Делта Ђенерали – први пензиони фонд

Народна банка Србије издала је прву дозволу за рад и за управљање добровољним пензијским фондом у Србији осигуравајућем друштву Делта Ђенерали.

– Издавање прве дозволе за управљање пензионим фондом још један је корак у енергичној реформи финансијског система Србије. Чини се да је институција добровољног пензионог осигурања потребна Србији више него било коме другом, с обзиром на дефицит државног пензионог фонда и убрзано старење становништва. Пензиони фондови ће бити значајни како за сигурност грађана у будућности тако и за развој српске економије, јер ће поседовати велики инвестициони потенцијал – оценио је Небојша Дивљан, председник Управе Делта Ђенерали осигурања.

Према његовим речима, обезбеђење дозволе за управљање пензионим фондом није само питање формалне процедуре, већ и доказивања квалификованости Делта Ђенерали осигурања за професионално управљање средствима која су за грађане изузетно важна.

„Очекивали смо да наша компанија са тако снажним оснивачима као што су Ђенерали и Делта, успешно докаже квалификованост за ову одговорну делатност. Мислим да ово треба да буде само пролог у следеће суштинске потезе, а то је увођење и обавезног приватног пензионог осигурања у Србији”, рекао је Дивљан.

Према Закону о добровољним пензијским фондовима, све уплате и остварена добит воде се на личном рачуну клијената, обрачунавају се у такозваним инвестиционим јединицама, а њихова вредност објављује се у дневним новинама или на интернет страници друштва за управљање. Право на исплату пензије стиче се са најмање 53 године и мора почети пре навршених 70 година живота.

Little Bay у Београду

Little Bay (Литл беј) – ланац познатих лондонских ресторана – од овог септембра постоји и у Београду, близу Народног позоришта, у Доситејевој улици. Власник овог ресторана је Драгиша Питер Илић који поседује 21 ресторан у Лондону, од којих је у ланцу Little Bay пет. Београдски истоимени ресторан је шести у том реду, али први и једини изван Лондона. На овај потез господин Илић се одлучио вођен носталгијом према Београду и Србији.

Специфичност ланца ресторана Little Bay је понуда која пружа својеврсно уживање не само у храни, већ и у класичној музици која се изводи уживо. Популарне песме и арије изводе се у раскошном амбијенту старе опере и то сваке вечери, осим недељом. Уз сарадњу са Народним позориштем и Опером, ресторан Little Bay нуди модерну европску кухињу врхунског квалитета по веома повољним ценама.

О менију београдског ресторана брине господин Том Илић, чије се име налази на листама најпопуларнијих лондонских шефова ресторана, поред Гордона Рамзија, Гери Роудса и Џејмија Оливера.

На београдској промоцији ресторана Little Bay наступио је британски тенор Тобијас Симс, као специјални гост.

За Војвођанску 385 милиона евра

Национална банка Грчке нови је власник 99,44 процента капитала новосадске Војвођанске банке за 385 милиона евра. Уговор о продаји банке која је била у државном власништву потписали су, 12. септембра у Београду, министар финансија Србије Млађан Динкић и генерални директор НБГ Такис Арапоглу. Нови власник Војвођанске банке обавезао се да ће у року од три месеца исплатити 360 милиона евра. Преосталих 25 милиона евра ће остати на посебном рачуну до средине 2008. године, а ослобађање тих средстава зависиће од наплате проблематичних кредита које је Војвођанска банка одобравала домаћим предузећима.

НБГ ће, заузврат, дати кредит Фонду за развој Србије у износу од 25 милиона евра, на период од седам година и по повољној каматној стопи. Динкић је изјавио да је задовољан што је, после тешких преговора, постигнут договор са НБГ о таквом начину исплате купопродајне цене, која је четири пута већа од капитала Војвођанске банке.

Купац Војвођанске банке је преузео и обавезу да у ту банку инвестира 40 милиона евра, углавном у технологију и ширење мреже, као и да у наредне три године неће отпуштати раднике банке, којих сада има 2.415. НБГ ће задржати назив Војвођанске банке чије ће седиште остати у Новом Саду.

Војвођанска банка је по броју филијала друга у Србији, а шеста по укупној билансној суми, са пет одсто тржишног учешћа и са око 700.000 клијената.

Нови ХП сервери

Компанија Хјулит Пакард је најјачим моделима до сада допунила линију HP Integrity сервера, који имају два пута боље карактеристике од оних из претходне генерације. Сервери су осавремењени са циљем да снизе трошкове одржавања рачунарских система који се користе у области пословања са ризиком.

Ова компанија допринела је и ефикаснијем трошењу енергије користећи најновије технологије за процесоре са два језгра. ХП је значајно осавременио и контролу сервера, који корисницима изузетно олакшавају рад у области управљања, умрежавања, складиштења података и других операција на рачунару.

Иначе, Хјулит Пакард је у трећем тромесечју ове године до 31. јула остварио раст прихода од пет одсто и зараду од 21,9 милијарди долара. Челни људи компаније кажу да је добит у протеклом периоду остварена без смањивања марже и да нови сервери корисницима помажу да прате захтеве савремених токова информационе технологије.

Virtual Team постаје HERMES SoftLab Србија

Владан Атанасијевић, директор HERMES SoftLab Србија, објавио је 7. септембра да је на недавно одржаном Сајму инвестиција у Крагујевцу – INVEST EXPO 06 некадашње предузеће Virtual Team, а садашње HERMES SoftLab Србија, добило награду Сајма као најбољи инвестициони пројекат.

HERMES SoftLab и Virtual Team основали су 2005. године заједничко предузеће Virtual Team д.о.о. са седиштем у Крагујевцу. Одлука о откупу и потпуној интеграцији предузећа у складу је са стратегијом пословања HERMES SoftLab-а у Адријатик регији, која предвиђа ширење пословања.

Циљ HERMES SoftLab-а у Србији јесте, пре свега, повећање извоза програмских решења кроз повећање броја запослених IT професионалаца и значајан пораст обима пословања. HERMES SoftLab група извози 80 одсто на тржишта Немачке, Аустрије, САД и Ирске. Предузеће тренутно запошљава 20 развојних инжењера са вишегодишњим искуством на подручју развоја програмских решења.

Дајмлер Крајслер добитник

DaimlerChrysler Србија и Црна Гора добитник је награде Star Award 2005. за најбољи пројекат на свету у категорији алтернативне комуникације за кампању „Фасцинантно! Мерцедес-Бенз”.

Star Award је награда коју компанија DaimlerChrysler AG из Штутгарта сваке године додељује за све видове маркетиншких комуникација које се односе на бренд „мерцедес-бенз”. У конкуренцији су све земље у којима DaimlerChrysler AG из Штутгарта има своја представништва.

За овогодишњу награду 70 земаља је кандидовало 1.353 кампање. Критеријуми за доделу награда су били: комуникациона стратегија, идеје и креативност, реализација и корпоративни дизајн. Окосница кампање „Фасцинантно! Мерцедес-Бенз” био је фото-конкурс чија је тема била фасцинација. Кампању је осмислио и реализовао тим Мерцедес-Бенз путничких возила у оквиру DaimlerChrysler Србија и Црна Гора у сарадњи са агенцијом Communis. Кампања је добила више награда у земљи укључујући и награду УЕПС за најбољи пројекат у 2005. години.

USAID помаже Ужицу

Тринаест предузећа из ужичког региона укључена су у Програм подршке привредним субјектима у процесу сертификације и увођења међународних стандарда, и могу да рачунају на финансијску подршку Агенције САД за међународни развој (USAID). Финансијску помоћ добиће фирме које су прошле прву фазу сертификације, а то су Бохор, Техникомплус, Светлост, Флукс, Маркинг из Ужица, затим Хосана, СМР Марковић и Панкомерц из Пожеге, Ирком из Косјерића, ИБМ Марковић, Гармана, ИНМ из Ариља и Делта филтер.

– Да бисте дошли до иностраног тржишта морате имати одговарајуће стандарде, које није лако постићи. Чека вас много посла, али ми смо задовољни јер је велики број предузећа у Србији започео тај процес – поручио је директор Организације за међународну помоћ и развој (IRD) Џеси Банч, приликом промоције овог програма у РПК Ужице.

Циљ пројекта је унапређење пословања фирми западне Србије и конкурентност њихових производа кроз примену међународних стандарда. Пројекат је помогао амерички народ посредством USAID, у оквиру економског CRDA програма који у овом делу Србије реализује Организација за међународну помоћ и развој. Укупна вредност пројекта је 105.000 долара, од чега USAID обезбеђује 95.000 долара, а предузећа из западне Србије око 53.000 долара, у којима предузећа из ужичког региона учествују са око 35.000 долара.

Дракулић понудио највише

Конзорцијум у којем су кипарска фирма Ист поинт и београдски Житомлин дао је најбољу понуду за куповину Београдске пекарске индустрије (БПИ), саопштила је Агенција за приватизацију Србије. Другорангирани понуђач је конзорцијум који чине фирме Finartis Private Equity са Кајманских острва, Arex из Београда и новосадски МК комерц. Понуде за куповину БПИ поднео је и конзорцијум Ст. Мајкл Ентерпрајзис из Београда, Луке Бар и конзорцијума радника, али је она проглашена неважећом. За куповину 70 одсто капитала БПИ Ист поинт и Житомлин понудили су цену од два милиона евра и инвестициони програм вредан 6,7 милиона евра. Ист поинт и Житомлин су у власништву Зорана Дракулића који је власник и београдског Класа.

Признање Сосијете женерал банци

„Не морате да будете највећи да бисте били најбољи.” Овим речима пропратили су проглашење Сосијете женерал банке најбољом банком у свету и у Француској од стране угледног часописа Еуромани, челници Сосијете женерал банке у Србији – Филип Гидез, генерални директор, и Горан Питић, председник УО. Они су подсетили да Сосијете женерал групација тренутно запошљава 103.000 радника и послује у 75 земаља света. „Ове престижне награде препознају невероватан раст и трансформацију коју је постигла Сосијете женерал банка која је у претходних шест година успела да се удвостручи, истовремено одржавајући високе нивое профита, оперативне ефикасности и ригорозног управљања ризиком“, напоменуо је Гидез. Сосијете женерал банка у Србији, према речима Горана Питића, има веома амбициозне развојне циљеве и, између осталог, много рачуна у будућности на инвестиционе фондове и улагања у инфраструктуру, по чему је позната у свету, како би и ту могла да покаже колико је њен слоган „иста као свуда у свету“ заиста примерен ономе што ради.

Јубиларно пиво

Апатинска пивара ове године слави 250 година умећа и традиције у прављењу врхунског пива, и тим поводом лансирано је ново, „јубиларно” пиво. У односу на стандардни ниво алкохола у нашим пивима, „јубиларно” пиво има нешто већи проценат алкохола, 5,5 одсто. „Јубиларно” пиво у стакленој амбалажи од 0,5л на нашем тржишту биће произведено у ограниченој количини од 15.000 хектолитара.

Хипо банка – трећа у Србији

Са тржишним уделом од 9,2 одсто, Хипо Алпе Адрија банка а.д. Београд је трећа по величини у Србији, рекао је Маркус Ферстл, члан Управе те банке, у сусрету са новинарима 12. септембра. Ова банка планира да до краја године увећа билансну активу за 250 милиона евра, чиме ће укупна актива премашити износ од 1,3 милијарде евра. Банка је закључно са јуном одобрила 667 милиона евра кредита, од чега 489 милиона привреди, 142 милиона грађанима и 36 милиона евра малим и средњим предузећима и пољопривреди.

Члан Управе Раде Војновић рекао је да ће каматне стопе на кредите те банке до краја године остати непромењене, али само ако Народна банка Србије не пооштри монетарну политику, односно не повећа стопу обавезне резерве која сада износи 60 одсто. Хипо банка у Србији послује четири године и има 667 запослених, ради у још 10 земаља региона и укупно има 750.000 клијената.

Хипо Алпе Адрија банка убудуће ће пословати под именом Хипо Група Алпе Адрија и мада њена стратешка оријентација, према речима Маркуса Ферстла, остаје дугорочно финансирање привреде и пољопривреде, у плану је, више него до сада, рад са становништвом, са малим и средњим предузећима и предузетницима. Нова понуда је „хипо пак” – пакет који садржи десет услуга за старе и нове власнике текућих рачуна: повољнији услови за кеш кредите и штедња по каматним стопама вишим за минимум 10 одсто од стандардних.

Глобална заштита картица

American Express, Discover Financial Services, JCB, MasterCard Worldwide и Visa International су 7. септембра заједнички најавили формирање независног савета намењеног управљању константним развојем стандарда сигурности података делатности платних картица који се фокусира на побољшање сигурности платних рачуна током целокупног процеса обављања трансакције. Оснивање друштва са ограниченом одговорношћу “PCI Security Standards Council LLC” (Савет за стандарде сигурности делатности платних картица) означава важан догађај у напорима платних система да на глобално конзистентан начин осигурају податке о платним рачунима. Ово, коначно, значи да ће више од милијарду корисника платних картица широм света имати користи од већег степена заштите од крађе података и преварних дела.

“Брендови платних система који су основали савет посвећени су обезбеђивању непрекидног развоја стандарда сигурности података који су и ефикасни и делотворни”, рекла је Шона Пит, председница Савета за стандарде сигурности делатности платних картица.

Већи профит за InBev

Највећи светски произвођач пива InBev је у другом овогодишњем кварталу имао нето профит од 394 милиона евра, за 22 одсто већи него у исто време лане. InBev је и већински власник Апатинске пиваре.

Повећање профита се у саопштењу произвођача “бекса” (Beck’s) и “стеле артоа” (Stella Artois) приписује великом расту продаје у Латинској Америци и смањењу трошкова у западној Европи.

Приход InBev-а порастао је у другом кварталу за 15 одсто, на 3,38 милијарди евра.

Вредност акција InBev-а на светским берзама је, након што су објављени пословни резултати за други квартал, порасла за 3,2 одсто.

У Теленору 100 милиона претплатника

Једна од највећих телекомуникационих компанија широм света, Теленор, прославила је стомилионитог претплатника у главном граду Мађарске. Пре само десет година овај мобилни оператер забележио је први милион продатих претплата. Компаније широм света, у које Теленор улаже свој капитал, развијају се све брже, а тржиште које ова компанија држи у Норвешкој једно је најнапреднијих тржишта мобилне телефоније данас на свету.

Стомилионити купац, Ласло Иштван (35), посетио је 7. септембра Панон (Pannon) из Теленор групе и постао добитник пута у Норвешку као и бесплатног коришћења мобилног телефона на годину дана.

Задужују се и банке и предузећа

По подацима централне банке Хрватске, спољни дуг годишње и даље расте по двоцифреној стопи, од 13,9 одсто и у мају је износио 6,53 милијарди евра. У поређењу са мајем 2005, спољни дуг државе смањен је за око 350 милиона евра или 5,1 одсто, што је углавном последица рефинансирања иностраног задужења државе на домаћем тржишту.

Око 38,49 одсто укупног иностраног дуга Хрватске односи се на дуг пословних банака који је достигао 10,4 милијарде евра. Сектор предузећа је такође забележио натпросечно висок годишњи раст иностраног задужења од 21 одсто, док је номинални раст био већи од 1,3 милијарде евра. Директна улагања у Хрватској су крајем маја ове године износила 2,5 милијарди евра и у односу на крај прошле године повећана су за 196 милиона евра.

Чесима порастао стандард

Привредни раст процењен за ову годину на 6,2 одсто Чеси почињу да осећају у све пунијим новчаницима, а ове године издаци за куповине домаћинстава биће за 10 одсто већи него прошле. У Чешкој је 2005. године отворено око 100.000 нових радних места и аналитичари очекују да ће стопа незапослености ове године бити 7,6 одсто.

Расту и просечне зараде које су са око 360 евра 1998. године, повећане на око 670 евра у првом тромесечју ове године. Министарство финансија прогнозира раст зарада за 7,2 одсто ове године, а 7,4 процената током 2007. године.

Осетан раст животног стандарда мења постепено евроскептичне Чехе у оптимисте. И док је 2004. године било за 36 одсто више песимиста него оптимиста, данас међу Чесима има пет одсто више људи који са оптимизмом гледају на свој стандард и економску будућност земље.

Словеначки дуг расте

У 2004. години, кад је Словенија постала чланица ЕУ, кредитне обавезе према иностранству повећане су за 1,8 милијарди евра, а прошле године за чак 4,2 милијарде евра. Пре тога, дуг се повећавао за око милијарду долара годишње, а у последњих 10 година повећан је за 360 одсто.

Према словеначким медијима, ове године држава, предузећа и банке узимају све више кредита у иностранству, а у идуће две године доспева на наплату девет милијарди евра. Иако неки економисти и политичари стално наглашавају да Словенија није презадужена и да не постоји опасност дужничке кризе, проблем је у томе да ли су зајмови у иностранству искоришћени у праве намене како би се могли редовно сервисирати, јер спољни дуг Словеније расте много бржом стопом од раста вредности домаћег производа.

Словеначки бруто друштвени производ је у прошле четири године повећан за 3,7 милијарди евра, док је дуг приватног сектора, предузећа и банака за који држава није издала гаранције, повећан за осам милијарди евра.

Инфлација у ЕУ

Инфлација је и даље далеко изнад смерница Европске централне банке према којима би требало да износи мање од два процента годишње, па се очекује да ће банка до краја године повећати своју основну каматну стопу изнад садашњих три одсто.

Агенција Еуростат наводи да су високе цене на бензинским пумпама и трошкови за природни гас за грејање највећи чиниоци у подизању инфлације, док су ниже цене телекомуникација и одеће имале смирујућу улогу. Стопе инфлације су и у јулу наставиле да се разликују од земље до земље еврозоне, од четири процента у Шпанији до 1,4 одсто у Финској.

Највећа европска привреда, немачка, на нижем је крају скале са инфлацијом од 2,1 одсто. Француска је стабилна на 2,2 процента, док је у Италији инфлација незнатно опала, на 2,3 одсто.

Инфлација у свих 25 држава Уније је неизмењена на 2,4 одсто у јулу, и иста је као и током два претходна месеца. Источноевропске привреде које бележе брз раст имају највеће стопе раста цена: Летонија 6,9 одсто, Словачка пет процената и Естонија 4,5 одсто.

У Пољској, велика незапосленост и спор економски раст држе инфлацију на једном од најнижих места у ЕУ на 1,4 одсто. Словенија, која ће у јануару постати тринаеста земља еврозоне, у јулу бележи инфлацију од 1,9 одсто, за разлику од почетка ове године када су у јануару регистрована три процента.