Igra prestola, jedna od najgledanijih serija u istoriji filmske industrije je na posebno mesto postavila i jednu banku. Gvozdena banka, smeštena u slobodni grad Bravos, neizostavni je faktor skoro svih zapleta koji se dešavaju u zamišljenom svetu „Sedam Kraljevstva“.

Istina je da su banke, naročito u novijoj istoriji, neizostavan faktor svakog društva i da se kroz stabilnost banaka i njihovu aktivnost na tržištu može meriti snaga i stepen razvijenosti samog društva, odnosno države. Tako najveće svetske banke dolaze iz najmoćnijih država sveta i imaju dugu tradiciju i dugoročnu stabilnost koja je i najbitniji faktor uspešnosti banaka. Međutim, moderno doba neumoljivo menja naše živote i banke danas moraju da se izmeste iz svog tradicionalnog modela funkcionisanja, jer „Zima“ digitalne transformacije dolazi, odnosno već je tu.

U nastojanju da smanje troškove poslovanja, banke su smanjile broj zaposlenih za oko 6.500, dok je broj ekspozitura na nivou sektora umanjen za skoro trećinu

Srpski bankarski sektor godinama unazad važi za izuzetno važan i stabilan stožer cele ekonomije, koji ne samo da je uspeo da prevaziđe krizu koja je obeležila početak 21. veka već je u godinama koje su sledile ostvario značajan rast profita i bilansne aktive. Istina je međutim da je bankarski sektor morao da pretrpi ozbiljne transformacije i da se prilagodi uslovima na tržištu. U nastojanju da smanje troškove poslovanja, banke su smanjile broj zaposlenih za oko 6.500, dok je broj ekspozitura na nivou sektora umanjen za skoro trećinu. Na kraju, usled konsolidacije tržišta i broj banaka je smanjen na 25 uzimajući u obzir ovu poslednju transakciju kojom je NLB preuzela Komercijalnu banku.

Sve ovo ne bi bilo moguće da banke nisu uspele da se uspešno transformišu, postanu efikasnije i da se u velikoj meri digitalizuju. Digitalna transformacija je postala jako bitan segment bankarskih strategija, a Covid-19 pandemija je samo dodatno ubrzala transformaciju koja je bila neminovna.

Očekuje se da digitalno bankarstvo globalno generiše oko 8.500 milijardi dolara do 2025. sa godišnjim rastom od oko četiri odsto

Digitalizacija bankarskog sektora otvara i čitav niz prilika kako za banke, tako i za klijente. Do pre samo nekoliko godina bilo je nemoguće zamisliti da se kredit može dobiti i online ili da postoje banke koje sve svoje transakcije rade isključivo na online ili mobilnim platformama. Danas se taj trend ubrzava, naročito ako se uzme u obzir i protekla godina i uticaj Covid-19 pandemije na tržište. Očekuje se da digitalno bankarstvo globalno generiše oko 8.500 milijardi dolara do 2025. sa godišnjim rastom od oko četiri odsto.

Digitalna transformacija je proces konstantnog tehnološkog razvoja u kome sve kompanije moraju da prate trendove i koriste sve raspoložive alate kako bi povećale efikasnost procesa i samim tim povećale profitabilnost. Primeri ovih alata su “machine learning” i “big data”. Ali, da bismo bili konkretni, predstavljamo neke od osnovnih benefita digitalizacije na bankarsku industriju.

Digitalna transformacija je postala jako bitan segment bankarskih strategija, a Covid-19 pandemija je samo dodatno ubrzala transformaciju koja je bila neminovna

Korisničko iskustvo: Napredak u digitalizaciji je omogućio bankama da na veći nivo podignu korisničko iskustvo, a samim tim krenu i ka takozvanom “omnichannel” iskustvu i modelima u kojima je korisnik u centru svih aktivnosti (takozvani customer centric modeli). Ovo podrazumeva postojanje tehnoloških rešenja koja omogućavaju analitiku podataka o klijentu na osnovu kojih se kreiraju usluge prilagođene njegovim potrebama.

Povećanje broja klijenata: S obzirom na sve veće preferencije klijenata ka digitalnom bankarstvu kao i pojavu novih alternativnih institucija (za sada još uvek nedostupnih na našem tržištu, poput N26 ili Revolut), banke moraju da odgovore i svojim tehnološkim platformama ukoliko žele da zadrže svoje klijente ili da akviziraju nove.

„Zima dolazi“, prošlo je doba leta i tradicionalnog bankarstva. Ukoliko žele da ostanu na tržištu, banke moraju da se digitalizuju i to kako eksterno tako i interno. Čeka ih velika bitka za klijente, a bez digitalizacije je ne mogu dobiti

Poboljšanje efikasnosti procesa: Manuelni procesi u bankama se sve više digitalizuju. Pojavom elektronskog potpisa, digitalnog “on boardinga” za nove klijente, takozvanom RPA ili robotizovanjem obrade podataka, banke uspevaju da poprave svoje performanse na procesima i tako naprave uštede koje direktno utiču na profit.

Smanjenje troškova: Jedan od najbitnijih benefita digitalizacije u bankama je smanjenje troškova, kako za banku tako i za klijenta jer je svaka digitalna transakcija, bez obzira na njen tip, daleko jeftinija nego “analogna”.

Bolje odlučivanje: Sa većom digitalizacijom podaci postaju jedna od najvećih vrednosti koje banka ima. Na osnovu opsežnih podataka o klijentu banka može da reaguje dosta dinamično, ne samo kada je reč o kreditima već i uopšte uslugama koje nudi klijentu.

Glavni benefiti digitalizacije bankarskog sektora: korisničko iskustvo, povećanje broja klijenata, poboljšanje efikasnosti procesa, smanjenje troškova i bolje odlučivanje

Jasno je da banke moraju da ozbiljno investiraju u svoje digitalno poslovanje u narednom periodu. Iskoristiću ovde još jednu analogiju sa Igrom prestola: „Zima dolazi“, prošlo je doba leta i tradicionalnog bankarstva. Ukoliko žele da ostanu na tržištu, banke moraju da se digitalizuju i to kako eksterno tako i interno. Čeka ih velika bitka za klijente a bez digitalizacije je ne mogu dobiti.

---

U ovom broju još i …

• KAKO JE POSLOVALA NAFTNA INDUSTRIJA SRBIJE U 2020. GODINI: Odlučan odgovor na krizu
• ŠTA SADRŽI PROGRAM DIREKTNIH DAVANJA PRIVREDNIM SUBJEKTIMA U PRIVATNOM SEKTORU: Prva isplata najavljena za 8. april
• POSLOVANJE INTESA LEASING-a U VREME PANDEMIJE: I u krizi – najbolji rezultat i veće tržišno učešće
• GENERALI GRUPA SLAVI OVE GODINE 190 GODINA OD OSNIVANJA: “Fenice 190” za ekonomski oporavak Evrope izdvaja 3,5 milijardi evra
• Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. aprila 2021.