На врло лошу структуру извоза и погоршање у том домену највећи утицај је имао погрешан концепт реформи, посебно нагла и претерана либерализација увоза, све прецењенија вредност динара и врло спор напредак, а често и све веће заостајање у маси фактора конкурентности

Држава својим чињењем и нечињењем онога што би морала, више одмаже него што помаже извозу. Форсирањем задуживања у иностранству и земљи она битно утиче на пад вредности страних валута, што дестимулише извоз а стимулише увоз, а то се одражава на раст спољно-трговинског и дефицита текућег рачуна платног биланса. Прецењени динар има и низ других врло непријатних последица, као што су нерационална алокација ресурса и девиза, олако задуживање, деформација понуде и тражње девиза и система цена. Уз то се дестимулишу штедња и инвестиције, а стимулише потрошња, пре свега увозних производа и услуга.

Овако је проф. др Млађен Ковачевић, редовни члан Академије економских наука, у интервјуу за Економетар, одговорио на питање како оцењује мере Владе за повећање конкурентности привреде и за поспешивање извоза.

• Како тумачите солидан раст индустријске производње, а посебно врло висок раст робног извоза у прва два месеца текуће године?

– Та два, рекао бих једино вредна хвале, показатеља су у директној вези. Наиме, раст робног извоза, изражен у еврима, од чак 36 одсто, имао је за резултат раст индустријске производње од 4,9 одсто јер је 85 одсто робног извоза долазило из индустрије. По правилу, највећи раст забележили су они сектори индустрије који су натпросечно извозно оријентисани, као што су основни метали чији је раст износио чак 11 одсто. И поред скромног оживљавања индустријске производње у 2010, њен обим у тој години је једва прешао 45 одсто нивоа из 1990. године и био је за око седам индексних поена нижи него у 1998. години. Ако се њена производња у овој години повећа за око пет одсто, она ће још увек бити нижа него што је била 1998., а неће достићи 50 одсто нивоа из далеке 1990. године. У том случају, ниво индустријске производње у 2011. биће за око 4,5 индексна поена мањи него 2008. године.

Опширније у штампаном издању