Машински инжењер Јеленко Војиновић из Габровца надомак Ниша успешно гаји француску „алпину“
Машински инжењер Јеленко Војиновић из села Габровац надомак Ниша запослен је у пошти. Супруга му је дипломирани математичар, ради у истој фирми, а син је саобраћајни инжењер који радну књижицу има у Управи града. Живе солидно за наше прилике и није им било потребно да се баве неком допунском делатношћу. Али, љубав према козама је учинила своје и Јеленко је данас један од успешних фарме-ра и председник удружења “Млечни пут” које окупља дванаест узгајивача коза из Габровца, Бербатова, Вукманова и Власа, у чијим торовима је преко 400 грла.
Уз помоћ 200.000 динара бесповратних подстицајних средстава које је добио од града Ниша, Јеленко је ових дана завршио фарму чији је капацитет стотину грла. Камен темељац постављен је 29. августа, што значи да су мајстори били заиста брзи. – Био је конкурс за регистрована газдинства и ја сам се јавио. Када је дошла комисија да ме рангира, рекао сам да, без обзира на то да ли ћу се наћи на ранг-листи или не, фарма до краја године мора да буде завршена. Никла је за месец дана и надам се да ће постати огледна за југ Србије. Има места за сто грла, али ми није толико битан број, колико производња грла са генетским потенцијалом. Имам кућу недалеко одавде, али највише времена проводим овде у Долини мира, како сам назвао овај предео, каже Јеленко.
Његова љубав према козама потиче из дечјих дана, још од 1961. године када је деда купио прву козу. У то време чувале су се врсте „српска бела“ и „балканка“. Тако је било све до 2002. године када је на сајму купио француску „алпину“ која од-лично успева на овом поднебљу и много је берићетнија од домаћих раса. Како објашњава Јеленко, кога зову скраћено Лека, „српска бела“ и „балканка“ у једној лактацији дају 350 до 400 литара млека, док је француска „алпина“ много издашнија – свом домаћину подари 500 до 700 литара здравог и све траженијег козјег млека. Може да се помузе већ после два-три сата од конзумирања хране у природи.
На Лекиној фарми је тренутно 25 грла, од којих је четрнаест са педигреом. Удружење “Млечни пут” је прошле године увезло 46 француских „алпина“ преко фирме “Алматеа” из Бача. Побратимили су се, стално су у контакту, добро сарађују. – Ако хоћемо да успемо као удружење и као појединци, морамо да “преписујемо” њихов рад. Тако смо почели да се бавимо интензивно козарством. Едукујемо се, читамо литературу, доводимо професоре из Београда и Новог Сада да нас подуче. Видели смо на којој смо “таласној дужини”. Ове године сам оставио пет женских јаради и пратим њихов развој. У пролеће када се окозе, видећу какве су млечности.
Удружење “Млечни пут” је увезло седам јарчева који иду у круг. Тренутно су по два у Габровцу, Бербатову и Власу, а један је на еленковој фарми. Они су задужени за одржавање расе. Сточарство је прилика за све оне који остану без посла, а имају могућност да се баве овом граном. У Нишу је без посла остао велики број радника некадашњих великих фабрика Електронске индустрије и МИН-а. Реч је о релативно младим људима који сада улажу у сточарство, а све више у козарство које је профитабилно.
