У Србији све више рачунара

 

Републички завод за статистику представио је средином децембра публикацију „Употреба информационо-комуникационих технологија у Републици Србији 2006”. Професор др Драган Вукмировић, директор Завода, саопштио је да у Србији 26,5 одсто домаћинстава поседује рачунар. У томе предњачи Београд, где 30,7 одсто домаћинстава има рачунар, док их у Војводини има 29,6, а у централној Србији 22,7 одсто домаћинстава. Преносиве, лаптоп компјутере има само 1,5 одсто грађана Србије.

Овај податак говори да се Србија, у овом смислу, налази испред Бугарске и Грчке, али да је и даље то упола лошији резултат од просека Европске уније.

Републички завод за статистику је први пут 2006. године, од 13. до 23. септембра, спровео две анкете о употреби информационо-комуникационих технологија – једна се односила на појединце, а друга на предузећа. Истраживање је спроведено по методологији ЕУ-ЕУРОСТАТ. Директор Завода је напоменуо да компјутер има 65,9 одсто грађана чији је приход већи од 600 евра, док међу онима чији је приход упола мањи, компјутер има њих 15,7 одсто.

Интернет у Србији има 18,5 одсто домаћинстава и она највише користе модемски прикључак на интернет или ISDN, рекао је Вукмировић и додао да WAP i GPRS користи 13,5, а ADSL 4,5 одсто домаћинстава.

Он је саопштио и да је више од 190.000 грађана користило електронске сервисе јавне управе, док је више од 100.000 куповало робу или услуге преко интернета.

Грађани преко интернета највише купују одећу (27 одсто), апарате за домаћинство (26 одсто), филмове и музику (11,7 одсто) и у истом проценту рачунарске софтвере.

Предузећа у случају набавки и даље имају више поверења у лични контакт, тако да више од 50 одсто предузећа преко интернета поручи тек један до пет одсто робе.

Да добро буде још боље

ХВБ банка је увела нову телефонску линију и посебну e-mail адресу за све идеје, примедбе или жалбе својих клијената. Путем телефона 011 3028 880 или e-mail адресе josbolje@yu.hvb-cee.com сви клијенти ХВБ банке сада имају могућност да активно учествују у креирању још бољих пословних односа.

Нови телефон је на располагању клијентима радним данима од 8 до 20 часова, док је e-mail адреса доступна 24 часа дневно.

Мис по мери медија

На недавно одржаном избору за мис Балкана организатори су први пут, осим уобичајених титула, увели и категорију мис медија, коју је понела сама мис Балкана – Маја Валентић.

По мишљењу стручњака за лепоту, ова титула намењена је девојци која је истовремено шармантна, фотогенична и има посебан „персоналити“.

Све то овог пута медији су видели у Маји Валентић, која је од самог почетка била велики фаворит бројних медија, али и чланова жирија.

Др Весна Маринковић-Мичић, која је била један од чланова жирија, каже да је посебно важно што је уведена титула мис медија, јер то значи да је реч о комплетној личности. Ту титулу увек би требало да понесе првоизабрана мис, јер медијске куће најбоље умеју да процене која од девојака може да буде наш најбољи представник у свету, каже др Мичић.

Футура плус у 2007. години

Футура плус, највећа мрежа киоска у Србији, приредила је 14. децембра 2006. године у Опери Мадленијанум пријем за своје пословне партнере и пријатеље.

Година 2006. била је врло значајна за Футуру плус. После само две године, киосци Дувана, Дуванпромета, Борбе и Политике уједињени су у модерну компанију са највећом малопродајном мрежом у Србији. Њених 1.200 киоска и мрежа „Минут 2“ продавница само су на корак од преко 200.000 свакодневних посетилаца.

Сви успеси постигнути у 2006. години представљају почетак реализације концепта Футуре плус као водећег ланца киоска, малих продавница и главног дистрибутера штампаних медија у Србији.

“Брза реакција” Mmd

Mmd, водећа консултантска агенција у региону, која је специјализована за области корпоративних комуникација, односа са државним и јавним институцијама и односа са јавношћу, представила је нови специјализовани тим који ће се бавити пружањем подршке великим међународним клијентима широм региона југоисточне Европе у планирању и управљању кризним ситуацијама и опоравку након штете.

Дејвид Даус (David Dowse), регионални директор Mmd-а за југоисточну Европу, пореклом Британац, са великим међународним искуством, предводиће специјализовани тим за управљање кризним ситуацијама који ће у сваком тренутку бити спреман да посаветује клијенте у вези са правовременим планирањем и припремама за кризне ситуације, као и да брзом интервенцијом помогне у процесу решавања и контролисања онда када се оне догоде.

Мрежа Mmd-а у региону југоисточне Европе тренутно обухвата канцеларије у Љубљани, Сарајеву, Загребу, Београду и Софији, а заступа велике клијенте као што су Danone, Mittal Steel, Heineken, Visa International, easyJet, Erste Bank и многи други.

У регионалном кризном тиму Mmd, директор у Србији је Тамара Глишић.

Први фондови

Постоји велико интересовање за оснивање друштава за управљање и инвестиционих фондова и већ у првим месецима 2007. године добићемо фондове – изјавио је крајем децембра Милко Штимац, председник Комисије за хартије од вредности, најављујући да ће Комисија за хартије од вредности издати још шест лиценци за портфолио менаџере.

Оно што се, према његовој процени, може показати као проблем јесте плитко тржиште капитала и ограничени услови за инвестирање. Управо велики играчи на финансијском тржишту, какви су инвестициони фондови, могли би, према мишљењу Штимца, да допринесу његовом развоју повећавајући квалитет тражње. Могуће је да и сами фондови подстакну акционарска друштва да потребан капитал обезбеђују кроз иницијалне јавне понуде, а не у банкарском сектору, као и локалну самоуправу да крене у издавање својих обвезница. Штимац не искључује могућност да велика тражња за хартијама од вредности доведе до раста цена акција на тржишту. Истовремено, генерисање нових хартија од вредности могло би да значајније подстакне привредни раст.

Кредити на лицу места

Комерцијална банка а.д. Београд и Симпо су пред новогодишње празнике понудили потрошачке „кредите на лицу места“. Ови кредити се реализују уз одложен почетак отплате од три месеца, а за крајњег корисника су без камате и трошкова одобравања, јер их је на себе преузео продавац. За „кредите на лицу места“ није потребан жирант, а ни одлазак у банку, јер се брза и једноставна процедура завршава у салонима Симпа.

Понуђена су два модела кредитирања на лицу места. Први модел обезбеђује клијентима банке, који зараду примају код Комерцијалне банке најмање шест месеци, да у продајним објектима Симпа користе потрошачки кредит у износу до 100.000 динара. Трошкове по основу одобрења кредита и камате у висини од 19,86 одсто на годишњем нивоу сноси Симпо. Рок отплате је до 12 месеци, са грејс периодом до три месеца.

Други модел обезбеђује свим грађанима кредит до 500.000 динара који се одобрава без трошкова обраде кредитног захтева а камату, од 16,32 одсто годишње, сноси Симпо. Рок отплате је до 24 месеца, са грејс периодом до три месеца.

Већи капитал Ерсте банке

На седници Скупштине акционара Ерсте банке а.д. Нови Сад, одржаној 18. децембра 2006. године, донета је одлука о повећању капитала банке за 3,012 милијарди динара (38 милиона евра) путем издавања 173.531 обичне акције, које ће бити уписане од стране Erste Bank der оesterreichischen Sparkassen AG у Бечу.

На истој седници донета је и одлука о промени облика отвореног акционарског друштва у затворено акционарско друштво, као и одлука о промени седишта банке. Ново седиште банке је и даље у Новом Саду, али сада на другој адреси – Булевар ослобођења број 5.

Повећање капитала обезбедиће већи обим пословања банке у кључним сегментима пословања са становништвом и малим и средњим предузећима, као и ширење портфолија услуга и производа. У 2006. години Ерсте банка а.д. Нови Сад је привукла више од 20.000 нових клијената, док је пласман становништву порастао око 250 одсто у односу на крај 2005. године.

Највише Нишлија

Растерећење од плаћања пореза и доприноса уведено 1. септембра прошле године за послодавце који запосле незапослене и приправнике до 30 година, старије од 45 година и инвалиде, сада користи 2.054 послодавца. На овај начин посао је добило 2.986 људи, а од тога 1.673 особе млађе од 30 година, 577 приправника, 705 старијих од 45 година и 31 инвалид. Највише новозапослених је у Нишу 838, следи Крагујевац са 745, Нови Сад са 733 и Београд са 662.

Од приватизације две милијарде евра

Од почетка приватизације 2001. године до сада продата су 1.852 предузећа и остварен приход од 2,095 милијарди евра, изјавио је крајем децембра директор Центра за комуникације Агенције за приватизацију Раде Шевић.

Према његовим речима, у тим фирмама било је запослено око 290.000 људи, укупна вредност уговорених инвестиција износила је више од 1,1 милијарде евра, док је вредност социјалног програма премашила 278 милиона евра.

Штедња 600 милиона евра

Комерцијална банка достигла је ниво од 600 милиона евра девизне штедње, што представља близу једне петине укупне девизне штедње у земљи и обезбеђује лидерску позицију.

Каматне стопе за штедне улоге у Комерцијалној банци у динарима су: 2,5 одсто за штедњу по виђењу, девет одсто за средства орочена на месец дана, 10 одсто за средства орочена на два месеца, 13 одсто на три месеца, 14 одсто на шест месеци, 17 одсто за динаре орочене на годину дана, 18 одсто на 24 месеца. Највиша камата је 20 одсто за динарска средства орочена на 36 месеци.

Камате на девизне улоге у еврима су: по виђењу 1,45 одсто, на месец дана 2,40 одсто, на три месеца 3,20 одсто, на шест месеци 4,15 одсто, на 12 месеци 5,00 одсто, на 24 месеца 5,40 одсто и на 36 месеци 5,70 одсто.

Сертификати најбољим фармерима

Осам најбољих фармера добило је 29. децембра међународне HACCP сертификате, као потврду за квалитет млека које испоручују али је то и признање Имлеку, највећем произвођачу млека и млечних производа. Примену HACCP стандарда оцењивали су YУМЕК, Удружење менаџера квалитета Србије и Евроцерт, сертификационо тело за оснивање и сертификацију система менаџмента, безбедности и екологије. Лауреати сертификата су фарме које испоручују млеко: Ковач (Мале Пијаце), Гере (Нови Кнежевац), Шећеров (Српски Крстур), Томић (Стајићево), Радин Салаш (Самош), Станчу (Локве), Пламен (Вршац) и Балан (Куштиј).

Примену целог система подржала је Европска агенција за реконструкцију.

Кредити за адаптацију

Привредна банка Београд почела је да нуди повољне кредите за адаптацију и реконструкцију стамбеног простора. Кредити се одобравају до износа од 15.000 евра, на рок од 10 година, уз ефективну каматну стопу од 10,84 до 12,01 одсто годишње, без депозита и учешћа. Месечна рата може бити у висини до 50 одсто месечних нето прихода домаћинства, што значи да могу да се удруже зараде супружника. Привредна банка Београд одобрава и готовинске кредите до 10.000 евра, на период до 72 месеца, уз ефективну каматну стопу од 16,19 до 17,81 одсто. За износе до 2.000 евра потребна је једино бланко меница.

КПМГ ЛЛП – највећи у Европи

Чланице КПМГ-а у Великој Британији и Немачкој објавиле су у децембру спајање ове две фирме у јединствени КПМГ Јуроп ЛЛП, партнерство са ограниченом одговорношћу. Регистрована у Великој Британији, са седиштем у Франкфурту, са 17.000 запослених у 44 канцеларије у обе земље, КПМГ Јуроп ЛЛП биће највећа потпуно интегрисана рачуноводствена фирма у Европи, део једног од четири највећа светска финансијска и рачуноводствена саветника. Потпуна интеграција се очекује у октобру 2007. године, а очекивани приход уједињеног англо-немачког КПМГ-а се процењује на две милијарде фунти.

Светска мрежа КПМГ-а је у 2006. години остварила приход од скоро 17 милијарди долара уз раст од 7,6 одсто. КПМГ је у 2006. години прогласио укупно 595 нових партнера и запослио 16.000 свршених студената, те на светском нивоу сада запошљава 113.000 људи.

Канцеларија КПМГ у Србији била је домаћин Регионалне партнерске конференције КПМГ-а. У Београду се 12. и 13. децембра окупило 14 партнера из региона који су подржали јачање стабилности и развој финансијског и привредног сектора у Србији.

Милионити налог у Ерсте банци

Ерсте банка реализовала је у децембру милионити налог електронског банкарства и после четири године успешног рада електронске банке, уз присуство клијената, обележила овај значајан јубилеј. Милиониту електронску трансакцију извршило је правно лице, Научни институт за ратарство и повртарство из Новог Сада, а банка је тим поводом одлучила да награди представнике ове институције. Проф. др Петар Секулић, директор института, и Рада Малешевић, помоћник директора Института за финансије, добили су пакет од по три картице Ерсте банке (Visa Business Charge, Visa Electron Chip i Maestro), на период од годину дана, без трошкова издавања и плаћања чланарине. Поклоњене картице су нови производи ове банке који су клијентима доступни у 2007. години.

Услугу електронског банкарства Ерсте банке користи око 12.000 клијената, а само током 2006. године остварен је промет од преко милијарду евра. По електронским налозима, Ерсте банка у Србији има тржишни удео од преко 10 одсто.

Првим бебама по 2.000 евра

Бебе из Београда, Суботице, Новог Сада, Ниша и Крагујевца, које су се прве родиле у 2007. години добиле су од осигурања UNIQA полисе животног осигурања за образовање у вредности од по 2.000 евра. Водеће аустријско осигурање UNIQA, које је однедавно постало већински власник Цептер осигурања, наставља традицију даривања првих беба, дугу пет година, а малишани ће моћи да користе новац кад постану пунолетни.

UNIQA спада у ред највећих европских осигурања и послује у 16 земаља – од Балтика до Црног мора и Медитерана. Сваки други грађанин Аустрије има њену полису животног или здравственог осигурања.

Кредит за прикључак

Банка Интеза у Србији почела је да одобрава кредите за прикључења домаћинстава на гасну, електро, топловодну, водоводну или канализациону мрежу, у износу до 5.000 евра, са роком отплате до 60 месеци. Ефективна каматна стопа на позајмице за грађане који примају зараду преко Банке Интеза је од 11,92 до 13,91 одсто годишње, а за остале од 13,96 до 15,97 одсто годишње. Услов за одобравање кредита је минимално учешће од 20 одсто, а корисници који не примају плату преко Банке Интеза морају да обезбеде и једног жиранта. За кредит од 3.000 евра са роком отплате до пет година, месечна рата износи 51,5 евра, а неопходна је зарада од 171,67 евра.

Више пара за кредите

Пиреус банка у Србији ће у 2007. години увећати билансну активу за око 186 милиона евра, односно за 64 одсто, на 478 милиона евра. „Кредити одобрени становништву и малим и средњим предузећима достигли су у 2006. години 46 милиона евра“, навео је у саопштењу председник Извршног одбора банке Бранимир Марковић. Он сматра да ће зајмови одобрени привреди порасти са 120 милиона евра на крају 2006. године на 220,5 милиона евра у 2007, што је раст од 84 одсто. До краја 2007. године Пиреус банка планира да прошири пословну мрежу у Србији на укупно 45 филијала и експозитура.

За младе код Комерцијалне

Комерцијална банка, у сарадњи са Министарством финансија и Националном корпорацијом за осигурање стамбених кредита, има нову понуду за оне који немају решено стамбено питање, немају стамбени кредит и нису старији од 45 година. Рок отплате новог стамбеног кредита је са досадашњих 25 повећан на 30 година, а учешће клијента смањено је са 10 одсто на пет одсто траженог износа кредита. Преосталих 20 одсто учешћа обезбеђује држава, а 75 одсто вредности кредита финансира банка из сопствених извора. Композитна каматна стопа је 4,45 одсто а ефективна 5,02 одсто годишње.

Износ кредита не сме да пређе 100.000 евра у динарској противвредности, а корисник може да укључи још једно кредитно способно лице у својству садужника. У том случају, месечни ануитет не сме да оптерети више од 50 одсто њихових укупних месечних нето прихода.

У Дубаи са „визом“

Од 15. децембра 2006. до 31. јануара 2007. године, клијенти Сосијете женерал банке, власници „виза“ или „виза електрон“ картице сваким коришћењем за плаћање износа већег од 500 динара аутоматски учествују у наградној игри Виза Интернационал компаније у којој је главна награда путовање у Дубаи за две особе и 1000 евра џепарца на „виза“ картици.

Главна награда ће се извлачити одмах по завршетку промотивног периода. Сосијете женерал банка издала је око 250.000 „виза“ и „виза електрон“ картица.

Од Штарка – 10 тона

Компанија Соко Штарк поклонила је 25. децембра 10 тона производа онима којима је најпотребније – деци и старијим грађанима. Као и сваке године, Соко Штаркова празнична донација отвореног срца је усмерена првенствено деци без родитељског старања и ометенима у развоју, као и организацијама које имају исти циљ – да помогну и обрадују најмлађе.

Соко Штарк није заборавио ни старије суграђане. Желећи и њих да обрадује и да им улепша празнике, поклони су отишли и у народне кухиње, прихватилиште за збрињавање одраслих, Геронтолошки центар Вождовац…

Соко Штарк је током читаве године поклонио више од 20 тона производа – директно и у сарадњи са Центром за бригу о деци, Црвеним крстом Србије, Народном канцеларијом и хуманитарним организацијама и фондацијама.

ISO 14001 за US Steel Serbia

Компанији US Steel Serbia д.о.о. уручен је 14. децембра 2006. године сертификат ISO 14001:2004 за систем управљања заштитом животне средине (EMS) од стране ревизорске куће SGS Serbia. Овај сертификат добијен је за локације US Steel Serbia д.о.о у Смедереву и Шапцу. Сертификат је генералном директору Дагласу Метјузу уручио генерални директор SGS Serbia Маринко Укропина.

Даглас Метјуз, генерални директор US Steel Serbia д.о.о. истакао је да добијање сертификата ISO 14001 представља додатну покретачку снагу за ову компанију у достизању нових циљева у области заштите животне средине.

Бамби и Банат заједно

Концерн за производњу и промет кондиторских производа Бамби – Банат а.д. Београд, који је настао припајањем једне од најстаријих фабрика чоколаде и бомбона – Баната из Вршца, лидеру у производњи кондиторских производа – Бамбију из Пожаревца, почео је да ради од јануара 2007. године. Одлуку о спајању донели су акционари обе компаније. Седиште нове компаније биће у Београду, док ће се производња одвијати у погонима у Пожаревцу, Вршцу и Браничеву. Спајањем две компаније завршен је процес повезивања започет прошле године, када је Салфорд преузео вршачки Банат. Планом продаје нове компаније Бамби – Банат за 2007. годину предвиђено је да се тржишту испоручи 28.000 тона кондиторских производа и оствари приход од 72,5 милиона евра.

У 2006 – 12.000 нових предузећа

У Србији послује 277.000 МСП и радњи који запошљавају више од 60 одсто радне снаге, а две трећине промета се одвија преко њих. У 2005. години сектор малих и средњих предузећа запошљавао је 810.000 радника – изјавио је Петар Павловић, помоћник министра привреде, на округлом столу „Мала и средња предузећа – раст, извоз, пословно окружење”, који су организовали Институт економских наука и часопис Бизнис и финансије, крајем децембра.

Павловић је нагласио да је неопходно да се годишње отвара око 30.000 предузећа која би запошљавала од 40.000 до 50.000 радника. У 2006. години је регистровано 12.000 новоотворених предузећа, која су запослила 20.000 радника. Посматрано по регионима, највећи број МСП концентрисан је у Београду, а следе Јужнобачки, Нишавски и Јужнобанатски округ.

Меркур: Милијарду евра од продаје

Трговачко друштво Меркур за 2007. планира више од 1,03 милијарде евра прихода од продаје, од тога чак четвртину ван Словеније. Чиста добит ће износити око 17 милиона евра, док ће се број запослених због ширења пословања повећати за око шест одсто, на око 4.300 запослених.

Друштво ће следеће године започети градњу нових трговачких центара у Марибору, Мурској Соботи и Копру, као и у Загребу, Сплиту, Новом Саду и Београду.

У Словенији, у појединим робним групама, Меркур има од 20 до 50 одсто тржишног удела, а на тржиштима држава југоисточне Европе у наредним годинама планира десет процената тржишног удела. У велепродајном пословању Меркур остварује половину прихода од продаје.

Економски план за 2007.

Председник Привредне коморе Србије Слободан Милосављевић оценио је крајем децембра да би за српску привреду било добро када би у 2007. раст бруто домаћег производа (БДП) био седам одсто, а инфлација нижа од седам одсто. Представљајући програм мера ПКС за унапређење економије, Милосављевић је казао да ће од Владе Србије бити затражено и смањење стопе пореза на додату вредност са 18 на 16 одсто, пореза на добит са 10 на девет одсто и пореза на зараде са 12 на 10 одсто. Он је на седници Скупштине ПКС рекао да је у следећој години веома важно смањити незапосленост и сиромаштво, а да би прилив директних страних инвестиција требало да буде већи него овогодишњи. Приоритет српске економије јесте потписивање Споразума о зони слободне трговине у југоисточној Европи (ЦЕФТА), а захтеваћемо од владе и измену Националног инвестиционог плана, како би у њему више учествовала домаћа привреда, навео је Милосављевић. Он је указао на значај усаглашавања економских закона са Уставом Србије, као и усвајање закона о контроли државне помоћи, о денационализацији и о равномерном регионалном развоју. ПКС ће, како је навео, радити и нови предлог закона о јавним набавкама, који ће боље штитити интересе српске привреде и уважавати њихове интересе. Потребно је и повећати конкурентност привреде, повећати извоз, смањити спољнотрговински дефицит и општи ниво јавне потрошње. Председник ПКС је оценио да влада и Скупштина Србије морају више да уважавају привреду Србије и истакао да ће ПКС на томе инсистирати.

Рекорди РЗБ групације

Број 100 доминирао је 2006. годином што се тиче Raiffeisen Zentralbank Österreich AG (RZB). РЗБ групација премашила је референтне бројке у чак три категорије: укупни биланси прешли су 100 милијарди евра, групација се попела на лествици и ушла међу 100 највећих светских банака, а цена деоница компаније Raiffeisen International Bank-Holding AG премашила је 100 евра.

Пошто је премашила 100 милијарди евра укупне активе, РЗБ је сада међу 100 највећих светских банака, по поузданој статистици публикације „The Banker“ коју издаје Financial Times. Према проценама, укупни биланси групације су у 2006. години порасли за 17 одсто, на преко 110 милијарди евра.

Штедња у Сосијете женерал

Сосијете женерал банка од 20. децембра има нове и повољније услове штедње „мој бонус“. Овај вид штедње омогућава клијентима да месечним уплатама на штедни рачун добију све погодности орочења са ефективним каматним стопама за евре од 3,83 до 5,60 одсто годишње.

Минимални износ који клијент треба да уплаћује како би користио предности ове штедње сада је само 50 евра месечно, на изабрани рок орочења од 12, 24 или 36 месеци.

На основу штедње „мој бонус“ клијент може добити и „виза алтерна“ или „виза голд“ кредитну картицу чији је лимит једнак износу на штедном рачуну „мој бонус“ и плаћати само 50 одсто цене месечних трошкова одржавања картице.

Велики аплауз за предузећа

Национална служба за запошљавање је прошлог децембра, у оквиру пројекта под симболичним именом „Велики аплауз”, доделила повеље предузећима која су 2006. године запослила највише радника са евиденције незапослених. НСЗ је доделила повеље на српском и енглеском језику микро, малим, средњим и великим предузећима, а поводом обележавања 85 година пословања Службе у Србији.

У категорији микро предузећа повељу је добила „Златибор вода” из Гостиља која је запослила 29 радника са евиденције НСЗ, затим мала фирма EWAS из Бајмока која је омогућила ухлебљење за 25 радника, а у категорији средњих фирми повеља је уручена предузећу Trend fashion line из Јагодине које је запослило 104 радника. Награђено је и предузеће „Застава оружје” из Крагујевца јер је обезбедило сталан посао за 168 грађана, а у категорији страних фирми – „Горење” из Ваљева. Ово предузеће запослило је 263 лица која су се налазила на евиденцији Филијале НСЗ у Ваљеву.

Радован Ристановић, директор НСЗ, поводом обележавања Дана НСЗ 14. децембра, рекао је да су челници НСЗ одлучили да у 2007. години додељују и новчану помоћ у износу од 14.000 динара за 300 незапослених високошколаца различитих образовних профила. Новац ће сваког месеца добијати студенти који су били на евиденцији незапослених, а уписали су магистарске студије.

ЛОТО Комшиница најбоља

Најреклама 2006. године у Србији је „Комшиница“, спот који је за Државну лутрију Србије урадила маркетиншка агенција Communis. Одлуку о најбољој реклами донела је публика на „Ноћи рекламождера”, такмичарској смотри маркетиншких остварења и кампања која се организује у више од 50 земаља.

Агенција Communis други пут, уза­стопно, побеђује у конкуренцији за најбољу рекламу.

– Овом кампањом коју чине три спота – Комшиница, Раскид и Родитељски састанак – приближили смо ЛОТО и људима који га већ играју, али и потенцијалним играчима. Поруке смо профилисали и нијансирали према циљним групама, а реакције су одличне што потврђује и ова награда – каже Бојан Кришто, директор Државне лутрије Србије.

Власник агенције Communis, Иван Станковић, каже да је на првом месту увек то да клијент буде задовољан.

– Одлично је када се, као у случају Државне лутрије, поклопи да и клијент и публика препознају да је такав приступ добитна комбинација. Циљамо идуће године трећу победу заредом на Рекламождерима – каже Станковић.

Победничку рекламу режирао је Ацо Бошковић, а играју Љиљана Лашић, Злата Петковић и Аљоша Вучковић.

Ерсте банка купила Дајнерс клуб

Ерсте банка потписала је уговор о куповини 100 одсто акција Дајнерс клуба Адријатик д.д. Хрватска. Коначна купопродајна цена засниваће се на заради у 2006. години, с тим да неће бити виша од 153 милиона евра, објашњено је у београдској канцеларији Ерсте банке.

Према очекивањима, трансакција ће бити комплетирана у првом кварталу 2007. године, с обзиром на то да је купопродаја предмет одобрења регулаторних тела у Аустрији и Хрватској. Дајнерс клуб Адријатик (ДКА) основан је 1969. године, био је у власништву три физичка лица и запошљава око 190 људи.

У саопштењу се истиче да је реч о другој по величини компанији за кредитне картице на хрватском тржишту са уделом од 28,9 одсто и око 450.000 издатих картица. Укупан приход, углавном од накнада, износио је око 50 милиона евра у 2005. години, док је нето добит била 8,5 милиона евра.

Ерсте Банка Хрватска заједно са ДКА имаће више од милион картица, а са нових 140.000 клијената укупна база Ерсте клијената у Хрватској повећаће се на око 740 000 чланова.