Termin gorušica se koristi za osećaj nelagodnosti ili „žarenja“ iza donjeg dela grudne kosti, koji nastaje u gornjem delu stomaka, a može se širiti duž jednjaka prema vratu, ali i ka ramenima i leđima.
Ovaj simptom se javlјa povremeno, najčešće posle jela (u roku od oko jedan sat posle obroka), posebno tokom napora kao i u ležećem položaju. To je najčešći simptom u vezi sa jednjakom, a i jedna od najčešćih zdravstvenih tegoba uopšte, koji dovode pacijente kod lekara opšte prakse i gastroenterologa. Pojava simptoma je često propraćena strahom, a i sumnjom na druge bolesti (npr. anginozni napad ili infarkt srca). Simptomi mogu biti učestali (pa i svakodnevni) i vrlo često bitno utiču na svakodnevne aktivnosti. Sinonim je žgaravica. Termin gorušica se često nepravilno koristi za druge simptome, ili se za simptome gorušice često koriste i drugi termini kao što su loše varenje, „vraćanje hrane“, pa je bitno da se ovi termini u kliničkoj praksi precizno upotreblјavaju.
Kao simptom gorušica se najčešće javlјa kod pacijenata sa gastroezofagealnom refluksnom bolesti (GERB). Ova veza je toliko česta da je jedan od dijagnostičkih kriterujuma za GERB upravo gorušica. U Montrealu 2006 godine konsenzusom je prihvaćena definicija GERB – koji je stanje koje se razvija kada vraćanje želudačnog sadržaja izaziva simptome koji narušavaju kvalitet života, a i značajno utiču na radnu produktivnost. Studije pokazuju da u zapadnim zemlјama preko 40 odsto stanovništva ima refluksnu simptomatologiju jednom mesečno, dok 7-10 odsto pacijenata ima tegobe svaki dan. Ovo doktorima daje za pravo da i lečenje pacijenata sa gorušicom započnu po terapijskom algoritmu za GERB. Uz ovo treba imati na umu da se gorušica javlјa i u brojnim drugim poremećajima a najčešće kod pacijenata sa poremećajem varenja i ulkusnoj bolesti – stanjima kada postoji pojačano lučenje želudačne kiseline.
Patogeneza GERB je rezultat debalansa između odbrambenih mehanizama jednjaka i agresivnih faktora iz želuca. U osnovi je vraćanje kiselog želudačnog sadržaja u jednjak. Kod nekih pacijenata postoji gorušica bez refluksa što se objašnjava povećanom osetlјivošću jednjaka na normalan volumen sadržaja i stepen kiselosti. Pojedini pacijenti imaju ozbilјan gastroezofagelani refluks ali su bez tegoba. Uloga endoskopije danas je ostavlјena za otkrivanje i praćenje komplikacija. Studije ukazuju da 75 odsto pacijenata nema progresiju simptoma u donjim partijama jednjaka. Kada pacijenti slabo odgovaraju na lekove koji smanjuju kiselost želuca, kao i u slučajevima kada tegobe traju preko 5 godina , a pacijenti su stariji od 50 godina života, eksperti savetuju endoskopiju.
Osećaj nelagodnosti se može smanjiti posle popijene čaše vode, ili uzimanjem antacida (npr sode bikarbone), ali ovo ne predstavlјa rešenje problema. U okviru terapije potrebno je savetovati bolesnika o promeni načina života – posebno sprovođenja adekvatnog higijensko-dijetetskog režima. Osobe sa viškom kilograma imaju često simptome naročito noću – pa se pacijentima savetuje korekcija, adekvatno žvakanje hrane, sporije gutanje hrane (bez gutanja vezduha). Takođe se savetuje izbegavanje : kafe, alkohola, začinjene hrane.
Inhibitori protonske pumpe (IPP) prestavlјaju optimalan medikamentozni tretman, zbog osobine da postižu najdužu kontrolu lučenja kiseline. Nјihovom upotrebom u skoro 89 odsto slučajeva postiže se kompletno izlečenje zapalјenja jednjaka nakon 8 nedelјa primene. Iz tog razloga se predlaže uklјučivanje IPP u primarnoj zdravstvenoj zaštiti u trajanju od 8 nedelјa, a u slučaju da su tegobe i dalјe prisutne, bolesnika je potrebno poslati gastroenterologu.
Dr Ivana Jovičić gastroenterolog
