И поред динамичнијег раста извоза од увоза, спољнотрговински дефицит је већ за прва два месеца достигао 1,14 милијарди долара, упозорава проф. др Млађен Ковачевић

Резултати робне спољнотрговинске размене, остварене у прва два месеца 2007. године, по много чему су необични и збуњујући. Наиме, и поред динамичнијег раста извоза од увоза, спољнотрговински дефицит је већ на самом старту 2007. „прокњижио” висок раст, достигавши 1,14 милијарди долара. Посматрано у доларима, већи је за 40,8 одсто, а у еврима за 30 одсто, у поређењу са истим периодом лане. То су проценти над којима се свакако ваља замислити. Јер, ако би и у преосталих десет месеци извоз и увоз расли у истим процентима, овогодишњи дефицит би достигао енормних 9,3 милијарде долара, односно готово седам милијарди евра, што би био историјски рекорд – процењује за Економетар проф. др Млађен Ковачевић, научни саветник у Институту за међународну политику и привреду.

– На први поглед, ови резултати могу да заварају и да створе утисак да је ова година у домену размене добро кренула, иако није баш тако. Летимичан поглед казује да је робни извоз, изражен у доларима, повећан за импресивних 50,8 посто, што је за 5,2 индексна поена више од раста робног увоза. Тиме је покривеност увоза извозом повећана на 49,3 посто. Овако високом салду делимично је допринео и пад вредности америчког долара па су отуд резултати, изражени у еврима, нешто мање импресивни. Извоз је повећан 39,2 посто и за 4,8 индексних поена већи је од раста увоза, док је покривеност увоза извозом иста као и код салда у доларима. За званичнике, који по природи својих функција теже да прикажу стање бољим него што јесте, ови су подаци оличење самих „плусева“.

Неповољна структура

Кад се ови резултати рашчлане долази се, по мишљењу др Ковачевића, до масе аргумената који казују да има места за незадовољство и забринутост оваквим спољнотрговинским учинком. – Пође ли се редом, неће се погрешити ако се, генерално гледано, нешто бржи раст извоза у доброј мери припише дешавањима у домену цена. Реч је о наставку прошлогодишњег тренда бржег раста просечних извозних од просечних увозних цена и то за 3,6 индексних поена.

Ко предњачи

На старту ове године, у прва два месеца, на челу листе пет највећих извозних групација су гвожђе и челик са 180 милиона долара, а следе их обојени метали (97 милиона долара), житарице са производима од њих (46 милиона долара) и производи од метала. Ових пет група остварило је чак 40 поста укупног извоза.
Код увоза, већ уобичајено, на првом месту су енергенти за које је плаћено чак 446 милиона долара. Њихово учешће је отуд скоро 20 одсто, од чега на нафту и деривате отпада 245 милиона долара. У вези с тим, др Ковачевић подсећа да су наши главни извозни партнери у посматраном периоду били Италија, Немачка и Босна и Херцеговина, а код увоза Руска Федерација, Немачка и Италија.

Огроман дефицит

Врло је вероватно да ће и у овој години уместо планиране стагнације, па и смањења спољнотрговинског дефицита, он поново бити осетно повећан. То ће, уз највероватнији даљи раст дефицита у размени услуга, имати за последицу даљи пораст већ и сада огромног дефицита текућих трансакција са иностранством, упозорава др Ковачевић.

Настављен је и тренд натпросечног раста извоза ресурсно интензивних производа, поготову оних који су екстремно високо зависни од увозних сировина и материјала, и то из црне и обојене металургије, петрохемије или рецимо индустрије гума. Због тога је нето девизни ефекат од раста извоза оваквих производа веома скроман. А о самој структури извоза довољно говори и податак о врло ниском расту извоза опреме. Наиме, опрема у укупном робном пласману у свет учествује са свега пет одсто, што је заиста скромно.

Ако се посматра увозна страна, и на њој је већ уобичајено, доста тога што није повољно са становишта укупне економије. Тако је, на пример, по изјавама извозника, увоз робе широке потрошње повећан чак 56,4 одсто, па је њено учешће у робном извозу достигло 50 одсто, што додатно спутава домаћу производњу.

За аутомобиле 152 милиона долара

Пораст увоза сировина и репродукционог материјала допринео је неспорно расту индустријске производње, али је делимично гушио производњу ових производа, који су остали ценовно мање конкурентни чак и на домаћем тржишту. Узроке није тешко докучити – то је данак прошлогодишњој високој апре­сијацији динара, поготову у односу на долар, и одржавања врло високе прецењености динара.

Кад је реч о увозу опреме он је повећан, али је то настало стицајем околности, односно једнократним увозом телекомуникационе опреме. Истовремено је увоз остале опреме био врло скроман, па је њено учешће у укупном робном увозу, по изјавама извозника, било свега осам одсто.

Засићеност тржишта

Домаће тржиште је преплављено увозним производима широке потрошње тако да је проблем њихове реализације све озбиљнији. Тако, рецимо, већ је видљива засићеност становништва увозним телевизорима, кућним апаратима, клима уређајима и сличним производима, који су се добро продавали у претходних пет година. Утолико пре је помало изненађење да је и у таквим условима остварен врло висок раст увоза производа широке потрошње, што је највероватније последица екстремно прецењене вредности динара, посебно у односу на долар, оцењује др Ковачевић.

Све у свему, динамика увоза је неспорно још врло висока и то доприноси даљем расту дефицита. Међутим, мора се нагласити да је раст робног увоза, како у целој прошлој години тако и у прва два месеца текуће године, чак мањи од оног који би се могао очекивати с обзиром на изражену апресијацију динара. Ипак, апресијација динара је, уз изражен раст плата и за наше услове високо задуживање грађана код пословних банака, значајно допринела веома високом расту увоза робе широке потрошње, а посебно увоза аутомобила, вредног у прва два месеца чак 152 милиона долара.

На наше питање шта је највише утицало на повећање извоза, др Ковачевић каже да је ту било пресудно неколико фактора. Тако је, рецимо, раст цена на светском тржишту читавог низа производа, а посебно бакра и неких пољопривредних производа, у условима стабилног курса и ниске инфлације, стимулисао извоз тих производа. Уз то је пораст увоза тзв. интермедијарних производа, који је у прва два месеца повећан чак 50,6 одсто, повољно деловао на извоз јер се њихов све већи део уграђује управо у производе намењене светском тржишту.

Улога ЦЕФТА споразума

И сам раст индустријске производње од 5,2 одсто сам по себи омогућио је већи фонд производа за извоз. Др Ковачевић у том контексту и посебно издваја, са становишта даљег утицаја на повећање извоза, споразуме о слободној трговини, посебно прихватање ЦЕФТА споразума, који стимулишу пласман домаћих производа у земље југоисточне Европе, посебно оне са којима имамо суфицит у робној размени, попут Босне и Херцеговине, Македоније, Црне Горе и Албаније. У вези с тим издваја и преференцијале које је ЕУ дала Србији за текстилне производе, који су подстакли њихов извоз па је ту „прокњижен“ чак и суфицит. Уз то, повећање квоте за шећер са 180.000 тона на 225.000 тона омогућава и ту повећање извоза.

Битка за конкурентност

Али, гледано на дуже стазе, за стабилно повећање извоза од изузетне је важности даљи напредак у сфери неценовних фактора конкурентности. Тога и сада има, али недовољно. Нема дилеме да долази и време све већег броја малих, нових произвођача који ће постизати све запаженије резултате у извозу, поготову на подручју суседних земаља. Подразумева се, наравно, даљи пораст продуктивности и код већих извозника како би се смањили јединични трошкови и тако порасла ценовна конкурентност.

С обзиром на све наведене специфичности, које су у прва два месеца ове године утицале на извоз и увоз и велику неизвесност какво ће њихово дејство бити до краја године, сада није могуће прецизније оценити шта ће се дешавати са динамиком робне размене до краја године. Једино што се може тврдити јесте да је мала вероватноћа да ће се одржати тако високе стопе њиховог раста, какве су остварене у прва два месеца, закључује проф. др Млађен Ковачевић.

К. Секулић