Изградња Delta City 67

Компанија Делта М и три банке из састава банкарске групације Intesa потписале су 20. новембра уговор о кредитирању изградње првог Делтиног shopping mall-а Delta City 67.

Кредит у износу од 51,78 милиона евра заједнички су обезбедиле Banca Intesa Београд, Привредна банка Загреб и Všeobecna Uverova банка из Словачке и то је један од највећих кредита ове врсте икада одобрених у Србији.

У пословној згради Делта холдинга уговор су потписали генерални директор Делта М групе Ивана Веселиновић, Драгиња Ђурић, председник Извршног одбора Banca Intesa а.д. Београд, Silvio Pedrazzi, заменик председника Извршног одбора Banca Intesa а.д. Београд, Божо Прка, председник Управе Привредне банке Загреб, и Thomas Spurny, председник Управе и CEO Všeobecne Uverove Banke.

Delta City 67 биће отворен у септембру 2007. године и биће највећи на Балкану, пошто ће се простирати на 85.000 квадратних метара. Имаће у свом саставу хипермаркет, више од 130 радњи, забавни део који укључује мултиплекс биоскоп са шест сала, куглану, ресторане и кафетерије, као и паркинг за више од 1.200 возила.

Захваљујући подршци матичне групације Intesa, пете по величини у Европи, Banca Intesa Београд је од ове године у прилици да понуди дугорочно финансирање инвестиционих пројеката. До данас, Intesa је пласирала 523 милиона евра привреди, што је чини једном од највећих кредитора српске економије.

Највеће улагање Grawе у Србији

Компанија Grawе представила је 20. новембра своју инвестицију од 30 милиона евра у изградњу савременог пословног простора на Новом Београду – Пословног центра Grawе-Napred, на углу улица Пролетерске солидарности и Булевара Михаила Пупина. Ово је највеће улагање Grawе концерна у Србији и највећа инвестиција стране осигуравајуће куће у нашој земљи. Поводом стављања крова на зграду пословног центра, конференцији за медије присуствовао је заменик генералног директора Grawе концерна др Зигфрид Григ. Представници компаније Grawе из Београда, др Волфганг Фелзер, директор Grawе осигурања а.д.о. и Марко Микић, помоћник директора Grawе осигурања а.д.о. Овај пословни центар требало би да буде завршен у априлу 2007. године, када ће се обележити десетогодишњица постојања и рада Grawе осигурања у Србији. Како су најавили представници Grawе осигурања Београд, планира се и оснивање пензионог фонда у сарадњи са Hypo-Alpe-Adria-Bank Beograd.

Изградњом Пословног центра Grawе-Napred, компанија Grawе шири своју делатност и на некретнине. Од 15.600 метара квадратних квалитетног пословног простора на атрактивној локацији, уз рационалну градњу и ниске трошкове одржавања, 11.500 квадрата је одређено за најам. Од тога 10.200 квадрата је слободан простор који се уз повољне цене најма налази у понуди.

Банка године у Србији – Raiffeisen

Угледни часопис The Banker, члан групе Фајненшел тајмс, прогласио је Raiffeisen банку а.д. за “Банку године 2006” у Србији. Награде су уручене на свечаности у Лондону почетком децембра. Raiffeisen банка а.д. је трећи пут заредом изабрана за “Банку године” у Србији и једна је од банака са најбржим растом у мрежи Raiffeisen International. Са билансном активом од 1,9 милијарди евра (на крају трећег квартала 2006. године) убедљиво је највећа банка у земљи. Успех је утолико већи, јер је Raiffeisen банкарска групација добила пет награда – Raiffeisen Zentralbank Österreich AG (RZB) и Raiffeisen International заједно за најбољу банку у централној и источној Европи, а RZB и за најбољу банку у Аустрији, док су локалне Raiffeisen банке у Бугарској и Хрватској проглашене за најбоље банке у тим земљама.

Оливер Регл, председник Извршног одбора Raiffeisen банке а.д, је поводом ове награде истакао да је ово угледно признање још једна потврда исправности опредељења банке да интерес клијента буде у средишту пословања.

Коментаришући награде, Валтер Ротенштајнер, председник RZB-а, нагласио је да ова награда не само да доказује квалитет мреже Raiffeisen у централној и источној Европи, већ и пионирску улогу у региону која је настављена експанзијом у Русији 2006. године.

Титула “Банка године” овог енглеског часописа сматра се једном од најпрестижнијих светских банкарских награда, а одлуке се не заснивају само на расту билансне активе или профитабилности, већ се додељују и за развој савремених технологија, инфраструктуре и за развој стратегија.

Eurobank EFG најбољим студентима

Председник Извршног одбора Eurobank EFG Штедионице Ставрос Јоану и српски министар просвете и спорта Слободан Вуксановић свечано су, 24. новембра, уручили 371 „Eurobank EFG ŠKOLARINA“ од укупно 800 школарина намењених најбољим студентима државних универзитета у Србији. Сваки студент је примио по 1.000 евра. Та сума је уплаћена на њихове новоотворене рачуне у Eurobank EFG Штедионици.

Програм „Eurobank EFG ŠKOLARINA“ намењен је награђивању најбољих студената свих државних факултета у земљи, са просечном оценом студирања изнад 9,50. Програм је реализован у сарадњи са Министарством просвете и спорта и шест државних универзитета.

– Сматрам да ова значајна иницијатива банке која подржава високо образовање у Србији треба да представља пример другим институцијама и приватним организацијама које послују у земљи, истакао је министар Вуксановић.

Господин Каракасис, из Eurobank EFG са седиштем у Атини, рекао је да је подршка друштвеној заједници за Eurobank EFG увек била приоритет. „Жеља нам је да се ови програми, који се традиционално спроводе у Грчкој и осталим земљама, са подједнаким успехом реализују и у Србији.“

„Веома сам поносан што сам на челу Eurobank EFG Штедионице данас“, изјавио је господин Јоану, председник Извршног одбора банке. „Награђујући најбоље студенте желимо да дамо активан допринос развоју потенцијала Србије, јер је улагање у младе таленте заправо улагање у будућност сваке земље“, рекао је господин Јоану. Јавни дуг Србије 12,2 милијарде долара

Укупни унутрашњи и спољни дуг Србије на крају октобра ове године премашио је 12 милијарди долара, односно 9,6 милијарди евра, објављено је у најновијем Билтену јавних финансија Министарства финансија. Дуговања из буџета према грађанима Србије износе 5,1 милијарду, према иностраним кредиторима 6,1 милијарду, а индиректне обавезе на основу позајмица јавним предузећима, за обнову инфраструктуре и заштиту животне средине, износе скоро милијарду долара. Држава дугује грађанима за исплату старе девизне штедње 4,1 милијарду долара, за дугорочне хартије од вредности 313,5 милиона долара, за пензије пољопривредницима 318 милиона, а пензијском фонду запослених 239 милиона. За исплату зајма за привредни препород дуговања су 43 милиона, за краткорочне хартије од вредности 79,5 милиона, а по основу кредита пољопривредницима 5,3 милиона долара. Највећи део спољног дуга – око 2,3 милијарде долара, јесу обавезе према Европској банци за обнову и развој, док су дуговања Париском клубу поверилаца нешто виша од две милијарде, Лондонском клубу поверилаца 1,1 милијарду, Светској банци 519 милиона, а Европској инвестиционој банци 54 милиона долара.

Banca Intesa у врху

У прва три квартала ове године Banca Intesa Beograd и матична групација Banca Intesa оствариле су натпросечне стопе раста свих најзначајнијих показатеља пословања.

Укупни пласмани Banca Intesa Beograd расли су од почетка године по стопи од 37 одсто и у септембру 2006. износили су 718,2 милиона евра. У односу на исти период прошле године укупни пласмани су увећани за 72 одсто. Највише су увећани пласмани привреди, премашивши пола милијарде евра у септембру (523 милиона евра на дан 30. 9. 2006).

Укупни депозити су у овој години увећани за 30,7 одсто и достигли су 1,36 милијарди евра на крају трећег квартала. У односу на исти период прошле године, укупни депозити су увећани за 50,2 одсто. Укупна билансна сума износила је 30. септембра ове године 1,032 милијарде евра, што Banca Intesa Beograd чини другом по величини банком у Србији. Банка тренутно запошљава 2.500 људи.

Укупни пласмани групације Banca Intesa су у првих девет месеци ове године достигли суму од 179 милијарди евра, што је за 11,8 одсто више у односу на септембар 2005. године, односно за 6,2 одсто више у односу на почетак ове године. Укупна билансна сума банкарске групације Intesa износи 282 милијарде евра, што је за 5,43 одсто више у односу на исти период 2005.

ХВБ банка кредитира Крагујевац

Председник Извршног одбора ХВБ банке, Александер Пикер и градоначелник Крагујевца Верољуб Стевановић потписали су 27. новембра протокол о сарадњи којим је предвиђено подстицање локалног развоја Крагујевца, а у складу са обостраним стратешким циљевима.

ХВБ банка је недавно одобрила граду Крагујевцу инвестициони кредит у вредности од 245 милиона динара. Овај кредит ће омогућити унапређење инфраструктуре града са посебним акцентом на развој индустријске зоне, која би, након комплетног уређења, постала привлачна за домаће и стране инвеститоре. Према речима Александра Пикера, пословна политика ХВБ банке је да помаже градовима у реализацији пројеката, а пракса у Аустрији је да управо сарадњом и кредитима преко банака градови реализују велики број својих стратешких циљева.

У куповину са „визом“

Куповина „виза“ картицама у Србији и Црној Гори забележила је снажан раст. Од септембра прошле године, закључно са септембром ове године, корисници „виза“ картица су остварили рекордну потрошњу у вредности од 346 милиона долара, што је повећање од 165,4 одсто. Употреба кредитних картица у трговинама порасла је за 384 одсто у поређењу са истим периодом у 2005. години, што је јасан показатељ да потрошачи у Србији и Црној Гори прихватају предности безготовинског плаћања.

У поређењу са земљама у окружењу, потрошња „виза“ картицама у Србији и Црној Гори већа је за 43 одсто него у Бугарској, 60 одсто више него у Румунији, 126 одсто више него у Македонији, 129 одсто више него у Хрватској и 134,4 одсто више него у Босни и Херцеговини.

Укупна потрошња коју су остварили корисници „виза“ картица у Србији и Црној Гори, закључно са септембром 2006. године, надмашила је износ од 1,08 милијарди америчких долара, што је јасан показатељ да грађани све више користе погодности плаћања „виза“ картицама. У Србији и Црној Гори до сада је издато 1,8 милиона картица, и то представља раст од 52 одсто у поређењу са истим периодом 2005. године.

Коментаришући остварене резултате Жан-Марк Тонти, регионални директор Visa International, изразио је задовољство нивоом коришћења картица у Србији и Црној Гори, што показује да се навике потрошача мењају и да се све више препознају предности безготовинског плаћања. „Повећано коришћење безготовинског плаћања позитивно утиче и на развој српске економије у целини“, рекао је Жан-Марк Тонти.

Књаз – први у Србији

Компанија Књаз Милош је први произвођач природних минералних вода и безалкохолних напитака у Србији који је добио међународни сертификат ISO 22000.

Испуњавање захтева тог стандарда подразумева строгу контролу читавог процеса – од сировина и амбалаже, преко производње, до складиштења и дистрибуције како би се осигурао безбедан производ.

Овим међународним стандардом дефинишу се процедуре за идентификацију и праћење свих контролних тачака за спречавање опасности које могу да утичу на безбедност хране у ланцу производње и дистрибуције. ISO 22000 базиран је на HACCP систему и интегрисан са ISO 9001, омогућава интерактивност и комплетан увид у читав ланац производње и дистрибуције производа, све до тренутка када се они нађу пред потрошачима.

Захваљујући интегрисаним управљачким системима, потрошачи могу да буду потпуно сигурни у безбедност и врхунски квалитет производа који долазе из Књаза Милоша. Систем за управљање безбедношћу хране, како је пуно име ISO 22000:2005 развила је Међународна организација за стандардизацију, а сертификат о испуњењу захтева тог стандарда Књаз Милош је добио од сертификационе куће “Worlds Registrar Group” чије је седиште у Чикагу.

ISO 22000 омогућава пласман производа компаније Књаз Милош на тржишта Европске уније, на којима је од 1. јануара 2006. године стандард за безбедност хране обавезан.

Заједнички – Уника и Рајфајзен

После сарадње која на тржишту Аустрије траје 35 година, и деценијског искуства на тржишту централне Европе, Уника и Рајфајзен банка ће убудуће тесно сарађивати и на тржишту Србије. Кроз заједничке дистрибутивне канале клијентима ће бити понуђене на једном месту све банкарске услуге и услуге осигурања, а међу најинтересантнијим понудама биће осигурање кредита – изјавили су, приликом потписивања уговора о стратешкој сарадњи, представник Унике Андреас Брандшхефер и потпредседник ИО Рајфајзен банке Београд Оливер Регл.

У првој фази сарадње биће осигурани готовински, потрошачки и кредити намењени за куповину аутомобила, у следећој остале позајмице и кредитне картице, да би у трећој фази сарадње на ред дошли и стамбени кредити, осигурање имовине, кредити на основу полиса животног осигурања, пензионо и здравствено осигурање. Светозар Шијачић, члан ИО Рајфајзен банке, објаснио је да осигурање кредита практично значи да ће у случају несреће или смрти клијента осигурање банци плаћати преостале рате кредита, а ако се власници малих и средњих предузећа која узимају кредит осигурају, то значи да ће премија осигурања која не прелази два евра месечно бити аутоматски припојена главници њиховог дуга, што је тренутно најповољнија понуда ове врсте у Србији.

Рајфајзен банка је лидер у Србији по укупној билансној активи, прикупљеним депозитима и пласираним кредитима. Укупна билансна актива износи око 1,9 милијарди евра, има 385.000 клијената у пословању са становништвом, преко 16.000 малих предузећа и предузетника и 3.000 клијената из привреде. Реномирани часопис Euromoney пет година заредом проглашава Рајфајзен банку за најбољу банку у Србији, а поред тога банка је добила и награде часописа The Banker, Global Finance и Finance Central Europe.

Металац нуди квалитет

Генерални директор горњомилановачког Металца Петрашин Јаковљевић оценио је да су због недовршених и неатестираних бојлера на српском тржишту учестале несреће у домаћинствима. Јаковљевић је рекао да инспекција не контролише производе који се појављују на тржишту, па ће несрећа бити све више ако остане такво стање. Наиме, многе фирме производе грејна тела од неквалитетног лима, упола тањег од стандарда, не обављају завршно тестирање, а у промет стављају бојлере без вентила или са најјефтинијим вентилима. „Ми смо се обраћали инспекцијама и Министарству трговине са аргументима који угрожавају потрошаче. Ми смо за конкуренцију, али уз испуњавање свих стандарда”, навео је Јаковљевић. Према његовим речима, из Металца ниједан бојлер не изађе а да претходно није тестиран. У тој фабрици се годишње произведе 100.000 бојлера различите запремине, а 2010. године тај број ће бити дуплиран.

Дозвола и за Raiffeisen Future

Raiffeisen Future а.д. друштво за управљање добровољним пензијским фондом, чији је оснивач и власник Raiffeisen банка а.д, добило је лиценцу за рад од НБС.

Почетак рада поменутог друштва омогућиће свим заинтересованим грађанима да обезбеде додатни извор прихода у старости, независно од државне пензије. Raiffeisen групација има велико искуство у домену оснивања и рада добровољних пензијских фондова и инвестиционих фондова. Raiffeisen групација је на крају 2005. године управљала са преко 258 инвестиционих и добровољних пензијских фондова и имовином од 36 милијарди евра.

Хенкелов раст

У трећем кварталу 2006. године, нето профит компаније Хенкел порастао је девет одсто, на износ од 217 милиона евра, док је оперативни профит порастао седам одсто, на износ од 321 милион евра. Продаја је достигла 3,260 милиона евра, повећавши се за 3,8 одсто у односу на исти период прошле године.

Продаја Хенкелових најпопуларнијих производа за веш, попут „персила” и „силана”, забележила је двоцифрени раст. Настављена је и успешна продаја Хенкелових детерџената за машинско прање судова, нарочито детерџента „сомат 5”.

У области козметике, продаја је, у односу на исти период прошле године, порасла 9,1 одсто, на 742 милиона евра. Нарочити успех остварен је у области продаје препарата за косу, посебно бренда „palette” и других.

У региону источне Европе, значајан раст остварен је у области продаје лепкова за грађевинарство, захваљујући одличној сарадњи са регионалним партнерима, као и у области продаје детерџената за ручно прање судова.

Raiffeisen групацији 13 награда

Овогодишње најбоље светске интернет награде, које додељује амерички часопис Global Finance, RZB групација је добила у тринаест категорија, што је чини најуспешнијом банком у међународној конкуренцији. Raiffeisen банка која послује у Србији добила је награду у категорији најбоља корпоративна/институционална интернет банка у Србији, и у категорији најбољи дизајн веб сајта за регион средње и источне Европе.

Победнике је бирао жири експерата међународног банкарства из Tata Infotech Group и уредника из Global Finance. RZB групација доминирала је у категорији најбоља потрошачка интернет банка у Аустрији и још пет земаља из средње и источне Европе. У Аустрији и на још три тржишта средње и источне Европе, Raiffeisen Zentralbank Osterreich AG (RZB) и њене сестринске банке изабрани су за најбољу корпоративну/институционалну интернет банку, за RZB је то шести пут заредом. RZB групација је изабрана и за збирно најбољу потрошачку интернет банку за регион средње и источне Европе.

Проглашење победника је обављено на церемонији у Њујорку.

КПМГ запослио 20 ревизора

КПМГ је недавно запослио 20 младих, високообразованих и амбициозних људи. Млади стручњаци су од 20. новембра, после двонедељне обуке, почели да раде у одељењима за ревизију, пореско и финансијско саветовање. Најстарији међу њима има 30 година а најмлађи 22 године. Осим што су својим доласком променили старосну структуру запослених, у КПМГ-у верују да ће нове колеге помоћи компанији да прошири пословање и оствари основни циљ – унапређење пословања клијената, а тиме и бржи развој српске привреде. КПМГ у Србији овим примером показује како се светско искуство и знање, уз младе и амбициозне људе, претвара у вредност за клијенте и локалну привреду.

Повољни стамбени кредити

Сосијете женерал банка од 21. новембра нуди повољније услове за субвенционисане стамбене кредите са само пет одсто учешћа и са роком отплате на 25 година и смањеним административним трошковима.

У новој понуди Сосијете женерал банке, за субвенционисани кредит за некретнину у вредности од 50.000 евра клијенти дају учешће од 2.500 евра, за разлику од претходних 5.000 евра. Административни трошак и осигурање кредита су такође смањени, тако да су иницијални трошкови клијента за добијање овог кредита 3.675 евра, што је за око 3.000 евра мање него пре. Рата кредита, са роком отплате од 30 година за овај кредит је 251,42 евра, а неопходна је минимална плата од 502 евра.

Стамбени кредити у Banca Intesa

Banca Intesa почела је да одобрава стамбене кредите са субвенцијом државе на рок до 30 година и уз минимално учешће од пет одсто.

Стамбене кредите са субвенцијом државе могу да користе грађани Републике Србије до 45 година старости, без обзира на брачни статус, који немају решено стамбено питање. То значи да и они којима треба већи стамбени простор, могу свој стан у власништву да продају и уз помоћ субвенционисаног стамбеног кредита дођу до већег стана.

Максимални износ кредита је 100.000 евра у динарској противвредности. Месечна рата не сме да прелази 50 одсто редовних месечних примања корисника кредита. Уколико жели да повећа сопствену кредитну способност, корисник кредита може да укључи у отплату још једно лице, које не мора да буде члан породице. У том случају месечни ануитет не сме да оптерети више од 50 одсто њихових заједничких месечних нето примања.

За обезбеђење кредита неопходна је хипотека првог реда на некретнини која је предмет куповине или на некој другој некретнини.