Аутори најновијег Кварталног монитора оцењују утицај пандемије корона вируса на српску привреду. Песимистичнији сценарио показује да бисмо могли да уђемо и у рецесију ако би епидемија трајала током целе године, уз фискални дефицит од три одсто БДП-а

Раст БДП-а у земљама ЦИЕ у 2019. у %

Уколико би се епидемија корона вируса завршила током прве половине године, очекује се да би БДП Србији у целој години могао да оствари раст од око два одсто уместо планираних четири одсто, навели су 19. марта аутори најновијег, 59. броја Кварталног монитора, који издаје Економски факултет у Београду и Фондација за развој економске науке (ФРЕН). Годишњи раст од два одсто, како су закључили, био би резултат успоравања привреде у првом кварталу, снажног пада у другом кварталу и релативно снажног опоравка у другој половини ове године.

„Спорији раст БДП-а, али и смањење домаће тражње и погоршање ликвидности пореских обвезника, имаће за последицу аутоматски пад пореских прихода и раст фискалног дефицита на око 1,5 одсто БДП-а. Фискални дефицит ће додатно порасти због трошкова који су директно усмерени на сузбијање епидемије, као што су раст трошкова здравства, безбедносних служби и друго, као и због примене мера за ублажавање негативних ефеката епидемије на привреду“, наглашава се у Кварталном монитору.

Епидемија би могла да утиче, како се додаје, на успоравање реализације јавних инвестиција због болести радника, увођења карантина, немогућности набавке одређених инпута, па би расходи државе по том основу могли да буду мањи него што је планирано. Узимајући у обзир све факторе који утичу на порезе и расходе, аутори Кварталног монитора оцењују да би фискални дефицит у 2020. години могао да износи два до 2,5 одсто БДП-а.

„Уколико би епидемија трајала током целе 2020. године негативни ефекти на привреду би били још снажнији, а привреда Србије би ушла у рецесију, док би фискални дефицит био виши од три одсто БДП-а. Дуготрајнија епидемија би утицала на значајније смањење страних директних инвестиција у Србију, чији би пад скоро сигурно био већи од смањења дефицита у текућем платном билансу, услед чега би се девизне резерве значајно смањиле, док би се појачали притисци на слабљење динара“, наводи се у анализи Кварталног монитора.

Опширније у штампаном издању

У овом броју још и …

• ПРЕДЛОГ МЕРА ПРИВРЕДНИХ УДРУЖЕЊА ЗА УБЛАЖАВАЊЕ КРИЗЕ: Смањити порезе и доприносе запослених
• ОЦЕНА ФИСКАЛНОГ САВЕТА: Због кризе – оправдано задуживање државе
• ЕБРД УПОЗОРАВА ДА ЋЕ ПАНДЕМИЈА НЕГАТИВНО УТИЦАТИ НА ПРИВРЕДЕ РЕГИОНА ЈИЕ: Хитни пакет солидарности од милијарду евра
• УБРЗATИ TРAНСПOРT ПРOИЗВOДA И УВOЗ СИРOВИНA: Чадеж: Апел ЕУ да се и Западном Балкану омогући кретање “зеленим тракама”
• ПРИВРЕДНИЦИ ПРИКУПИЛИ ПОМОЋ ЗА УГРОЖЕНЕ ПАНДЕМИЈОМ: Компаније показују хуманост на делу
• МЕРЕ ПРЕДОСТРОЖНОСТИ ОСИГУРАВАЈУЋИХ КУЋА ЗБОГ СПРЕЧАВАЊА ШИРЕЊА ВИРУСА: Обнова и куповина полиса преко интернета
• Следећи број Економетра излази 2. јуна 2020.