НИС, ЕПС, па Делта

Три стотине најуспешнијих предузећа у Србији у прошлој години повећало је приходе од продаје за 33 одсто у односу на 2004. годину, показује најновија листа ТОП 300 предузећа „Економист магазина”, која је представљена 10. новембра. Аутори ранг-листе примећују и да је за Србију 2005. година била економски успешна, највише због ефеката страних инвестиција, приватизације и јачања приватног сектора.

Анализа раста прихода показује да су приватна предузећа генератори раста, независно од тога да ли је раст природни, или је настао припајањем. Према ауторима „Економист магазина”, који су ТОП 300 урадили у сарадњи са ревизорском кућом КПМГ и „Алтис капитал”, овај сектор ће у наредном периоду имати и највећи значај у српској економији. Уочено је и да гринфилд инвестиције улазе у списак најбољих, што указује на атрактивност наше економије. Један од закључака јесте и да државна предузећа имају значајну улогу, али губе примат над приватним.

На првом месту ТОП 300 фирми по пословном приходу је НИС, следи ЕПС, а на трећем је Делта холдинг (у прошле две године четврто место). Заправо, ако се занемаре јавна предузећа НИС и ЕПС, која по свом државно-монополском положају представљају гиганте, Делта холдинг је приватна компанија која је избила на прво место у рангирању ТОП 300.

– Чести су примери да су компаније значајнији брендови земаља од дипломатије, зато и излазак Делте у регион значи много и за српску привреду – рекла је Милка Форцан, потпредседница Делта холдинга. – За компанију Делта холдинг значајније од прихода приказаних у листи јесте број запослених, који је сада у свим чланицама достигао 16.300 људи, а у наредној планирамо још 3.000 нових радних места. Милка Форцан је најавила да ће у овој и наредној години бити инвестирано по 200 милиона евра.

Једна од компанија која је међу најуспешнијима у сектору фармације, а остала је у домаћем власништву, јесте Галеника. Директор Александар Правдић је објаснио да су ове године решени проблеми власничке структуре и арбитраже, а при том је повећана продаја за 27 одсто. За наредну годину Правдић је најавио и градњу фабрике вредне 40 милиона евра и ширење тржишта.

Најуспешнији у сектору информационих технологија је Комтрејд који се на листи ТОП 300 са прошлогодишњег 114. места попео на 36. Бранислав Ђурић, генерални директор, нагласио је да је скок огроман, али да ће раст за ову годину бити и двоструко већи.

Ђоковић и даље са Хипо Алпе

На врху зграде Пословног центра Ушће, Новак Ђоковић је 7. новембра добио још једну потврду квалитета. После трогодишње успешне сарадње, он је продужио спонзорски уговор са Хипо Алпе Адрија банком, која је још 2003. године, када је Ђоковић био међу 200 најбољих, препознала његов квалитет и дала му подршку на путу ка освајању врха светског тениса.

– Велико нам је задовољство што смо у прилици да подржавамо великог играча као што је Новак Ђоковић у његовом настојању да завлада светским тенисом – изјавио је приликом потписивања спонзорског уговора Маркус Ферстл, председник ИО банке. Владимир Чупић, члан Управе банке, истакао је значај сарадње Хипо Алпе Адрија банке са врхунским спортистом од кога се могу очекивати још бољи резултати.

Најбољи српски тенисер Новак Ђоковић најавио је да за следећу годину планира да се пласира међу десет најбољих тенисера на АТП листи.

– Сезону сам завршио као 16. рекет света, тако да за следећу сезону себи постављам циљ да будем међу десет најбољих тенисера света – каже Ђоковић.

„Златне капи“ Биводе

Пратећи светске трендове, руководство бујановачке фабрике „Бивода“ пре годину дана почело је рад на добијању  међународних сертификата о испуњењу стандарда ИСО 9001:2000. Реч је о систему управљања квалитетом, као и о систему безбедности и контроли квалитета наших производа – ХАСАП . Ово је прво предузеће у овом делу Србије које поседује ове сертификате издате од стране овлашћених америчких сертификационих агенција АQА И WРГ. Сертификати нам омогућују пласман производа „Биводе“ и у извоз. Иначе, свака серија производње се контролише најпре у лабораторији „Биводе“, затим у Врањском заводу за заштиту здравља а перманентну котролу квалитета производа обавља и Институт за заштиту здравља “Милан Јовановић Батут” у Београду. На основу свих анализа квалитет „Биводе“ је увек оцењиван највишом оценом, што потврђују и награде за квалитет на овогодишњем Новосадском сајму када је за свих шест пријављених  производа стигло шест златних медаља, уз посебну повељу за свеукупни квалитет.

Стамбени кредити Banca Intesa

Потписивањем уговора са Министарством финансија Владе Републике Србије и Националном корпорацијом за осигурање стамбених кредита 3. новембра, Banca Intesa се прикључила програму субвенционисаног стамбеног кредитирања младих. Уговор о регулисању међусобних односа у пословима стамбеног кредитирања становништва уз коришћење средстава из буџета Републике Србије потписали су Драгиња Ђурић, председница Извршног одбора Banca Intesa Београд, Силвио Педраззи, заменик председника Извршног одбора Banca Intesa, Млађан Динкић, министар финансија у Влади Републике Србије и Александар Јовић, директор Националне корпорације за осигурање стамбених кредита.

Стамбени кредити са субвенцијом државе биће одобравани са роком отплате до 25 година, уз учешће од 30 одсто, од чега држава обезбеђује 20 одсто из буџета Републике Србије, а 10 одсто обезбеђује корисник. Преосталих 70 одсто вредности некретнине или траженог износа кредита, финансира банка из сопствених извора. Кредити су намењени грађанима Републике Србије до 45 година старости, који немају решено стамбено питање и немају стамбени кредит у коришћењу или не поседују у власништву стамбени објекат у целости. Максимални износ кредита је 100.000 евра у динарској противвредности. Корисник кредита у кредитну способност може укључити још једно кредитно способно лице у својству садужника и у том случају месечни ануитет не сме оптеретити више од 50 одсто њихових укупних месечних нето примања.

Кредити за локалну самоуправу

Банка Интеза Београд до сада је у области финансирања локалних самоуправа у Србији пласирала 33 милиона евра, изјавио је 9. новембра на Новосадском сајму регионални директор за послове са становништвом у Новом Саду Милан Угрен. Банка Интеза је захваљујући кредитној линији Савета Европске банке за развој (CEB) у вредности од 60 милиона евра, у прилици да понуди конкурентне услове финансирања локалних самоуправа. Ови кредити, како је рекао, намењени су за финансирање изградње и обнове образовне и здравствене инфраструктуре, модернизацију мање развијених руралних области, заштиту културног и историјског наслеђа и пројекте из области заштите животне средине.

Захваљујући успешној сарадњи са преко 50 локалних самоуправа у Србији, како је рекао, Банка Интеза је покренула и иницијативу за заједничко финансирање развоја предузетника, путем кредита малом бизнису, уз субвенцију локалних самоуправа. Банка Интеза тренутно опслужује више од 45.000 малих предузећа и предузетника у Србији, од чега 10.000 на територији Војводине, преко “бизинвест” краткорочних и дугорочних инвестиционих кредита, односно платних картица. Банка Интеза ће наставити да у сарадњи са Фондом за развој Војводине и Гаранцијским фондом Војводине, пружа финансијску подршку привредницима у областима које су од значаја за даљи развој покрајине, укључујући и аграрни сектор.

Сада и Doncafe instant

Прва домаћа инстант кафа, бренд Doncafe, појављује се на нашем тржишту као нови члан Doncafe породице. Реч је о инстант кафи у гранулама, интензивног мириса, пријатне ароме и пуног укуса који одговара и љубитељима црне, домаће кафе – најавили су у разговору са новинарима 8. новембра представници Doncafe: Милан Петровић, комерцијални директор Doncafe групе, Катарина Шибалић, технолог, и Оливера Јокић, PR менаџер Doncafe.

Doncafe instant добија се посебним поступком, тако што се све ароме које се формирају у току процеса пржења и млевења, након инстантизације, враћају у врхунску арому, што овај производ чини јединственим. Doncafe instant се лаком и брзом припремом прилагођава савременом начину живота, тако да постаје синоним пречице до задовољства. Doncafe instant је пакована у стаклену, елегантно дизајнирану амбалажу од 200 грама и 85 грама, као и у кесицама од два грама.

На добијању овог специфичног и квалитетног укуса Doncafe instant, врхунски технолози матичне компаније Елите Штраус радили су годину дана, али је резултат одличан – добијена је инстант кафа врло блиска укусу наших потрошача.

Иначе, према истраживању агенције Synovate “High Impact Brends”, Doncafe је по спонтаној препознатљивости потрошача на првом месту у Србији.

Центавиа престала да ради

После забране компанији Мастер ерлајнз да лети са нишког аеродрома, авио-компанија Центавиа наводи у саопштењу да, као прва у Србији која је понудила јефтине летове, иако уредно регистрована у Директорату за цивилно ваздухопловство Србије, не може да настави да ради „због нејасног става надлежних институција и недефинисане политике у области авио-саобраћаја”.

У Центавији оцењују да српско тржиште још није спремно да, како су навели, прихвати здраву конкуренцију.

„Одбијање Загреба и Подгорице да нашој компанији дозволи летове до тих градова због нерешених међудржавних односа, само је још један од разлога да Центавиа заустави саобраћај и врати авионе у енглески регистар”, наводи та компанија.

Центавиа је добила дозволу за летење од Директората цивилног ваздухопловства Србије у јулу ове године. Током лета је у сарадњи са туристичким агенцијама превозила путнике на чартер летовима за Египат, Турску, Шпанију и Грчку, а требало је да на јесен почне и редован саобраћај за Подгорицу и Загреб. Центавију су основали и регистровали бивши директор Јата Предраг Вујовић и некадашњи директор београдске филијале Војвођанске банке Звонко Гобељић.

Нови програм ЕБРД у Србији

BAS програм Европске банке за обнову и развој намењен пружању пословне подршке малим и средњим предузећима отпочео је своје активности у Србији. Програм финансира влада Холандије, најављено је 8. новембра.

Business Advisory Service (BAS) програм сарађује са одабраним малим и средњим предузећима у складу са специфичним потребама сваког појединачног корисника, уз истовремено развијање и побољшање квалитета услуга домаћих консултаната.

Директорка ТАМ/BAS програма ЕБРД у Лондону Шарлот Салфорд (Charlotte Salford) истакла је да је BAS програм активан у више од 17 земаља, а од оснивања 1995. године успешно је реализовано више од 4.000 пројеката у земљама Балтика, централној Азији, Русији, Самара региону и југоисточној Европи. За активности програма у Србији влада Холандије одобрила је милион евра. „У Србији очекујемо да ће бити покренуто 106 пројеката у наредних 18 месеци, што је амбициозан циљ, али уверена сам да ће тим BAS програма бити успешан. Наш тим у Србији је већ отпочео 10 пројеката“, рекла је госпођа Шарлот Салфорд.

Неповољно за лизинг

Закон о изменама и допунама Закона о финансијском лизингу ступио је на снагу 26. јула 2005. године. У образложењу, предлагач, Министарство финансија наводи да финансијски лизинг припада области финансијских услуга и одређена је Народна банка Србије као институција која ће имати пуну контролу над лизинг компанијама.

Међутим, тим изменама суштински је промењен амбијент за пословање и знатно су сужена права улагача, упозоравају из овог пословног удружења. Колико је лизинг значајан за развој земље, показује податак да је удео лизинга у инвестицијама у земљама источне и средње Европе око 20 одсто. Чињеница је да је велики број предузећа у Србији, коришћењем лизинга преко чланица АЛЦС, добио могућност да са малим улагањима дође до опреме неопходне за пословање.

Извесно је, такође, да многа од сада постојећих лизинг предузећа не би била основана да је могла да се претпостави сада важећа законска регулатива и услови пословања, истиче се у отвореном писму Пословног удружења давалаца лизинга АЛЦС које је Министарству за економске односе са иностранством и јавности упућено 8. новембра.

Ово удружење (основано јуна 2004. године) у свом саставу има 14 чланова – предузећа даваоце лизинга, са укупним оквирним прометом у 2005. години од око 400 милиона евра.

Веће камате у Комерцијалној

Комерцијална банка од 13. новембра одобрава нове, више каматне стопе на динарску штедњу. Каматна стопа за динаре орочене на 12 месеци износи чак 17 одсто. На овај начин Комерцијална банка, лидер на домаћем финансијском тржишту по висини прикупљене девизне штедње, стимулише штедњу грађана у националној валути.

Каматна стопа према новој одлуци банке је 2,5 одсто за штедњу по виђењу, девет одсто за средства орочена на један месец, 10 одсто за средства орочена на два месеца, 13 одсто на три месеца, 14 одсто на шест месеци, 17 одсто за динаре орочене на штедњу на годину дана, 18 одсто на 24 месеца. Највиша камата је 20 одсто за динарска средства орочена на 36 месеци. Значајна повољност за штедише јесте и то што су каматне стопе исте без обзира на висину улога.

Нове каматне стопе важе за све штедне улоге који се положе на штедњу у Комерцијалној банци од 13. новембра. Банка одобрава нове услове за динарску штедњу свим грађанима, као и својим најмлађим суграђанима „Цврчак штедишама“.

Висок профит Сименса

Компанија Сименс АГ у фискалној 2006. години, завршеној 30. септембра 2006, бележи нето зараду од 3,1 милијарду евра, што је за 38 одсто више у односу на 2,2 милијарде евра прошле године. Оперативни профит групација износи 5,2 милијарде евра, односно 12 одсто више у односу на протеклу годину.

Највећа зарада остварена је у групацијама Automation and Drives (А&D), Medical Solutions (МS), Power Generation (PG), Power Transmision and Distribution (PTD), Siemens VDO Automative (SV).

Продаја је порасла на 87,3 милијарде евра – за 16 одсто, док су наруџбине увећане за 15 одсто, на 96,2 милијарде евра. Раст је забележен и у преузимању, јер су у пословној 2006. години преузете компаније: Electrium Limited од групација А&D, Whееklabrator Аir Pollution Control, Inc од групације PG, Diagnostic Products Corporatin – DPC од групације МС, а крајем пословне 2005. године преузете су и компаније VA Technologies (VA Tech), Flender Holding GmbH и Robicon Corp.

“Успели смо да реализујемо велики део наше стратешке преоријентације, фокусирајући своје снаге на аквизиције у области енергетике, индустријске аутоматизације и здравствене заштите. Годишњи раст продаје и поруџбина потврдио је да се наш портфолио добро уклапа у захтеве клијената”, рекао је Клаус Клајнфелд, извршни директор Сименса АГ.

Кредити из Агробанке

У протекле три године Агробанка је забележила фантастичан успон, консолидовала биланс и уместо губитака књижи добит која за девет месеци ове године износи 170 милиона динара. Депозитни потенцијал повећан је 10 пута – изјавио је председник Извршног одбора банке Душан Антонић, на Новосадском сајму ФИНМАР. Он је рекао да је у краткорочне кредите пласирано више од 10 милијарди динара, а средства су усмерена, пре свега у аграр и извозне послове наше привреде.

– Желимо да задржимо домаћински и фер однос, као и чисте рачуне са клијентима којима нудимо највише камате на штедне улоге, јер сматрамо да је боље да више понудимо нашим људима и омогућимо им да зараде него да узимамо скупе стране кредите – рекао је Антонић.

По речима Рајка Мајсторовића, заменика председника ИО Агробанке, половина укупних кредитних пласмана пласирана је у пољопривредну производњу. Уз слоган „Домаће за домаћине” он је представио најновије производе Агробанке – финансијски лизинг и робне кредите. Преко Липакс лизинга пољопривредницима је омогућена набавка пољопривредне механизације уз годишњу камату од само три и пет одсто. Такође, на лизинг се могу купити аутобуси, теретна и друга возила, грађевинске машине, али и путничка возила и разноврсна опрема.

ХВБ постаје Уникредит

Банка ХВБ у Србији најавила је да ће у 2007. години променити име у Уникредит банка у оквиру увођења јединственог бренда за чланице Уникредит групе у централној и источној Европи.

Како се истиче у саопштењу, процес интегрисања експозитура банака чланица Уникредит групе, који се тренутно одвија у централној и источној Европи, пружа одличну могућност да се стандардизује изглед бренда у региону.

Банкарска групација Уникредит, формирана крајем прошле године спајањем немачке ХВБ и италијанске Уникредито групе, са око 3.000 експозитура у 17 земаља централне и источне Европе, представља водећу банкарску мрежу.

Initiative и у Београду

У Београду је 8. новембра званично отворено представништво једне од највећих и водећих светских агенција за стратешко планирање и закуп огласног простора у медијима – Initiative.

Initiative на глобалном нивоу планира и закупљује медијски простор за више од 70 мултинационалних компанија, међу којима су и Johnson&Johnson, Унилевер, Burger King, Tesco, Body shop, Timberland, Patek Phillipe, Samsonite, Bauer-Roche, Ricoh, Bang&Olufsen, Electrolux…

Само током протекле године, Initiative је освојио преко 40 награда глобално, али и на појединачним тржиштима за ефикасно планирање оглашавања.

Овакав успех Initiative постиже комбинованом употребом најсавременијих техника истраживања и мерења у медијима и познавањем понашања потрошача како би својим клијентима понудила успешна решења у области медијске комуникације, а са циљем развоја робних марки и пословања.

– Ефикасно планирање оглашавања је нарочито важно на тржиштима у развоју, као што је наше, и то је предуслов да највеће светске агенције из ове области отварају своја представништва и подижу услуге на највиши ниво – изјавила је Сара Поповић, директорка Initiative у Србији.

Поред Србије, канцеларија Initiative у Београду покрива и тржиште Црне Горе, Македоније и Федерације БиХ, а основана је као део београдске канцеларије агенције Lowе/Idols & Friends group, коју заступа Бранимир Димитријевић. Ова агенција већ има клијенте на домаћем тржишту, а међу њима су Doncafe, Johnson&Johnson, Телеком Србија, Grazia, Bramac, Fujitsu Siemens, Maxim, Cartoon Network, Continental, Emirates Airlines, Меридијан банка, ИТХ.

Ана уз Финдоместик

Наша позната тенисерка Ана Ивановић убудуће ће бити заштитно лице Финдоместик банке. Уговор о спонзорству потписан је на данашњој конференцији за новинаре. У Финдоместик банци сматрају да је Ана, као једна од најмлађих и најперспективнијих тенисерки света, сјајан партнер банке која је у иницијалној фази позиционирања на тржишту Србије и своју стратегију развоја заснива на динамичном приступу банкарским услугама.

Финдоместик банка је део БНП Парибас, једне од највећих банкарских групација на свету која послује у преко 85 земаља и запошљава више од 110.000 људи. Ерик Бланштет, председник Извршног одбора Финдоместик банке, рекао је: „Определили смо се да Ана буде наше заштитно лице јер поседује све особине које ценимо – модерна је, динамична и успешна у свом послу”. Бланштет је истакао да је, иако велика звезда, Ана веома срдачна и непосредна, управо каква би банка желела да буде према својим клијентима.

У овом тренутку Ана је 14. тенисерка света. „Веома сам задовољна што ће ми Финдоместик банка бити партнер, уживала сам у снимању за нову рекламну кампању банке и надам се да ће се свима допасти”, изјавила је Ана.

Рајфајзен банка повећала камате

Рајфајзен банка је одлучила да направи још један корак према својим клијентима повећањем камата на динарску штедњу. Повећање је уследило након најновијих мера Народне банке Србије. Тако је камата на динарска средства орочена на три месеца повећана са 12 на 13 одсто, а камата на средства орочена на шест месеци са 13 на 14 одсто. Каматна стопа на штедњу по виђењу сада износи пет процената, колико износи и камата на средства која клијент има на текућем рачуну. Поменутим повећањем камата, које се примењују од 10. новембра, банка подстиче грађане да штеде и у динарима, и тако потврде своје поверење у Рајфајзен банку.

Телефони и бесплатан превоз

Мобилни оператер Теленор представио је 9. новембра нову рекламну кампању и претплатничке пакете за постпејд и припејд кориснике.

Директор маркетинга Теленора, Дејвид Менегело најавио је да ће од 20. новембра клијентима понудити постпејд пакете уз које ће моћи да изаберу један од 14 мобилних телефона. Нови пакети, у понуди под називом „Џиновски избор” омогућавају избор телефона “нокија”, “самсунг”и “сони ериксон”, по ценама од 900 до 16.000 динара.

Менегело је представио и три нова припејд пакета. Првим се за 200 динара уз нови број добија и бесплатни кредит од такође 200 динара, други за 500 динара омогућава кредит од 750 динара, а последњи који кошта 1.000 динара пружа 1.500 динара кредита. Уз пакете се добија и 20, 50 или 100 бесплатних порука.

Према речима генералног директора Стајна Ерика Велана, ова компанија тренутно има око 2,3 милиона корисника и намерава да у скорије време уведе нове услуге и технологије.

Једномесечни бесплатан превоз путника Теленор обезбеђује на градским линијама у пет градова – Београду, Суботици, Новом Саду, Крагујевцу и Нишу. Аутобус обележен логом Теленора ће у Београду по недељу дана бити на линијама 16, 17, 83 и 95. У Нишу ће Теленор бити на линијама 1, 2, 5, 6, 7, 9, 10, 11, 12 и 13, у Новом Саду 2, 3, 4, 5А, 6, 7, 8, 9, 10А, 11А и 15, у Суботици на линијама 1, 6, 8, 9 и 16, а у Крагујевцу ће саобраћати на рути линија 4, 6Г, 11, 15 и 17. Бесплатне вожње трају до 12. децембра.

Ниш добио Метро

У Нишу је 8. новембра свечано отворен дистрибутивни центар познате компаније Метро Cash&Carry у којем се на простору од 9.900 квадратних метара купцима из овог дела Србије нуди преко 30.000 артикала реномираних светских и домаћих произвођача. Око 70 прехрамбених производа је домаћег порекла. Објекат је изграђен за само четири месеца на месту некадашње Технохемије у насељу Милка Протић. Налази се у југозападном делу града, недалеко од Казнено-поправног дома, близу аутопута Ниш – Скопље. У изградњу је уложено шеснаест милиона евра, а посао је добило око двеста Нишлија који су се придружили великој породици од 15.000 запослених у систему Метро.

Дистрибутивни центар су свечано отворили градоначелник Ниша Смиљко Костић и председник Управног одбора Метроа за Србију др Дамир Фиршт, који је рекао да је и Србија добила прилику да живи нормалним и модерним животом. По Фирштовим речима, Нишлије су се показале као добри купци у Метроу у Софији, а сада имају прилику да купују у свом граду.

Спајање Делте и Агрокора

Српска компанија Делта и хрватски Агрокор објавили су почетак спајања својих трговинских ланаца Делта М и Конзум, 14. новембра, на конференцији Економист магазина која је промовисала управо регионално повезивање компанија бивше Југославије. Према речима учесника, док се чека потписивање споразума о зони слободне трговине ЦЕФТА, привредници су отишли корак напред и изјаснили се да је регионална сарадња неминовност.

Две „гвоздене леди”, како их је назвао модератор конференције, Ивана Веселиновић из Делте и Љерка Пуљић из Агрокора, изјавиле су да ће се коначна одлука о спајању чекати најмање годину дана.

У међувремену, треба да се процени вредност тих трговинских ланаца, да се усагласе пословни интереси, како би потом постали једна компанија, са јединственим руководством и седиштем.

Хрватски Агрокор у Србији има два супермаркета, док Делта није присутна на хрватском тржишту. Коментаришући спајање два највећа трговинска ланца у овом региону, стручњаци кажу да је то добро и да се тиме јачају њихове позиције пре доласка страних трговинских кућа.

Долази Citi банка

Водећа америчка банка, Citi банка, до краја године намерава да отвори представништво у Београду, које ће највероватније бити претворено у активну банку. Њен долазак сигурно ће означити прекретницу у српском банкарству које је, како кажу зналци, пред процесом укрупњавања. Из досадашње праксе познато је да Citi банка на тржишта долази куповином великих банака. Као потенцијална интересна мета Citi банке помињу се три-четири банке у Србији – Комерцијална банка, Поштанска штедионица, Војвођанска банка (коју је недавно за 385 милиона евра купила Национална банка Грчке), па и Hypo Аlpе-Аdriа група.

Званични захтев Citi банке за отварање представништва у Београду достављен је у Народну банку Србије 8. новембра. Пошто није прослеђена целокупна документација, у току је њено накнадно прикупљање.

Иначе, интензивни разговори представника ове америчке банке са врхом НБС вођени су како у Београду, тако и у Сингапуру, на годишњој скупштини ММФ-а и Светске банке. Крајем прошлог месеца на годишњој конференцији Euromoney у Цавтату и Млађан Динкић је имао сусрет са Гајом Харингтоном, директором Citi банке за централну и источну Европу. Том приликом представник америчке банке упознат је с тим да на продају само чекају мање локалне банке, као што су Привредна банка Панчево, крагујевачка Credy банка и Агробанка.