Србија се све више претвара у земљу у којој се прерађују увозне сировине и извозе у релативно ниском нивоу финализације, при чему је нето девизни ефекат веома низак

др Млађен Ковачевић

Нема никакве дилеме да је, и поред врло динамичног раста у протеклим годинама, извоз робе и услуга из Србије на врло ниском нивоу и по његовом учешћу у БДП, које се кретало између 20 и највише 30 одсто, и по томе колико износи по становнику. Са извозом од око 1.570 долара по становнику врло је неповољно свако поређење Србије не само са развијеним земљама већ и са онима у транзицији. Тако је, рецимо, Словенија имала у прошлој години извоз по становнику од 11.441 долар, Мађарска 7.262 а Хрватска 2.410 долара. Међу земљама у транзицији мањи извоз по становнику имале су само Црна Гора и Албанија. Истовремено се већ годинама бележи велики увоз чије је учешће у БДП у прошлој години износило чак 48,1 одсто. Не чуди отуд ни све већи спољнотрговински дефицит. Ако увоз настави да расте брже од робног извоза, а тиме и темпо повећања спољнотрговинског дефицита од око 40 одсто, колико је износио у прва три месеца, овај минус ће у овој години достићи чак око 13,5 милијарди долара. Ово није моја прогноза већ само подсећање шта се може десити ако се наставе садашњи токови у домену размене са светом – каже у интервјуу за Економетар проф. др Млађен Ковачевић, члан Академије економских наука Србије.

Прави извозни потенцијали

– Нажалост, ту нису забележени помаци и поред тога што се, од 2001. па закључно са крајем 2007, у Србију слило чак 45,5 милијарди долара по основу нето задужења у иностранству, нето текућих трансфера, продаје предузећа и друге имовине странцима и бесповратних донација. О томе сведочи и чињеница да у извозу и даље доминирају радно и ресурсно интензивни производи а они, гледано у целини, нису могли остварити импресивни раст. Наиме, ако се анализира шта је носило динамику извоза, видљиво је да су то пре свега производи који се добијају из увозних сировина, као што су они из црне и обојене металургије, петрохемије или рецимо индустрије гума. Србија се тако све више претвара у земљу где се прерађују увозне сировине и извозе у релативно ниском нивоу финализације, при чему се троши велика количина јефтине енергије. Проблем је што је тзв. нето девизни ефекат, тј. разлика између вредности извоза и вредности уграђених увозних сировина, врло низак. У последњих неколико година динамично је растао и извоз пољопривредно-прехрамбених производа, што је последица пре свега врло високог раста њихових цена на светском тржишту. Захваљујући преференцијалима које је дала ЕУ, осетно је повећан и извоз производа текстилне индустрије.

– То су пре свега услуге, при чему бих и посебно издвојио туризам и саобраћај. Добро је што су се сада у туристичкој понуди нашле и знаменитости још из времена римских царева, уз све остало што Србија има од манастира, бања, до сеоског туризма. Саобраћајне услуге у перспективи могу постати значајан извор прихода. Али, то подразумева завршетак оних главних саобраћајница, где се неоправдано много касни. Заиста је права брука што није завршена наша деоница Коридора 10, јер нас многи већ заобилазе. Толико је мало инфраструктуре уз Дунав, да се ту зауставе бродови и пруже различите врсте услуга. Србија има изузетно повољне услове и за већи извоз из аграра, поготову тзв. здраве хране, али ту данас има и доста ограничења. Једно од основних је недостатак радне снаге у селима. Огроман број села је фактички нестао, нарочито у централној Србији. Тамо где се нешто и производи, ради се углавном са застарелом опремом и без довољно мотива.

Опширније у штампаном издању