Iako podaci o direktnim stranim ulaganjima u Srbiju u prošloj godini, a pogotovo očekivanih od privatizacije javnih preduzeća ove godine, mogu da deluju impozantno, oni su veoma skromni u poređenju sa zemljama u okruženju

 

Malo je ko siguran da će Srbija do 2012. godine postati član Evropske unije, ali da bi dostigla ekonomski nivo po kojem je bila lider ovog dela Balkana osamdesetih godina prošlog veka, neophodno je, između ostalog, da nivo direktnih stranih investicija premašuje dve milijarde evra godišnje. Prošle godine je u Srbiji dostignuto rekordnih 1,6 milijardi, a najavljena privatizacija velikih javnih sistema tek treba da donese značajan devizni priliv u narednim godinama. Ali, kada i to prođe – kako zadržati visok nivo direktnih stranih investicija. Primeri iz okruženja pokazuju da su značajan pokretač privrednog razvoja i grinfild investicije kojih u Srbiji ima veoma malo. Kao jedna od glavnih prepreka često se navodi nemogućnost da strani investitor kupi zemlju na kojoj želi da gradi pogon.

Ekonomisti zato procenjuju da bi odlaganje rešavanja tog problema moglo da uspori realizaciju strategije privrednog razvoja u kojoj priliv kapitala iz inostranstva zauzima značajno mesto. I mada podaci o direktnim stranim ulaganjima u Srbiju u prošloj godini, a pogotovo očekivanih od privatizacije javnih preduzeća ove godine, mogu da deluju impozantno, oni su veoma skromni u poređenju sa zemljama u okruženju ili sa onim državama koje su nedavno ušle u EU.

Uslov razvoja

Ekonomisti procenjuju da je potrebno da investicije u bruto domaćem proizvodu učestvuju bar sa 25 odsto jer bez toga nema govora o budućem održivom privrednom razvoju. Izvori tih sredstava bi mogli da budu domaća štednja ili svež kapital iz inostranstva. Prva mogućnost otpada zbog niskog nivoa domaće štednje, pa je jedini izlaz u direktnim stranim ulaganjima koja su za sada niska, ukoliko se izuzmu prihodi dobijeni od prodaje banaka.

Slovačka šampion

Prošlogodišnji šampion u privlačenju stranih investicija svakako je Slovačka koja je privukla 13 milijardi dolara, od čega je u sektoru privrede i industrije završilo 10,9 milijardi, a dve milijarde u bankarskom sektoru. Najviše investicija bilo je usmereno u proizvodni sektor (5,2 milijarde), zatim finansijsko posredovanje (dve milijarde), u sektor trgovine (1,6 milijardi). Odmah iza Slovačke sledi Češka koja je prošle godine privukla 11,4 milijarde dolara. U transport i komunikacije strane kompanije uložile su pet milijardi dolara, u nekretnine je uloženo 1,9 milijardi, a u sektor proizvodnje 1,4 milijarde dolara. Kroz privatizaciju ili prodaju akcija i udela dobijeno je 7,9 milijardi dolara, dok je dobit od reinvestiranja premašila 3,3 milijarde dolara.

Poljska je prošle godine imala priliv stranih investicija od 7,7 milijardi dolara, mada je to u odnosu na 2004. godinu, kada je ostvaren priliv od 12,8 milijardi dolara, drastičan pad. Od 7,7 milijardi dolara u 2005, kroz prodaju akcija i udela dobijeno je 2,3 milijarde (u 2004. godini sedam milijardi), a kroz reinvestiranje 3,8 milijardi dolara.

Bugarska uzlazno

Možda najreprezentativniji primer za Srbiju predstavlja učinak Bugarske. Ta zemlja napravila je najveći skok u privlačenju DSI. Iznos stranih investicija sa 969 miliona dolara u 2002. Bugarska je podigla na nešto više od dve milijarde dolara u 2003. i od tada se nivo investicija ne spušta ispod te magične brojke. Još zanimljiviji je podatak da je Bugarska prošle godine kroz grinfild investicije privukla 2,3 milijarde dolara.

Rumunija i Hrvatska

U Rumuniju je prošle godine ušlo 6,6 milijardi dolara stranih investicija, a ove godine očekuju šest milijardi evra investicija. Ako je za utehu, Hrvatska je prošle godine ostvarila priliv od samo 1,6 milijardi dolara. Od 1993. Hrvatska je privukla 14,6 milijardi dolara DSI. Oko 51 odsto prihoda prošle godine donelo im je ulaganje u finansijsko posredovanje, 9,4 odsto investirano je u vađenje nafte i plina, a 5,9 odsto je investirano u trgovinu na malo.

Od 2002. do 2005. godine u Srbiju je ušlo 4,8 milijardi dolara stranih investicija. Kroz privatizaciju preduzeća za te četiri godine ostvareno je 1,8 milijardi dolara. Prošle godine od privatizacije je prikupljeno 400 miliona dolara, 2004. godine 190 miliona dolara, 2003. prihod od privatizacije dostigao je rekordnih 915 miliona dolara, dok je 2002. godine, zbog početka privatizacije, prihod od prodaje preduzeća iznosio skromnih 340 miliona dolara.

Zašto su za Srbiju toliko važne strane investicije, pogotovo grinfild investicije? Zato što sa godišnjom proizvodnjom od tri hiljade dolara po stanovniku, Srbija i dalje pripada siromašnijim zemljama. Stoga, dugoročno gledano, prodaja preduzeća neće rešiti problem nedostatka kapitala u Srbiji, s obzirom na to da je reč o investicijama ostvarenim kroz privatizaciju firmi, pre svega jakih privrednih grana, kao što je duvanska industrija, pivare, cementare, prehrambeni kompleksi… Zbog toga su najpoželjnije direktne investicije (grinfild investicije), ali obeshrabruje podatak da su u prethodne dve godine realizovane samo tri takve investicije – Metro, Nova fabrika i Bolpekidžing.

Loš imidž

Procenjuje se da će ove godine strane investicije dostići najmanje dve milijarde evra, što ne treba da čudi s obzirom na to da je na redu privatizacija naftne industrije i telekomunikacija. U grupi velikih kompanija predviđenih za tendersku privatizaciju nalaze se rafinerije nafte, pivara i nekoliko špediterskih i transportnih kompanija. Iako može da zvuči paradoksalno, činjenica da Srbija još uvek nije u Evropskoj uniji može se iskoristiti za privlačenje, recimo, američkih investitora koji nemaju slobodan pristup evropskom tržištu. Ukoliko bi otvorili predstavništva ili svoje kompanije u Srbiji, za veliki broj proizvoda bi prilikom izvoza na tržište EU, dobili čak i preferencijalni status. Strani investitori „lepe se kao magnet” i za tržišta koja imaju ugovore o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom, ali Srbija odbija potencijalne ulagače zbog toga što i dalje ima imidž da nije uspostavljena vladavina prava i da je slaba zaštita privatne svojine.

Mađarska – lider

Kada je reč o zemljama u okruženju lider u privlačenju direktnih stranih investicija je Mađarska sa 6,8 milijardi dolara koliko je zabeleženo u 2005. Najviše novca donela je prodaja aerodroma u Budimpešti za 2,3 milijarde dolara, dok je kroz reinvestiranje kapitala dobijeno dve milijarde dolara. Inače, od 1994. Mađarska je privukla više od 63,3 milijarde dolara DSI i danas ima više od 25.000 kompanija sa stranim učešćem u kapitalu. Oko 49 odsto investicija realizovano je u sektoru usluga, a 46 odsto u proizvodnom sektoru.

Predstavnici Saveta stranih investitora stoga upozoravaju na probleme u vezi sa primenom Zakona o zaštiti konkurencije i Zakona o radu, ali i na probleme koji prate realizaciju projektovane inflacije i politike kursa dinara. Oni ističu da, iako je u prošloj godini usvojeno mnogo zakona, oni kao da su u vakuumu, jer se ne primenjuju. Za strane investitore je od izuzetne važnosti da imaju parametre na osnovu kojih mogu da predviđaju rast cena i kretanje kursa.

Pojedini domaći ekonomski analitičari, takođe, osporavaju ocene zvaničnika da su u Srbiji najniže poreske stope u Evropi što bi trebalo da posluži kao stimulans za privlačenje stranih ulaganja. Naprotiv, smatra se da su ukupni nameti i dalje visoki i da još nisu postavljeni temelji tržišne ekonomije.

R.M.B