U Čačku, i u celoj Srbiji, postoje veoma povoljni uslovi za gajenje voća, pa je Filip Radojičić upravo tu prepoznao priliku i opredelio se za preradu i sušenje šljiva. Dobio je kredit za početnike Fonda za razvoj, kupio sušaru i iznajmio halu u kojoj je 2010. godine krenuo sa proizvodnjom

Filip Radojičić iz Čačka imao je samo 20 godina kada je 2010. odlučio da se otisne u preduzetničke vode i osnovao svoju prvu firmu „Damek“. I pored negativnih iskustava koja je mogao da čuje sa svih strana, kao i „dobronamernih“ saveta da se ne upušta u privatni biznis, rešio je da pokuša da dokaže da u Srbiji postoji potencijal i da mladi ljudi mogu biti i te kako vredni i uspešni.

– Od početka sam imao sklonost ka proizvodnji i preradi hrane jer mislim da tu leži naša šansa. U Čačku, i u Srbiji uopšte, imamo veoma povoljne uslove za gajenje voća, tako da sam se ja opredelio za preradu i sušenje šljiva. Dobio sam kredit za početnike Fonda za razvoj u iznosu od 12.000 evra, kupio sušaru i iznajmio halu u kojoj sam počeo sa proizvodnjom – kaže za Ekonometar ovaj mladi Čačanin koji je danas i predsednik Udruženja mladih privrednika Srbije (UMPS), osnovanog pre nešto više od godinu dana.

Pogon kapaciteta 4.000 kilograma sirove, odnosno oko 1.000 kilograma suve šljive na dan, još uvek nije u potpunosti iskorišćen. Trenutna proizvodnja je oko 25 tona godišnje. Filip kaže da prve godine nije imao sredstava za ulaganje, ali je već u drugoj godini poslovanja konkurisao kod nevladine organizacije „Smart kolektiv“ iz Kragujevca, preko koje je Evropska komisija plasirala određene fondove, i dobio kredit za obrtna sredstva u vrednosti od 8.000 evra. Obe pozajmice je skoro već otplatio, pa se nada da će nakon toga biti kreditno sposoban da uđe u veće investicije.

– U ovom poslu najveći problem je nedostatak obrtnih sredstava. Imate proizvod koji je ekstra kvaliteta, imate inostranog kupca koji je zainteresovan za mnogo veće količine, ali nemate para da to i proizvedete. Banke nisu spremne da preuzmu rizik jer nemate kolateralu, država takođe nije zainteresovana da ponudi podršku i onda nastaje tragikomična situacija u kojoj na sva zvona slušate o velikom potencijalu u proizvodnji i preradi hrane, a ništa konkretno se ne dešava – ističe Radojičić.

On svoj proizvod uglavnom plasira preko domaćih preprodavaca, pijaca i veleprodaja voća, a dosta i izvozi samo što je za zahtevno rusko tržište potrebna mnogo veća količina i kontinuitet isporuke. Filip Radojičić je jedini zaposleni u svojoj firmi, ali tokom sezone sušenja šljiva angažuje šest do osam sezonskih radnika. U posao je, kroz poljoprivredno gazdinstvo, uključen i otac Milutin.

– Prošle godine sam osnovao novu firmu „Sanfrut“, jer sam želeo da razvijam brend i novi vizuelni identitet. Stara firma takođe funkcioniše, a ove godine smo preuzeli i jedno preduzeće koje se bavi proizvodnjom pekmeza i hladnoceđenih sokova, sa namerom da proširimo asortiman – objašnjava svoje planove mladi privrednik.

Sagovornik Ekonometra smatra da je glavni izazov za potencijalne preduzetnike to što ne postoji određena „start-ap scena“, u smislu podrške početnicima u biznisu. Nijedan konkurs ne odvaja klasu mladih privrednika kao posebnu, a najveći problem je pronaći sredstva za otpočinjanje posla.

– U našoj zemlji ne postoji sistematska podrška razvoju mladih preduzetnika, pa su oni od početka prepušteni sami sebi. Ja sam uspeo da dođem do početnih sredstava, ali ti krediti više ne postoje, a pored toga potrebna su vam sredstva i za mnoge druge stvari – redovnu proizvodnju, ulaganje. Dakle, najveći izazov je pronaći obrtni kapital za proizvodnju i izdržati troškove u početnom periodu. Filip je mišljenja da mladi preduzetnici nisu krivi zbog ekonomskih okolnosti u kojima su se rodili i smatra da zaslužuju makar jednu šansu. Zato bi država trebalo da pokuša da zadrži mlade koji već u velikom broju napuštaju Srbiju. Upravo sa idejom podrške mladim poslovnim ljudima u novembru 2013. godine osnovano je Udruženje mladih privred-nika Srbije (UMPS), čiji je predsednik Filip Radojičić. Od 17 osnivača vremenom su stigli do 24 člana.

– Želeli smo da okupimo mlade uspešne ljude i to nam je pošlo za rukom jer su naši članovi zaista drugačiji od ostalih, a odlikuje ih veliki optimizam. Uz pomoć konsultanta iz USAID-a radili smo na strateškom planiranju i definisali osnovne ciljeve UMPS-a, a to su – umrežavanje, promocija omladinskog preduzetništva kao realne šanse za zapošljavanje mladih, i uticaj na kreiranje boljeg privrednog ambijenta. Mogu da kažem da smo, osim u trećem segmentu gde tek planiramo značajne korake, do sada postigli izvanredne rezultate – zadovoljan je naš sagovornik.

Članovi UMPS-a trenutno najviše rade na kreiranju edukativnog programa kojim bi omogućili mladim ljudima da pohađaju razne kurseve zanimljive preduzetnicima. Nedavno je završena jedna sesija od šest predavanja koja su bila vrlo posećena, tako da očekuju da će i iz te grupe polaznika regrutovati nove članove.

Filip veruje da će potrebe i zahtevi mladih privrednika ipak biti uvaženi i jedva čeka prvu priliku kada će UMPS moći direktno da razgovara sa kreatorima ekonomske politike i iznese konkretne predloge za povećanje broja mladih preduzetnika.