Модел извесности

У савременим условима менаџмент је задужен за обезбеђење вођења пословног процеса у предузећу на бази научних, проверених и квалитетних пословних информација

model-izvesnostiЕкономија у целини заснована је на избору између могућих алтернатива у погледу рационалне комбинације улазних фактора са циљем постизања пословног оптимума. Модерна економетрија преводи управљачке задатке на језик математике и првенствено служи за извођење теоријских резултата на конкретним примерима, ради балансирања континуиране неравнотеже између постојећег и жељеног стања пословног система.

Сврха изградње и примена модела у условима извесности јесте лакше, брже и рационалније решавање разноврсних проблема који се срећу на свим нивоима менаџмента, а с обзиром на њихову врсту, специфичност и начин решавања потребно је конструисати одговарајуће моделе од којих најширу примену има модел линеарног програмирања.

Како се доносе одлуке

Водитељ предузећа у савременим условима је менаџмент који је задужен за обезбеђење вођења пословног процеса у предузећу на бази научних, проверених и квалитетних пословних информација, како би могли да остваре оптималан однос између улагања у процес производње и резултата (ефеката) тих улагања, то јест, да обезбеде профитабилност предузећа. Тај процес је условљен многим факторима где неки од тих фактора испољавају одређену законитост у понашању.

У таквим условима менаџмент мора да пажљиво користи ограничене ресурсе и да датим условима, који осликавају стање, прилагоди своје одлуке. Одлуке које менаџмент доноси могу бити интуитивне, искуствене и научне. У ретким случајевима се као најбољи избор покажу одлуке које су донесене на основу интуиције и искуства доносиоца одлуке, али у правилу менаџмент своје одлуке треба да доноси на бази научно доказаних метода и модела.

Један од проблема карактеристичан за функционисање пословних система јесте оптималан обим залихa било да се ради о залихама готових производа, полупроизвода, сировина или трговачке робе. Такви проблеми имају неке опште почетне тенденције које се своде на утврђивање оптималног нивоа залиха који обезбеђује континуитет пословања а минимизује трошкове или максимизује приходе који при томе настају.

Оптимално управљање

Пред менаџере савремених предузећа ставља се задатак да прате како функционише пословни систем који је у њиховој надлежности. Да би постигли наведено, менаџери морају прецизно дефинисати критеријуме ефикасности функционисања система, те уочити факторе који га лимитирају. Свакој варијанти управљања одговара нека вредност критеријума ефикасности, а циљ оптималног управљања јесте изналажење оне варијанте за коју ће критеријум ефикасности достићи максималну вредност. Економетријски модели због своје егзактности омогућавају менаџменту да их поуздано укључи у прорачун профитабилности, јер поред оптималног решења пружају и друге корисне управљачке информације.

Оптимално решење проблема оптимизације залиха производа у трговачком предузећу „Х“, даје следеће управљачке информације:

  • у току године предузеће треба да организује 80 набавки уља;
  • укупно треба да набави 1.090.000 комада уља 1 литра, 220.000 комада уља 2 литре, 66.000 комада уља 5 литара, 14.000 комада уља 10 литара;
  • свака од набавки садржаваће по: 13.625 комада уља 1 литре, 2.750 комада уља 2 литре, 825 комада уља 5 литара и 175 комада уља 10 литара.
  • предузеће ће утрошити 112.000 КМ мање од предвиђених новчаних средстава за финансирање набавке у току године, односно по 1.400 КМ мање од 32.000 КМ предвиђених за финансирање сваке набавке уља;
  • предузеће ће искористити сав складишни и транспортни капацитет намењен за складиштење и транспорт уља;
  • предузеће ће преузети сву количину уља коју му добављач може понудити;
  • оваквим режимом набавке предузеће остварује профит од 89.400 КМ, односно 1.117,5 КМ по набавци;
  • реализоваће се најмањи могући број набавки;
  • уколико би се набавило мање од предвиђене количине уља од 5, односно 10 литара, предузеће би по свакој јединици изгубило по 0,1, односно 0,2 КМ;
  • уколико би се реализовало више од 80 набавки у току године предузеће би по свакој набавци изгубило 1.500 КМ профита,
  • уколико би предузеће набавило мање од 220.000 комада уља 2 литре профит би остао исти.

На бази моделираних информација менаџмент има подлогу за организовање набавке и складиштења производа тако да оствари највећи могући профит.

Пише: Мр Мирјана Ландика
Економски факултет, Бања Лука

Podelite ovaj tekst: