До краја првог квартала ове године издато 5,5 милиона картица. Грађани који летују у иностранству без проблема могу користити платне картице издате од банака које послују у Србији

Последњих година картице у Србији доживљавају прави процват, а све већи број грађана се, купујући робу, лакше ухвати за картицу него за кеш. Можда и због тога што им се чини да плаћајући пластиком „не троше“ свој новац. Међутим, троше га и то поприлично. Према последњим подацима, до краја првог квартала 2007. године, у Србији је издато више од 5,5 милиона картица. Од тога је 4,5 милиона платних (дебитних) и око милион кредитних. У току прошле године плаћајући картицама наши грађани су направили пазар од 58,22 милијарде динара, а око 102 милијарде динара готовине подигли на банкоматима.

Данас у Србији картице могу да се користе за куповину робе и услуга на више од 50.000 продајних места, а подизање готовог новца могуће је на више од 1.500 банкомата.

Све то указује да је код нас остварен значајан раст у развоју картичарства и да је чек као средство плаћања готово заборављен. Са око 1,5 милиона картица издатих у прошлој години Србија се сврстава у тржишта која се најбрже развијају у региону.

– Убрајамо се у ред средње развијених земаља у области картичарства, са просеком од око 0,7 картица по становнику. Србија је забележила снажан развој у овој области, далеко већи него што је то случај у земљама у окружењу. У нивоу смо са Мађарском, Чешком и Словачком, а престигли смо Бугарску и Румунију. Наши грађани познају платне картице још од седамдесетих година, а упркос периоду изолације очувана је навика и култура безготовинског плаћања. Ипак, када упоредимо просечан број трансакција по картици и просечна кредитна задужења по овом основу, још увек битно заостајемо за развијеним земљама. Има још доста простора за даљи раст, објашњава Дејан Тешић, члан Извршног одбора Банке Интеза.

Већина картица које су издале банке у Србији су такозване дебитне, што значи да се новац аутоматски скида са рачуна у моменту када се њоме плаћа. Кредитне картице служе за куповину робе на одложено, односно на рате. Постоје и такозване ”чарџ” картице, код којих цео дуг на наплату стиже одређеног дана у месецу, и ”револвинг” код којих се плаћа само одређени проценат, док се на остатак дуга зарачунава камата. Банке су започеле и понуду омладинских и поклон картица, веома атрактивног дизајна. Месечне каматне стопе крећу се углавном од 1,5 до око два одсто. У Србији се користе домаћа ”дина” и међународно признате картице ”виза”, ”мастеркард”, ”америкен експрес” и ”дајнерс”.

Опширније у штампаном издању

У овом броју још и …

• Партнерство у бизнису
• Нови хотел Интерконтинентал
• Револвинг кредит
• Менторинг – карика која је недостајала
• Торба „крпи” буџет
• Добар бизнис у бизнис парку
• Следећи број Економетра излази 10. јула 2007.