Сајам венчаница

WЕDDING WЕЕКЕND – Сајам венчаница, златарства и лепих ствари, у организацији магазина „Венчање“ одржаће се 9, 10 и 11. фебруара, шести пут, у београдском хотелу Хајат Риџенси. Манифестација која је статусни симбол европских и светских метропола постала је и код нас традиционално састајалиште будућих младенаца, њихових родитеља и кумова, а покровитељи су Министарство за туризам, Скупштина града и Туристичка организација Београда.

И ове године, током три сајамска дана, посетиоцима ће бити представљене модне куће венчаница, златарске радње, обућари, цвећаре, посластичарнице. На оригиналним штандовима наћи ће се велики избор позивница и захвалница за венчање, олдтајмери, лимузине и остали детаљи који су саставни део свадбене церемоније. Декоратери и агенције за организацију венчања пружиће савете младенцима који су решили да стану на „луди камен” и најсрећнији дан претворе у праву бајку.

Кристална дворана биће отворена за посетиоце од 10 до 21 сат. Сајам венчаница, златарства и лепих ствари биће отворен великом модном ревијом у петак увече, на којој ће венчанице носити познате личности.

Гринфилд – три милијарде евра

Претходних година смо обезбедили солидан законски оквир за прилив страних инвестиција, а сада нам предстоји борба за примену законских прописа. Такође, образовни ниво становништва, што нам је пре 15 година била предност у односу на окружење, мора да се прилагоди новим технолошким захтевима – изјавио је на јануарском саветовању „Светски и регионални трендови у инвестирању и препоруке за Србију” Бошко Костић, председник Савета страних инвеститора.

Србија још увек није на листи земаља које су атрактивне за иностране гринфилд инвестиције, јер је све до прошлогодишњег улога од око четири милијарде долара, клима била неповољна за инвестиционе подухвате. Економисти су на скупу истакли да је, упркос релативно високом и стабилном расту бруто друштвеног производа који је у последњих шест година растао по просечној стопи од 5,3 одсто, привреда Србије сада достигла тек око 53 одсто дохотка који је остваривала 1989. године. То значи да би, без прилива страних инвестиција, привреди било потребно 25 до 30 година да достигне ниво од пре две деценије, односно Србија каска за развијеним земљама пет до шест технолошких година. За стабилан и одржив раст економије којим би се у наредних неколико година достигао ниво средње развијених земаља, неопходан је континуирани прилив од две до три милијарде страних гринфилд улагања, а један од закључака скупа јесте да је сада прави тренутак да Србија преиспита своју стратегију привлачења страних инвестиција.

Највећа аквизиција у историји С&Т

С&Т – водећа ИТ кућа у централној и источној Европи – купила је ИМГ холдинг – Тhe Information Management Group, саопштено је из компаније почетком јануара. Ово је највећа аквизиција у историји С&Т, која ће јој омогућити да прошири основну пословну делатност – пружање услуга увођења пословних решења и пословни консалтинг и на друге географске локације ван централне и источне Европе.

Тhe Information Маnagement Group је интернационална консултантска кућа са седиштем у Швајцарској, која се специјализовала за послове на имплементацији савремених пословних решења. Компанија запошљава 653 радника у 27 филијала у централној и источној Европи, Азији и САД, а у 2006. години је остварила приход од 90 милиона евра.

– Ми смо највећи провајдер ИТ услуга у централној и источној Европи, и један од највећих у Србији. Ова аквизиција ће учврстити наше водеће место – изјавио је Кристијан Роснер (Christian Rosner), директор С&Т АG.

Према речима Предрага Вранеша, директора С&Т у Србији, ИТ сектор je један од најдинамичнијих у домаћој привреди. Годишња стопа раста од 15 одсто и процена ИТ тржишта Србије у 2007. години на вредност од 400 до 500 милиона долара, потврђује чињеницу да су информационо-комуникационе технологије кључне за развој привреде. Развој софтвера, софтверских услуга, увођење пословних система, и лиценцирање технологија биће у успону у следећих неколико година.

Хенкел улаже 5,2 милиона евра

Компанија Хенкел изградиће у Инђији фабрику грађевинских адхезива, у коју ће уложити 5,2 милиона евра и запослити 60 радника, саопштила је Агенција за промоцију извоза и страна улагања (СИЕПА).

СИЕПА је за тај пројекат доделила Хенкелу 150.000 евра помоћи за подстицај инвестиција из Националног инвестиционог плана. Компанија Хенкел, светски познати произвођач средстава за личну хигијену, кућне хемије, адхезива и лепкова, планира да у новој фабрици у Инђији користи савремену технологију и да половину производње извози у земље региона. Фабрика, чија је изградња почела у октобру 2006. године, почеће да ради у првој половини ове године, њен годишњи капацитет биће 100.000 тона лепка, а производиће прашкасте материјале за завршне радове у грађевинарству и готове декоративне малтере, саопштено је из Хенкела. Планирано је да фабрика у Инђији буде извозник Цересит лепкова и на тржишта Хрватске, Босне и Херцеговине и Румуније.

Хенкел планира да у 2008. години почне изградњу фабрике за производњу течних малтера а сав репроматеријал набавља у Србији, од домаћих добављача.

На недавно завршеном Светском економском форуму у Давосу, Хенкел компанија је, на основу истраживања које је  под називом “Глобалних 100” саставила светски призната канадска консалтинг фирма Innovest Strategic Value Advisors, сврстана међу сто светских компанија које на најбољи начин спроводе политику одрживог развоја у оквиру свог пословања. Осим тога, Хенкел компанија је проглашена другом по реду компанијом са најбољим програмом корпоративне друштвене одговорности у Европи у оквиру избора под називом “Good Company Ranking 2007”, на основу гласова представника 120 најуспешнијих европских, а у организацији немачког часописа „Менаџер магазин“, ревизорске фирме Deloitte& Touche  и консалтинг компаније Kirchhoff Consult.

Фридрих Штара, један од извршних потпредседника ове компаније, примио је ово признање (на слици).

UNIQА и Сале

Александар Саша Ђорђевић, српска и светска кошаркашка легенда, снимио је у јануару, у Београду, рекламу за осигуравајућу кућу UNIQА, чији је промотор. Сале, који живи и ради у Милану као тренер клуба „Armani Jeans“, накратко је оставио кошаркашку лопту и заменио је клизаљкама. Први пут је узео хокејашки штап у руке и одиграо „сам против свих“ са малим хокејашима, тренирао тинејџере баскет и подсетио да још увек може да убаци „тројку“. За само један дан рада промењено је пет различитих локација и снимљено седам сцена. Где год да су сцене снимане, Сале је био “на нишану” многобројних обожавалаца.

– Промотори UNIQА у Аустрији су два спортска великана, скијаши Бени Рајх и Стефан Еберхартер. Као промотор UNIQА за Србију нашао сам се у њиховом друштву и то ми прија. Најважније је имати доброг партнера – рекао је Сале Ђорђевић у краткој паузи између снимања две сцене.

Спот је базиран на енергији, победничком духу и оптимизму. Урађен је у продукцији агенције Communis, а требало би да се емитује почетком фебруара. Директор фотографије је Коста Глушица, продуцент Ацо Бошковић, а редитељ спота је Петар Пашић.

Раст цена на мало у 2006. години

У периоду јануар – децембар 2006. године остварен је нижи раст цена на мало и трошкова живота у односу на цене произвођача индустријских производа, саопштио је Републички завод за статистику. Укупан текући раст цена на мало износио је 6,6 одсто, трошкова живота шест одсто и цена произвођача индустријских производа 7,3 одсто.

Основна карактеристика кретања цена у 2006. години јесте изразито осцилирање интензитета месечног раста. Највећи месечни раст код цена и трошкова живота евидентиран је у априлу (2,4 одсто у производњи, 1,8 одсто у малопродаји и 1,5 одсто код трошкова живота) и мају (1,4 одсто, 1,6 одсто, 2 одсто, респективно). Снижење цена произвођача индустријских производа забележено је у периоду октобар – децембар (по 0,3 одсто у октобру и новембру и 0,2 одсто у децембру), а цена на мало и трошкова живота у јулу (0,1 одсто и 0,9 одсто), септембру (0,2 одсто и 0,1 одсто) и октобру прошле године (по 0,4 одсто).

У 2005. години укупан текући раст цена произвођача индустријских производа износио је 15,4 одсто, трошкова живота 17,1 одсто и цена на мало 17,7 одсто, што значи да је два, односно 2,5 пута раст цена и трошкова живота био већи у 2005. у односу на 2006. годину.

Изложба „Контакт Београд“ на Ушћу

Уметничка изложба слика Ерсте банке која носи назив „Контакт Београд“ отворена је 20. јануара у Музеју савремене уметности и може се разгледати до 1. марта. Сачињавају је дела која је банка откупила након што је 2004. године почела да обнавља своју збирку. Представља радове 40 уметника из централне, југоисточне и источне Европе међу којима су Тања Остојић, Младен Стилиновић, Раша Тодосијевић, Милица Томић и Неша Париповић, затим групе „Горгона“ и ОХО, Томислав Готовац, Јулије Книфер, Владо Мартек, Далибор Мартинис, Сања Ивековић, Шејла Камерић, Каталин Ладик…

На идеју о изложби у Београду дошло се након прошлогодишњег излагања колекције у Музеју модерне уметности у Бечу. Осим неспорних тржишних вредности дела која је сачињавају, ова колекција специфична је и по томе што прати савремену уметност што доказује концептуални и неоавангардни карактер дела.

Назив колекције – Контакт – потекао је од словачког уметника Јулиуса Колера чија се већа група радова из касних шездесетих звала управо тако. Борис Марте, из Ерсте банке, који је и покренуо иницијативу за оснивање колекције, изјавио је да је за потребе изложбе направљен музеј унутар музеја, који прати архитектуру саме зграде, једног од ретких таквих здања тог доба у региону.

Нови записи НБС

Базна инфлација у 2006. години износила је 5,9 одсто, а стопа раста цена на мало 6,6 одсто, саопштио је 29. јануара Радован Јелашић, гувернер НБС. Централна банка је за ову годину планирала базну инфлацију у распону од четири до осам одсто, а Јелашић је оценио да најављено поскупљење струје неће значајније утицати на остварење циљане стопе инфлације у 2007. години.
Такође, одлуком Монетарног одбора НБС, смањена је референтна каматна стопа на двонедељне „репо“ хартије од вредности за један проценат и она сада износи 13 одсто годишње. Монетарни одбор је донео и одлуку о првој емисији штедних записа у 2007. години који ће се издавати од 5. фебруара, са роком доспећа кроз 360 дана, уз камату од 14 одсто. Укупна номинална вредност нове емисије је једна милијарда динара.
НБС ће од 5. марта променити начин одређивања курса: уместо досадашње процедуре, по којој је на састанку Међубанкарског девизног тржишта курс одређиван на основу трговине девизама између централне банке и комерцијалних банака, убудуће ће се курс одређивати на основу понуде и тражње међу самим комерцијалним банкама.
„Народна банка жели да смањи своју улогу у одређивању курса и препусти то тржишту“, прокоментарисао је Јелашић.

Сава купила Полис

Осигуравајуће друштво Полис осигурање из Београда почело је да послује под именом Сава осигурање. Власник Сава осигурања је словеначка компанија Сава Ре, која је прошле године купила већински пакет акција тог осигуравајућег друштва по цени од 29 евра за једну акцију.
Тржишни удео Сава осигурања у Србији тренутно је 1,7 одсто, а планови су да у наредних неколико година учешће буде око пет одсто, рекао је заменик председника управе Сава Ре, Звонко Иванушић.
Тржиште осигурања у Србији је, према речима председнице Управног одбора Сава осигурања Маје Крумбергер, једно од најперспективнијих у региону.
Члан Управног одбора Сава осигурања Горан Питић навео је да у Србији послује 15 осигуравајућих, две реосигуравајуће и једна компанија која се бави осигурањем и реосигурањем.
– Има услова за развој тржишта осигурања у Србији – нагласио је Питић и објаснио да се сада у Србији по становнику исплаћује годишња премија од 64 долара, док у Словенији она износи 978 долара.

Милосављевић: Препреке за инвеститоре

У Србији се ове године не може очекивати значајнији помак, мада је напредак прека потреба. Почетак године наговештава политичка превирања која ће негативно утицати на услове пословања и животни стандард грађана. Политика не успева да помогне привредницима стварањем мирног и стабилног пословног амбијента – изјавио је средином јануара, на конференцији за новинаре, Слободан Милосављевић, председник Привредне коморе Србије.
Он је указао на чињеницу да је за економски развој и привлачење инвестиција, нарочито гринфилд, неопходна политичка и макроекономска стабилност, као и правна сигурност али да ни један од тих услова није обезбеђен. Коментаришући прошлогодишње смањење инфлације Милосављевић је рекао да је то остварено вештачки, јер су поскупљења одложена за ову годину. Са друге стране, спољни дуг Србије увећан је за око пет милијарди долара, док ће спољнотрговински дефицит премашити шест милијарди долара. „Први посао нове владе и новог сазива Скупштине треба да буде усклађивање свих економских закона са новим Уставом, усвајање новог буџета и закона о државној помоћи малим и средњим предузећима”, нагласио је Милосављевић.

Банка Интеза део Интеза Санпаоло

Банка Интеза у Србији од почетка 2007. послује као део још веће банкарске групације – Интеза Санпаоло, настале спајањем те две италијанске банке. Спајање је у правном смислу изведено кроз интегрисање банке Санпаоло ИМИ у Банку Интеза, а новоформирана групација је пета по величини банка у Европи и међу првих петнаест у свету. Групација Интеза Санпаоло опслужује више од 18 милиона клијената посредством пословне мреже од 7.000 експозитура у 34 земље. Спајањем две банке значајно је унапређено присуство у региону средње и источне Европе, о чему сведочи и бројка од шест милиона клијената и 1.400 експозитура у 10 земаља.

Еуробанка ЕФГ за студенте

Еуробанка ЕФГ Штедионица доделила је укупно 938 школарина током 2006. године. Апсолвентима и студентима завршних година државних универзитета у Србији додељене су школарине у укупном износу од 938.000 евра, саопштено је из те банке.
Председник Извршног одбора Еуробанке ЕФГ Штедионица Ставрос Јоану рекао је, поводом доделе студентских школарина, како је уверен да су студенти тиме подстакнути да још више раде.
Програм Еуробанка ЕФГ школарина реализован је у сарадњи са Министарством просвете и спорта и шест државних универзитета.

Chivas Brothers – најбољи

Компанија Чивас Брадерс (Chivas Brothers) проглашена је за најбољу дестилерију 2006. године, освојивши седам златних медаља на престижном међународном такмичењу вина и пића IWSC (The International Wine & Spirit Competition) одржаном у Лондону. Ова манифестација, са традицијом дугом 28 година, позната је по веома ригорозном жирирању и процени квалитета вина, ликера и алкохолних пића од стране највећих стручњака у бранши. У протекле четири године Чивас Брадерс трећи пут добија ово признање, што представља право сведочанство врхунског квалитета.
Chivas Regal је био и покровитељ највеће азијске регате Чивас краљевски куп, која је почетком децембра вожена по 20. пут на Тајланду.

Сименс за очување климе

Компанија Сименс (Siemens) прикључила се новој глобалној иницијативи „Борба против климатских промена“ (Combating Climate Change – 3C) која је недавно представљена у Бриселу. Чланице ове иницијативе, покренуте од стране европске компаније за енергетику Vattenfall, инсистирају да питања везана за климу буду интегрисана у све токове светске трговине и тржишта.
Сименс се бори против глобалног загревања користећи широки спектар мера за заштиту животне средине, системе контроле, производе и решења која унапређују заштиту животне средине.
Сименс нуди велики број различитих производа веће енергетске ефикасности, решења и услуге за производњу горива и енергије, са смањеним нивоом емисије, као и пренос, дистрибуцију и очување енергије. Решења у домену еколошки прихватљиве производње електричне енергије укључују постројења са комбинованим циклусом високог степена искоришћења и модернизацију термоелектрана на фосилна горива. Уз то, Сименс нуди енергетски штедљиве системе са брзим повратком улагања, технологију директног убризгавања у аутомобилској индустрији, ефикасне возове, услуге и решења за уштеду енергије у објектима, индустрији и још много тога.

Слободна зона у Владичином Хану

У Владичином Хану основана је слободна бесцаринска зона Југ, која би могла да почне да ради за четири месеца, а планирано је да у зони буде запослено око 150 радника.
– Начин пословања у режиму слободних зона требало би да буде од изузетног значаја за привредне субјекте сиромашног југа Србије – изјавио је координатор пројекта Александар Ђорђевић.
Председник Управног одбора Симпа из Врања Милан Николић рекао је да су за пројекат „Слободна зона југ” заинтересовани привредници у општинама Врање, Бујановац, Прешево, Сурдулица, Босилеград, Трговиште и Владичин Хан. – Бесцарински начин пословања је велика шанса за привреднике овог краја и за инвеститоре из иностранства – рекао је Николић.
„Слободна зона југ” биће лоцирана на терену предвиђеном за „Слободну зону Владичин Хан”, коју је прошле године укинула Влада Србије.

Нови бојлери Горење Тики

Горење Тики ће изградити фабрику у Старој Пазови у коју ће преместити целокупну производњу радијатора и бојлера из Словеније.
Планирано је да у објекту површине 12.500 квадратних метара буду смештени производна хала, складиште и продајни центар, а предвиђено је да се око 65 одсто укупне производње извезе у Европску унију, Русију и друге државе.
Агенција за страна улагања и промоцију извоза (СИЕПА) доделила је 310.000 евра субвенције словеначкој компанији за изградњу фабрике бојлера и радијатора, вредне четири милиона евра, која би требало да упосли 155 радника.
Одлуком комисије за доделу бесповратних средстава за подстицај инвестиција из Националног инвестиционог плана, Горење Тики ће добити по 2.000 евра по новозапосленом. Изградњом фабрике бојлера и радијатора планирана је сарадња са предузећима из Србије, у својству добављача, па инвеститор сматра да ће удео домаћих добављача бити већи од 60 одсто.
СИЕПА је у два циклуса током 2006. године планирала да додели 10,6 милиона евра субвенција из НИП-а за подстицање инвестиција и запошљавања. Кроз први пријавни циклус је додељено 7,2 милиона евра за 3.600 нових радних места.

Велики увоз дувана

Да би се прекинула трогодишња тенденција смањења производње дувана и повећао извоз, неопходно је пронаћи мере заштите које су прихватљиве за Светску трговинску организацију, изјавио је средином јануара државни секретар за економске односе са иностранством Влатко Секуловић. На састанку групације произвођача и прерађивача дувана у Привредној комори Србије, Секуловић је рекао да би требало размотрити да ли су царине уопште прихватљиве после приступања ЦЕФТИ, или су најбоље решење субвенције и подстицаји производње.
Он је истакао да Србија, са четири велике фабрике дувана, не може да буде задовољна извозом дувана од осам милиона долара за девет месеци претходне године и истовременим увозом од преко 68 милиона долара. Хрватска, која има само једну фабрику цигарета, у 2005. години имала је зараду од извоза дувана и производа од дувана у износу од 125 милиона долара, што је 12 пута више од Србије, навео је Секуловић. Подсећајући да је највећи проблем око споразума ЦЕФТА управо био дуван, он је рекао да су српски дувански производи у Хрватској опорезовани са 15 одсто, док у Македонији нису опорезовани, иако уговор обавезује све потписнице на укидање царина.

Еурополис гради фабрику

Фабрика грађевинских арматура Еурополис почела је у Владимирцима градњу нове фабрике арматурних мрежа и бинор носача. Фабрика ће коштати око пет милиона евра, запослиће око сто радника и требало би да буде завршена за три до четири месеца. У првој фази рада дневни капацитет би био 80 до 100 тона производа.
Реч је о гринфилд инвестицији у којој, према плану, Фонд за развој Србије учествује са 204 милиона динара, што је око 60 одсто пројектованих улагања, док ће Еурополис из сопствених средстава и комерцијалних кредита обезбедити остатак од 2,5 милиона евра.
Локална самоуправа Владимираца обезбедила је за фабрику грађевинску парцелу од три хектара на обали реке Саве, па у Еурополису планирају да изграде пристаниште како би сировине и готове производе транспортовали воденим путем.

Троструко више

ОМV, водећа група за нафту и гас у централној Европи, планира да знатно прошири своју позицију на пољу мазива и циљ јој је да се сврста у водећа три снабдевача у централној Европи. Коришћењем производних капацитета Туркиш Петрол Офиси, као и проширењем сопствених капацитета, ОМV намерава да утростручи обим досадашње продаје мазива и да је повећа до 100.000 тона годишње до 2011. године. Петрол Офиси, заједничко улагање ОМV-а и Туркиш Доган холдинга, сада има производне капацитете од приближно 170.000 тона годишње.
Додатни кључни елемент ове стратегије са мазивима јесте увођење новог вишенаменског бренда ОМV BIHHOL – нове генерације врхунских моторних уља за путничке аутомобиле и мотоцикле, која ће се производити искључиво у Бечу.

Триглав – пензијски фонд

Словеначка осигуравајућа кућа Триглав поднела је захтев за оснивање добровољног пензијског фонда у Србији. Триглав ће предузеће за управљање пензијским фондовима формирати заједно са Копаоник осигурањем из Београда, у којем је власник 95 одсто капитала, и Друштвом за управљање.
У добровољном пензијском фонду 70 одсто власништва имаће Триглав, 25 одсто Копаоник осигурање, а пет одсто Друштво за управљање. Уколико добије дозволу, Триглав ће бити трећа словеначка финансијска установа на српском тржишту добровољног пензијског осигурања. Дозволу за рад већ је добило Гарант пензијско друштво, а друштво за управљање добровољним пензијским фондовима основала је и Нова љубљанска банка, која очекује дозволу НБС.

Кеш кредити ХВБ банке

Банка ХВБ у Србији почела је да одобрава готовинске кредите до 10.000 евра са роком отплате до 10 година. Кредити се одобравају без учешћа и жираната, уз могућност да банка финансира 20 одсто обавезног депозита, а могу их добити запослени у фирмама које имају уговор о преносу зарада са ХВБ банком.
Кредит је индексиран у еврима, па уколико клијент жели да подигне 10.000 евра, на отплату од 10 година, рата би износила 160,79 евра месечно. “Супер кеш кредит специјал“ може се користити и за рефинансирање кредита узетих код других банака. Могуће је добити позајмицу која је већа од дуга другој банци.

Могућа нова лука у Београду

У Београду, на левој обали Дунава, низводно од Панчевачког моста, могла би да „никне“ нова лука, уколико студија, за коју је јавни позив недавно објавила Дирекција за градско грађевинско земљиште, покаже оправданост изградње. Један од основних урбанистичких и планских циљева изражених у Генералном урбанистичком плану (ГУП) јесте оријентација Београда ка Дунаву, који је један од два најзначајнија саобраћајна коридора у нашој земљи – Коридора 7 и Коридора 10.
ГУП Београда је на површини од око 600 хектара низводно од Панчевачког моста предвидео изградњу речне луке, индустријске зоне и слободне зоне. Ова велика површина која се простире дуж Панчевачког пута са леве и десне стране у коридору од око 1,5 километара и у дужини од око пет километара, омогућава концентрацију транспортних и производних капацитета на једном месту. Према решењима из важећих планских докумената предвиђена је изградња новог међународног пристаништа у Београду, тако да дирекција финансирањем израде студије оправданости изградње нове луке, започиње реализацију овог пројекта.

Прошле године запослено 18.557 људи

Предузећа и установе Поморавског округа огласили су у прошлој години 18.837 слободних радних места а попуњено је 18.557, саопштила је филијала Националне службе за запошљавање. У прошлој години у општинама Поморавског округа – Јагодини, Ћуприји, Параћину и Рековцу – забележен је раст броја незапослених, док је у Деспотовцу и Свилајнцу забележен пад. На евиденцији филијале у Јагодини сада је 28.040 незапослених, од којих је 15.257 жена. Највише незапослених је у Јагодини и Параћину.

Рекорди платног промета

Прошле су четири године откако је Завод за обрачун и плаћање (ЗОП) отишао у историју – рекао је на свечаности у Народној банци Србије, средином јануара, Радован Јелашић, гувернер НБС. Обележавајући четири године од преласка платног промета у банке, Јелашић је рекао да је Банка за међународне обрачуне (БИС) оценила наш платни систем највишом могућом оценом. Један од ефеката увођења платног промета у банке свакако је било смањење трошкова за учеснике у платном промету. У односу на дневни просек промета оствареног у 2006. години од 150 милијарди динара, бивши ЗОП би, према речима Јелашића, само за један дан наплатио провизију коју је НБС кроз свој систем наплатила током целе прошле године.
Бранислав Тончић, генерални директор Сектора за платни систем, навео је податак да је дневни просек за децембар прошле године у промету износио 153 милијарде динара и био је чак три пута већи него годину дана раније. – Највиша вредност дневног промета забележена је 22. децембра прошле године у износу од 265 милијарди динара, а дневно се сваки динар окренуо до пет пута – рекао је Тончић, потврђујући речи гувернера да је 29. децембра прошле године постигнут апсолутни рекорд од око милион реализованих међубанкарских плаћања а 2003. године кренуло се од 200.000 динара.

Дневно – 250 нових предузећа

У Агенцији за привредне регистре до средине новембра 2006. године регистровано је 86.000 привредних друштава и 135.000 предузетника, што значи да се у Србији свакодневно у просеку оснива око 250 нових привредних субјеката – 50 привредних друштава и 200 предузетничких радњи. Пословни амбијент у Србији знатно је унапређен и поступак регистрације поједностављен. Трошкови започињања приватног бизниса сведени су на минимум тако да је за регистрацију привредног субјекта, односно предузетника довољно поднети један, а за оснивање привредног друштва највише осам докумената. Осим тога, привредни регистар који води Агенција представља јавну базу података где је могуће проверити податке о потенцијалним пословним партнерима, а извод из регистра је релевантан доказ банкама и кредитним фондовима за одобравање кредита или за учешће фирме на тендеру, изјавила је 18. јануара, на конференцији за новинаре, Николета Вученовић, заменик директора Агенције за привредне регистре.
Тања Вукотић-Маринковић, регистратор Регистра финансијског лизинга и Регистра залоге Агенције за привредне регистре, подсетила је да је током прошле године реализовано око 20.000 нових уговора о финансијском лизингу, а њихова вредност премашује 500 милиона евра.
Агенција за привредне регистре учлањена је прошле године у Форум европских привредних регистара, а окончане су припреме и за учлањење у Европски привредни регистар.

Скоро милијарда долара за аутомобиле

Спољнотрговински дефицит Србије за првих 11 месеци 2006. премашио је шест милијарди долара и за 10,5 одсто је већи него у истом периоду 2005. Највише новца – преко две милијарде долара – потрошено је на увоз енергената, док су на другом месту друмска возила чији нас је увоз коштао 853 милиона долара.
Највише смо увозили из Русије, а потом из Немачке и Италије, а извозили у Немачку, Босну и Херцеговину и Италију. Више од половине укупне спољнотрговинске размене, која је у првих 11 месеци износила 17,58 милијарди долара, обављено је са земљама ЕУ. Највећи дефицит остварен је у трговини са Русијом, а највећи суфицит у размени са БиХ. Позитиван помак је размена са Италијом, пошто је за првих 11 месеци извезено робе за 839,1 милион долара, док је увоз из Италије вредео 994,8 милиона долара.
Укупан српски извоз за 11 месеци прошле године већи је за 44 одсто, највише захваљујући суфициту у размени хране. Поред добрих резултата у извозу воћа (извозом јабука на руско тржиште), поврћа и житарица, захваљујући повећаној квоти од стране ЕУ забележен је и пораст извоза шећера. Остварен је и суфицит у размени готових текстилних производа и то захваљујући потписаном споразуму са ЕУ и преференцијалном третману који је добила роба из Србије.
У увозу је значајно повећање увоза аутомобила (нових и половних), јер је потрошено 40 одсто више девиза у односу на 2005. годину.

Металка Мајур– рекордно

Металка Мајур је објавила прве резултате пословања у 2006. години. По речима Златка Шћепановића, извршног директора Металке Мајур, 2006. година је била веома успешна. „Паралелно са менаџмент реформама у компанији успели смо да продамо преко 5,6 милиона јединица производа, што је повећање од 29 одсто у односу на претходну годину. Уз неколико нових иностраних тржишта као што су Румунија, Словенија, Русија и Норвешка, извоз нам је порастао читавих 20 одсто док нам је укупан приход, по првим анализама, порастао за скоро 38 одсто.
– Тражња тржишта за производима Металке Мајур била је велика, и уз организационе реформе започете током 2006. године и општег побољшања пословања, направљен је велики организациони искорак и подигнуте су перформансе компаније и њена конкурентност. За 2007. је направљен амбициозан пословни план са повећањем продаје од 18 одсто и повећањем пословних прихода од 32 одсто. Наставља се са ширењем пословања, увођењем још савременијих метода рада, концепата и пројеката – изјавио је Шћепановић.

Гранд кафа увела ХАСАП

Компанија Гранд кафа увела је у јануару ове године међународни стандард безбедности прехрамбених производа – ХАСАП (HACCP). Област примене је прерада кафе, паковање чајева и инстант напитака и дистрибуција готових производа.
Систем безбедности производа потврђује производњу и дистрибуцију здравствено исправних производа уз поштовање законске регулативе и испуњености хигијенских услова у свим тачкама примене. Овај стандард обезбеђује ефикаснији рад компаније и повећава њену конкурентност на светском тржишту.
Гранд кафа поседује и међународни сертификат за систем управљања квалитетом ИСО 9001:2000.

Уникредит о предностима Србије

Предност Србије у производњи и трговини јесте квалификована радна снага и мањи трошкови него у државама у региону – показује анализа тржишта централне и источне Европе коју је урадила банкарска група Уникредит. Србија би могла да повећа удео у међународној трговинској размени и кроз завршетак приватизације у нафтној, прехрамбеној, текстилној и грађевинској индустрији, оцењује се у истраживању које је урадила Уникредит група, чија је чланица ХВБ банка.
Земље централне и источне Европе удвостручиле су у периоду од 1995. до 2005. године тржишни удео у укупној светској потражњи за увозом на четири одсто, а сличан раст забележен је у 15 земаља Европске уније, где подмирују осам процената увоза. Добри резултати су последица успешних структурних промена у којима су се земље ЦИЕ специјализовале и промениле структуре производње, од традиционалнијих бранши ка производњи средње и високе технологије. Најбољи резултати у међународној трговини и највећи приходи остварени су у секторима са највећим директним страним инвестицијама. Током транзиције државе у региону су стекле конкурентне предности у технолошки захтевној производњи као што је производња аутомобила, бродова, локомотива и резервних делова, израда електро и оптичке опреме и рачунара, оцењују аналитичари Уникредит групе.

БАСФ одликован

Компанија БАСФ АД одликована је за друштвену одговорност, заузевши прво место на ранг-листи Good Company Ranking коју су у четвртак 25. 1. 2007. године на Светском економском форуму у Давосу објавили привредни часопис “Менаџер-магазин”, ревизорска фирма “Делоит” и консалтинг компанија „Киршхоф консалт“. Листа се формира на основу независног оцењивања 120 најуспешнијих европских компанија са развијеном персоналном политиком и напредним еколошким и социјалним ангажманом.
Поред тога, у Давосу је БАСФ други пут заредом ушао у листу “Глобал 100” коју саставља њујоршка аналитичка компанија “Инвест”. Листа обухвата најуспешније светске компаније у области заштите околине, социјалне политике и корпоративног управљања.

Шанса за извознике

Водећи аустријски организатор стручних сајмова „Ред егзибишн“ (Reed Exibitions), представио је недавно, први пут у Србији, своје пословање и истакао предности и могућности излагања српских привредника у иностранству. Челни људи ове компаније која је, иначе, заинтересована за куповину Београдског сајма, сматрају да је наше тржиште веома атрактивно за стране инвеститоре. Својим доласком желе да мотивишу привреднике из Србије да чешће учествују на сајмовима у Европи. Нагласили су и да је важно да држава континуирано подстиче извоз српских производа.
Матијас Лимбек, директор компаније, истиче да они годишње организују 460 сајмова у 34 земље света и да покривају готово све бранше. На Бечком сајму послују шест година, а само у Аустрији организују око 40 сајмова годишње.

Холцим повећава производњу

Захваљујући значајно већој изградњи у Србији, потрошња цемента са 200 килограма по становнику у 2004. години, порасла је лане на 300 килограма, са тенденцијом сталног раста, изјавио је недавно Густаво Наваро, генерални директор цементаре Холцим Србија.
– Пратећи пораст потрошње на српском тржишту, које је у 2006. години апсорбовало 2,3 милиона тона цемента, Холцим Србија ће у овој години произвести 10 одсто цемента и новимала више у односу на 2006. годину – рекао је Наваро. Цементара у Поповцу код Параћина прошле године је произвела и продала 800.000 тона везивог материјала.

Подстицај од 10 милиона евра

Агенција за страна улагања и подстицај извоза (СИЕПА) најавила је да ће доделити бесповратна средства италијанској компанији „Калцифицио Реале” и домаћој компанији „Фиград” од око 10 милиона евра, која ће омогућити изградњу фабрике и отварање 400 нових радних места у општини Бачка Паланка. Средства за тај пројекат обезбеђена су из Националног инвестиционог плана за подстицај инвестиција, а носилац пројекта је италијанска компанија која је, заједно с домаћом фирмом, 2006. године основала компанију Сетестеле Бачка Паланка д.о.о. са којом ће изградити фабрику најлон чарапа и доњег веша.

Донација МОЛ-а Хитној

МОЛ група поклонила је средином јануара 400 зимских јакни мобилним тимовима Градског завода за хитну медицинску помоћ (ГЗЗХМП). То је наставак одличне сарадње са овом важном здравственом институцијом у Београду. МОЛ група, интернационална нафтна компанија, започела је сарадњу са Хитном помоћи у лето 2006. године када је Заводу хитне медицинске помоћи у Београду поклоњено 350 летњих униформи.

ХВБ банка спремно дочекује инвестиционе фондове

ХВБ банка Србија и Црна Гора а.д. Београд добила је сагласност за проширење делатности у складу са законом којим се уређује тржиште хартија од вредности и законом којим се уређује пословање инвестиционих фондова. То значи да ХВБ банка може да обавља кастоди услуге и за инвестиционе фондове.
Друштва за управљање инвестиционим фондовима, ће у складу са законским прописима, бити обавезна да одмах по оснивању склопе уговоре са лиценцираним кастоди банкама које ће обрачунавати вредност имовине њихових фондова.