Piše: Ruža Ćirković

Postoje dve maksime kojih se u životu držim kao pijan plota. Prvu sam naučila iz psihologije i od meni često nerazumljivih junaka Dostojevskog: čovek radi ono što mora. Ne pod spoljnim, nego pod unutrašnjim pritiskom. I drugo, svakom je rođenjem namenjena neka uloga, koja se često ne poklapa sa onom ulogom koju mu je namenilo društvo. Neko je rođen da bude mama, neko da bude supruga, neko da bude glumica, neko da bude lider, neko da bude ribar. Postoji samo jedan kriterijum da oceniš da li si upravo u pravoj ili falš ulozi: stepen sopstvenog zadovoljstva samim sobom. Konflikt nastaje kad ono što moraš da radiš nije ono što i želiš da radiš. Ili, kad ono što jesi nije ono što društvo očekuje da jesi.

U tom kontekstu, pitanje – posvećuješ li svojoj karijeri više vremena i energije nego što je to normalno, odnosno toliko da ti TO narušava privatni život – deplasirano je. Uostalom, gde je granica između tvoga posla i tvoga privatnog života? Da li je sve van granice spavaće sobe prostor van tvoga privatnog života? Da li je za SVAKOG granica spavaće sobe granica privatnog života? Jeste, ako privatnim životom smatraš ono što je društvo definisalo kao privatni život.

Kojim vam povodom sve ovo pišem? Društvo koje je koncipirano na konkurenciji i društvenom uspehu po svaku cenu, sada se zabrinulo za narušenu ravnotežu između profesionalnog i privatnog života. Narušenu, naravno, u korist profesionalnog života.

Već sam vam pominjala nemačko izdanje magazina CAPITAL. U svom najnovijem broju taj magazin donosi upitnik (www.capital.com) koji je potrebno da popunite kako biste, pošto kliknete „jetzt kalkulieren“, saznali da li svoj privatni život žrtvujete više nego što vas za to u vašoj firmi plaćaju. List je angažovao i posebnog savetnika, koji bi učesnicima u ispitivanju trebalo da pripomogne kod popunjavanja upitnika i tumačenja dobijenog rezultata. Naročito, kaže taj savetnik, treba obratiti (na sebe) pažnju ako se dobijeni rezultat mnogo razlikuje od očekivanog. Pitanja su, nažalost, koncipirana za nemačke poreske uslove i tržišne odnose. Ali kao putokaz mogu da posluže. Evo ih:

Kolika je vaša godišnja bruto zarada?

Koliko sati radite nedeljno (ne računajući putovanje do posla)?

Koliko službenih putovanja obavite godišnje (upisati i broj dana vikenda koje, zbog posla, provedete van kuće)?

Koliko dana godišnjeg odmora koristite godišnje?

Koliko minuta prosečno dnevno radite i za vreme odmora?

Ukoliko do posla morate duže da putujete, pada li vam to teško? Doživljavate li to kao opterećenje? Ako je odgovor „da“, koliko minuta provodite u putu?

Živite li sa stalnim partnerom?

Ako da, jeste li venčani?

Koliko vremena prosečno dnevno, van radnog vremena, provodite razmišljajući o promeni vaše sadašnje profesionalne situacije, na primer, zato što premalo viđate svoju decu ili nemate vremena za prijatelje, hobi ili slično?

Trošite li novac za svoje dalje obrazovanje ili slično?

Koliko vremena dnevno, van radnog vremena, provodite usavršavajući se ili studirajući stručnu literaturu?

Imate li socijalno osiguranje?

Živite li u Zapadnoj Nemačkoj?

Živite li u Istočnoj Nemačkoj?

Koliki procenat zarade dajete na razne poreze i doprinose?

Koliko godišnje dajete za dobrovoljna privatna osiguranja?

 

Opširnije u štampanom izdanju