоу двадесетпеторице, као и на националном, потребно је више структурних реформи које ће обезбедити дугорочан раст и смањење јаза у продуктивности који постоји између Европе и САД, оценио је ММФ. ЕУ се саветују реформе усмерене на повећање флексибилности на тржишту рада и смањење баријера за конкуренцију међу земљама ЕУ, посебно на секторима финансијских услуга и малопродаје. Када је реч о тзв. перспективним тржиштима, попут Чешке, балтичких и земаља изван ЕУ – Бугарске, Хрватске, Румуније и Турске – ММФ им прогнозира снажан економски раст од 5,4 одсто у овој и пет одсто у наредној години.